RSE: Poljoprivreda je jedna od najboljih naših grana jer imamo veći izvoz nego uvoz. Obično je godinama uvoz na generalnom nivou veći od izvoza.
Dragin: Bitno je reći da je poljoprivreda jedna od retkih grana naše privrede koja beleži konstantne suficite robne razmene sa inostranstvom. Suficit je u prošloj godini bio oko 600 miliona dolara, a vrednost našeg izvoza poljoprivrednih proizvoda je iznosio oko milijardu i 600 miliona dolara. Struktura izvoza se iz godine u godinu menja i to u pozitivnom smislu. Sve se manje izvoze sirovinski proizvodi i proizvodi tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, ratarski proizvodi, koji su generalno slabo profitabilne kulture, a sve više se izvozi voće, povrće i proizvodi koji imaju daleko veću cenu, koji donose daleko veću zaradu poljoprivredniku po jedinici površine poljoprivrednog zemljišta. To je bitno.
Nama je u cilju da se u strukturi izvoza povećaju proizvodi koji su u višim fazama prerade, da ne izvozimo osnovne poljoprivredne proizvode jer je to odluka zemalja koje nisu razvijene. Cilj nam je da se izvoze proizvodi koji su zahtevniji, ali profitabilniji, da se izvoze gotovi, upakovani, proizvodi.
RSE: Na koje mislite?
Dragin: Kod bobičastog i šumskog veća su to neki koncentrati, sokovi, džemovi i sve ono što se pravi od tog voća.
RSE: Rekli ste da je naša prednost, bar u ovoj godini, što vremenske prilike nisu baš bile povoljne u okolnim zemljama, pa mi imamo više šanse.
Dragin: To je na globalnom nivou ove godine ispalo tako jer su tokom zimskih meseci poplave jako loše uticale na poljoprivredu u Severnoj Americi, dok je u Južnoj Americi bila izuzetno visoka suša. Bilo je i par vrlo loših vremenskih uslova u zapadnoj Evropi. Zbog toga mogu da kažem da je to definitivno dovelo do toga da su cene nekih poljoprivrednih proizvoda u poslednjih mesec dana porasle.
Najava je mlinara da će pšenicu ovogodišnjeg roda plaćati značajno manje od prethodnog roda, koja je u jednom trenutku dostigla čak 13,5 dinara na produktnoj berzi. To je razlog više da država pokuša da pomogne poljoprivrednicima, da preko robnih rezervi intervenišu na tržištu.
Ministarstvo poljoprivrede priprema par iznenađenja za ovu žetvu, jednu kreditnu liniju vezanu za kupovinu mehanizacije preko poljoprivrednog proizvoda, preko žitarica. Počinjemo sa implementacijom Zakona o javnim skladištima, koji treba da donese revoluciju na našem tržištu poljoprivrednih proizvoda. Na taj način ćemo omogućiti poljoprivrednicima da po završenoj žetvi svoju robu uskladište, a ne da je prodaju, kao što su do sada radili, jer znamo da je cena žita po žetvi uvek najniža. Na osnovu skladištenja pšenice poljoprivrednik će dobiti skladišni list na kojem će pisati kvantitet i kvalitet njegovog proizvoda. Na osnovu tog skladišnog lista moći će da dobiju kredit u banci. Mi smo već potpisali ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja će nam pomoći da poljoprivrednicima omogućimo jako povoljne kredite preko komercijalnih banaka, gde će kolaterala, zalog, biti poljoprivredni proizvod. Sa druge strane, poljoprivrednici neće morati da daju hipoteku na zemlju ili na kuću, kao što su do sada radili. Njima tako omogućavamo da dođu do potrebnih obrtnih sredstava za sledeću proizvodnu sezonu, a dajemo im i mogućnost da sačekaju da svoje proizvode prodaju onda kada je najbolja cena.
RSE: Do sada je samo 470 kredita odobreno poljoprivredi, ali ne znam za koji period.
Dragin: Mi smo izašli sa Uredbom o kreditiranju poljoprivredne proizvodnju pred ovogodišnju setvu. Krediti su relativno povoljni i kamata od pet posto na godišnjem nivou je vrlo povoljna, ukoliko pogledamo komercijalne kredite koji imaju 15 posto kamatu na godišnjem nivou. Ovo je sigurno dobra kreditna linija. U ovom trenutku se dosta ljudi usteže da uzme kredite zbog ekonomske situacije koja je na globalnom nivou dosta nestabilna. Mislim da je to sada izdato već preko hiljadu kredita, što kratkoročnih, što dugoročnih.
RSE: U Holandiji niko nema svoju mehanizaciju, nego je iznajmljuju od firme. To im je mnogo bolje, nego da investiraju u vlastite mašine. Imamo li i mi takvu praksu?
Dragin: Postoji takva praksa. Ima ljudi koji imaju mehanizaciju i onda je oni iznajmljuju drugim ljudima za žetvu. Kod nas je tradicija da poljoprivrednici vole da imaju sve kod sebe u dvorištu, mada je to nekada neisplativo. Ono što je održivi sistem za nabavku mehanizacije, njeno korišćenje i najbržu zamenu i obnovu mehanizacije je sistem mašinskih prstenova gde se poljoprivrednici zajednički udružuju, kupuju zajedničku mehanizaciju i dogovaraju se ko će kad da je koristi prema potrebama. Na takav način je iskorištenost te mehanizacije od 70 do 100 posto, u odnosu na iskorištenost koja je prosečna kod nas, a to je oko 20 posto. Na takav način se mehanizacija daleko brže isplati, nego kad se koristi samo 20 posto. Na ovaj način poljoprivrednici mogu na daleko brži način da obnavljaju mehanizaciju.
Ministarstvo poljoprivrede se ove godine potrudilo da na više načina podrži kupovinu nove mehanizacije. Pre svega smo želeli da pomognemo domaćim proizvođačima mehanizacije. Subvencijom kupovine domaće mehanizacije omogućili smo obnavljanje voznog parka u poljoprivredi. Starost mehanizacije je sada duplo mlađa nego što je bila pre desetak godina.
RSE: Imamo li traktor sa klimom, kao što ga imaju Italijani?
Dragin: Ima takvih traktora, to nije problem. Bitno je da je trudom pokrajinskih organa, Fond za razvoj AP Vojvodine, Garancijskog fonda, značajno zamenjena mehanizacija. Ove godine smo krenuli u subvensionisanje kupovine domaće mehanizacije. Direktor IMT-a na novosadskom sajmu mi je rekao da su ove godine imali problem da proizvedu, a ne da prodaju svoje proizvode, kao što je bio slučaj u prethodnim godinama. Sada za ovu žetvu posebno će se omogućiti jedna pogodnost da poljoprivrednici kupuju mehanizaciju za svoje proizvode i taj će se proizvod značajno bolje računati, nego što ga sada mlinari računaju.
RSE: Šta je poljoprivreda osetila kao problem u krizi?
Dragin: Prvi nagoveštaj krize je bio nagli skok cena inputa u poljoprivredu. Za jesenju žetvu se to osetilo. Definitivno što predstavlja problem je plasman proizvoda. Prehrambeni proizvodi su ti zadnji koji osete taj problem. Prvo se oseti problem na luksuznim proizvodima, čak i cena i potražnja za nekim osnovnim proizvodima u krizi poraste jer se oni luksuzni manje kupuju, pa ih zamenjuju neki tradicionalni proizvodi.
Što se tiče naše poljoprivrede, cene su i dalje stabilne. To nisu neke izuzetno dobre cene, da možemo da kažemo da poljoprivrednik može da bude presrećan tim cenama, ali su stabilne, tržište i dalje postoji. Uvek napominjem da u vreme krize ljudi ne moraju da kupuju nova auta, ne moraju da kupe stan, ali svakog dana moraju da jedu. Iz toga razloga mislim da je definitivno poljoprivreda ta na koju možemo i u vreme krize da se oslonimo, koja će uvek donositi stabilan profit.
RSE: Vrlo često se govori koliko gorivo može da utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda. Mi imamo najskuplji benzin u regionu, a pri tome je i najlošiji. Koliko to može da utiče?
Dragin: Energenti utiču na cenu poljoprivrednih proizvoda i to je veza koja je neraskidiva. Od cene prirodnog gasa zavisi cena đubriva, zbog amonijačne komponente koja se dobiva iz prirodnog gasa. Od cene goriva zavisi onaj deo vezan za agrotehniku, za samu proizvodnju. Iz tog razlog vrlo često cena goriva diktira jednim delom cenu poljoprivrednih proizvoda.
RSE: Poznati svetski investitor, Džim Rodžers, smatra da je u narednih 10 godina najbolja investicija u poljoprivredu. Delite li to mišljenje?
Dragin: Definitivno. Mogu da kažem da i prema nekim ispitivanjima vrlo eminentnih svetskih kuća došlo se do zaključka da je poljoprivreda grana koja definitivno ima značajnu ekspanziju u odnosu na ostale privredne i industrijske grane. Iz kog razloga?
Postoji konstantan rast stanovništva na zemaljskoj kugli. Drugi razlog je to što se nestajanjem fosilnih goriva sve više poljoprivredne površine koristi za proizvodnju novih izvora energije, kao što je bio-etanol ili bio-dizel. Bitno je da je ekonomski bum u jugoistočnoj Aziji, u Kini i Indiji, doveo do toga da je ta populacija sve više zainteresovana za kvalitetne prehrambene proizvode. Njihova kupovna moć je veća i sve više kupuju hranu. Struktura hrane, koja je do sada bila šaka pirinča, se značajno promenila i veća kupovna moć znači veću kupovinu poljoprivrednih proizvoda. Iz tog razloga možemo da kažemo da će poljoprivreda definitivno biti u ekspanziji sledećih godina i možemo da očekujemo da će proizvođači hrane bolje zarađivati.
RSE: Vojvodina je jako zanimljiva kupcima na veliko. Kupuju zemljište, ima dosta stranaca koji uzimaju to zemljište. Tajkuni ga kupuju. Da li je to loše, ili dobro, zbog ukrupnjavanja poseda?
Dragin: Moj koncept, koji se trudim da razvijam u ovoj zemlji, je da se ukrupnjavanje vrši na takav način što se ljudi udružuju u zadruge, da omogućimo da manji poljoprivrednici, kroz mogućnost udruživanja, ostvaruju svoje interese. Ako pogledamo koncept poljoprivrede Evropske unije, on je takav da su uglavnom to ljudi koji su u kooperativama, pa zajedno čak poseduju prerađivačke kapacitete. Devedeset posto danske mesne industrije je u rukama individualnih poljoprivrednih proizvođača, koji proizvode tovljenike. U kooperativama je 78 posto poljoprivrede u Italiji. To je jedan socijalno prihvatljiv model.
Ne smatram da je socijalno prihvatljiv model da je jedan posto stanovništva vlasnik 99 posto društvenog bogatstva jer je to model koji je više karakterističan za neke autoritarne kapitalističke režime u Južnoj Americi, nego za ovaj deo Evrope. Mislim da mi treba više da tražimo neki socijalni put, gde će se omogućiti poljoprivrednicima da zajedničkim radom ostvaruju veći profit, da lakše dolaze do tržišta, da lakše i po jeftinijim cenama nabavljaju inpute u poljoprivrednu proizvodnju. Naravno, i mehanizaciju je uvek jeftinija kada ne morate sami da kupite ceo traktor, nego da se udruži, recimo njih deset, a traktor se daleko pre isplati ukoliko se koristi 100 posto, nego 20 posto.
RSE: Planinska sela su gotovo umrla, nema struje, nema vode. Postoji li neki plan da se to oživi? To je ogromno bogatstvo i ogroman prostor.
Dragin: Kod nas u ruralnim sredinama živi oko 44 posto stanovništva. Poljoprivrednom proizvodnjom se bavi 17 posto stanovništva. U razvijenim zemljama zapadne Evrope to je oko tri posto. Tendencija odlaženja ljudi sa sela postoji, ali ona nije ni blizu onom proseku koji je u razvijenim zemljama Evrope.
Osnovni problem, posle urađenih anketa, zašto mlađi svet odlazi sa sela je vrlo čudan i niko nije očekivao da je to razlog. Odlaze zato što ne mogu da odlučuju o pravcu poljoprivredne proizvodnje, zbog roditelja, koji ne žele da prepišu na njih zemlju jer ne žele da im dozvole da vode to gazdinstvo, nego se trude da održe neku tradicionalnu proizvodnju što duže, koja se vrlo često pokazuje kao neprofitabilna. Mislim da moderna poljoprivreda ne može da ide bez znanja i preorijentacije na profitabilnije kulture, bez mogućnosti korišćenja svih onih pogodnosti moderne tehnologije koja sada postoji. Iz tog razloga veoma veliki broj mlađih ljudi se ipak odlučuje da ide u grad i traže tamo svoj bolji život.
Ministarstvo pokušava da učini dostupnim evropske fondove za razvoj sela. To su fondovi koji nama fale, a koji će omogućiti da 50-60 miliona eura svake godine dođe u ruralne sredine u Srbiji i da se taj novac uloži u one potrebne ekonomske delatnosti koje čine komfornom sredinu za život. Ne možete živeti u selu ukoliko nemate lekara, ukoliko nemate veterinara. Onaj deo koji je problem, vezan je za sadržaj, pre svega za onaj koji određuje ljudski život. Treba da imate poštu u selu, prodavnicu, frizera ili neki tržni centar. Mislim da će se taj trend odlaženja ljudi sa sela nastaviti, ali donekle. U onom trenutku kada jedan dobar deo imovine pripadne nekolicini i kada to bude isplativo, onda se oni već odlučuju da ostane tamo. Organizacija života na selu je vrlo zahtevna. Život na selu nije lak. Treba da im omogućimo da po hektaru zemlje, ili po jedinici površine, ostvare što veće prihode.
Dragin: Bitno je reći da je poljoprivreda jedna od retkih grana naše privrede koja beleži konstantne suficite robne razmene sa inostranstvom. Suficit je u prošloj godini bio oko 600 miliona dolara, a vrednost našeg izvoza poljoprivrednih proizvoda je iznosio oko milijardu i 600 miliona dolara. Struktura izvoza se iz godine u godinu menja i to u pozitivnom smislu. Sve se manje izvoze sirovinski proizvodi i proizvodi tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, ratarski proizvodi, koji su generalno slabo profitabilne kulture, a sve više se izvozi voće, povrće i proizvodi koji imaju daleko veću cenu, koji donose daleko veću zaradu poljoprivredniku po jedinici površine poljoprivrednog zemljišta. To je bitno.
Nama je u cilju da se u strukturi izvoza povećaju proizvodi koji su u višim fazama prerade, da ne izvozimo osnovne poljoprivredne proizvode jer je to odluka zemalja koje nisu razvijene. Cilj nam je da se izvoze proizvodi koji su zahtevniji, ali profitabilniji, da se izvoze gotovi, upakovani, proizvodi.
RSE: Na koje mislite?
Dragin: Kod bobičastog i šumskog veća su to neki koncentrati, sokovi, džemovi i sve ono što se pravi od tog voća.
RSE: Rekli ste da je naša prednost, bar u ovoj godini, što vremenske prilike nisu baš bile povoljne u okolnim zemljama, pa mi imamo više šanse.
Dragin: To je na globalnom nivou ove godine ispalo tako jer su tokom zimskih meseci poplave jako loše uticale na poljoprivredu u Severnoj Americi, dok je u Južnoj Americi bila izuzetno visoka suša. Bilo je i par vrlo loših vremenskih uslova u zapadnoj Evropi. Zbog toga mogu da kažem da je to definitivno dovelo do toga da su cene nekih poljoprivrednih proizvoda u poslednjih mesec dana porasle.
Najava je mlinara da će pšenicu ovogodišnjeg roda plaćati značajno manje od prethodnog roda, koja je u jednom trenutku dostigla čak 13,5 dinara na produktnoj berzi. To je razlog više da država pokuša da pomogne poljoprivrednicima, da preko robnih rezervi intervenišu na tržištu.
Na taj način ćemo omogućiti poljoprivrednicima da po završenoj žetvi svoju robu uskladište, a ne da je prodaju, kao što su do sada radili, jer znamo da je cena žita po žetvi uvek najniža. Na osnovu skladištenja pšenice poljoprivrednik će dobiti skladišni list na kojem će pisati kvantitet i kvalitet njegovog proizvoda. Na osnovu tog skladišnog lista moći će da dobiju kredit u banci.
RSE: Do sada je samo 470 kredita odobreno poljoprivredi, ali ne znam za koji period.
Dragin: Mi smo izašli sa Uredbom o kreditiranju poljoprivredne proizvodnju pred ovogodišnju setvu. Krediti su relativno povoljni i kamata od pet posto na godišnjem nivou je vrlo povoljna, ukoliko pogledamo komercijalne kredite koji imaju 15 posto kamatu na godišnjem nivou. Ovo je sigurno dobra kreditna linija. U ovom trenutku se dosta ljudi usteže da uzme kredite zbog ekonomske situacije koja je na globalnom nivou dosta nestabilna. Mislim da je to sada izdato već preko hiljadu kredita, što kratkoročnih, što dugoročnih.
RSE: U Holandiji niko nema svoju mehanizaciju, nego je iznajmljuju od firme. To im je mnogo bolje, nego da investiraju u vlastite mašine. Imamo li i mi takvu praksu?
Dragin: Postoji takva praksa. Ima ljudi koji imaju mehanizaciju i onda je oni iznajmljuju drugim ljudima za žetvu. Kod nas je tradicija da poljoprivrednici vole da imaju sve kod sebe u dvorištu, mada je to nekada neisplativo. Ono što je održivi sistem za nabavku mehanizacije, njeno korišćenje i najbržu zamenu i obnovu mehanizacije je sistem mašinskih prstenova gde se poljoprivrednici zajednički udružuju, kupuju zajedničku mehanizaciju i dogovaraju se ko će kad da je koristi prema potrebama. Na takav način je iskorištenost te mehanizacije od 70 do 100 posto, u odnosu na iskorištenost koja je prosečna kod nas, a to je oko 20 posto. Na takav način se mehanizacija daleko brže isplati, nego kad se koristi samo 20 posto. Na ovaj način poljoprivrednici mogu na daleko brži način da obnavljaju mehanizaciju.
Ministarstvo poljoprivrede se ove godine potrudilo da na više načina podrži kupovinu nove mehanizacije. Pre svega smo želeli da pomognemo domaćim proizvođačima mehanizacije. Subvencijom kupovine domaće mehanizacije omogućili smo obnavljanje voznog parka u poljoprivredi. Starost mehanizacije je sada duplo mlađa nego što je bila pre desetak godina.
RSE: Imamo li traktor sa klimom, kao što ga imaju Italijani?
Dragin: Ima takvih traktora, to nije problem. Bitno je da je trudom pokrajinskih organa, Fond za razvoj AP Vojvodine, Garancijskog fonda, značajno zamenjena mehanizacija. Ove godine smo krenuli u subvensionisanje kupovine domaće mehanizacije. Direktor IMT-a na novosadskom sajmu mi je rekao da su ove godine imali problem da proizvedu, a ne da prodaju svoje proizvode, kao što je bio slučaj u prethodnim godinama. Sada za ovu žetvu posebno će se omogućiti jedna pogodnost da poljoprivrednici kupuju mehanizaciju za svoje proizvode i taj će se proizvod značajno bolje računati, nego što ga sada mlinari računaju.
RSE: Šta je poljoprivreda osetila kao problem u krizi?
Dragin: Prvi nagoveštaj krize je bio nagli skok cena inputa u poljoprivredu. Za jesenju žetvu se to osetilo. Definitivno što predstavlja problem je plasman proizvoda. Prehrambeni proizvodi su ti zadnji koji osete taj problem. Prvo se oseti problem na luksuznim proizvodima, čak i cena i potražnja za nekim osnovnim proizvodima u krizi poraste jer se oni luksuzni manje kupuju, pa ih zamenjuju neki tradicionalni proizvodi.
Što se tiče naše poljoprivrede, cene su i dalje stabilne. To nisu neke izuzetno dobre cene, da možemo da kažemo da poljoprivrednik može da bude presrećan tim cenama, ali su stabilne, tržište i dalje postoji. Uvek napominjem da u vreme krize ljudi ne moraju da kupuju nova auta, ne moraju da kupe stan, ali svakog dana moraju da jedu. Iz toga razloga mislim da je definitivno poljoprivreda ta na koju možemo i u vreme krize da se oslonimo, koja će uvek donositi stabilan profit.
RSE: Vrlo često se govori koliko gorivo može da utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda. Mi imamo najskuplji benzin u regionu, a pri tome je i najlošiji. Koliko to može da utiče?
Dragin: Energenti utiču na cenu poljoprivrednih proizvoda i to je veza koja je neraskidiva. Od cene prirodnog gasa zavisi cena đubriva, zbog amonijačne komponente koja se dobiva iz prirodnog gasa. Od cene goriva zavisi onaj deo vezan za agrotehniku, za samu proizvodnju. Iz tog razlog vrlo često cena goriva diktira jednim delom cenu poljoprivrednih proizvoda.
RSE: Poznati svetski investitor, Džim Rodžers, smatra da je u narednih 10 godina najbolja investicija u poljoprivredu. Delite li to mišljenje?
Dragin: Definitivno. Mogu da kažem da i prema nekim ispitivanjima vrlo eminentnih svetskih kuća došlo se do zaključka da je poljoprivreda grana koja definitivno ima značajnu ekspanziju u odnosu na ostale privredne i industrijske grane. Iz kog razloga?
Postoji konstantan rast stanovništva na zemaljskoj kugli. Drugi razlog je to što se nestajanjem fosilnih goriva sve više poljoprivredne površine koristi za proizvodnju novih izvora energije, kao što je bio-etanol ili bio-dizel. Bitno je da je ekonomski bum u jugoistočnoj Aziji, u Kini i Indiji, doveo do toga da je ta populacija sve više zainteresovana za kvalitetne prehrambene proizvode. Njihova kupovna moć je veća i sve više kupuju hranu. Struktura hrane, koja je do sada bila šaka pirinča, se značajno promenila i veća kupovna moć znači veću kupovinu poljoprivrednih proizvoda. Iz tog razloga možemo da kažemo da će poljoprivreda definitivno biti u ekspanziji sledećih godina i možemo da očekujemo da će proizvođači hrane bolje zarađivati.
RSE: Vojvodina je jako zanimljiva kupcima na veliko. Kupuju zemljište, ima dosta stranaca koji uzimaju to zemljište. Tajkuni ga kupuju. Da li je to loše, ili dobro, zbog ukrupnjavanja poseda?
Dragin: Moj koncept, koji se trudim da razvijam u ovoj zemlji, je da se ukrupnjavanje vrši na takav način što se ljudi udružuju u zadruge, da omogućimo da manji poljoprivrednici, kroz mogućnost udruživanja, ostvaruju svoje interese. Ako pogledamo koncept poljoprivrede Evropske unije, on je takav da su uglavnom to ljudi koji su u kooperativama, pa zajedno čak poseduju prerađivačke kapacitete. Devedeset posto danske mesne industrije je u rukama individualnih poljoprivrednih proizvođača, koji proizvode tovljenike. U kooperativama je 78 posto poljoprivrede u Italiji. To je jedan socijalno prihvatljiv model.
Ne smatram da je socijalno prihvatljiv model da je jedan posto stanovništva vlasnik 99 posto društvenog bogatstva jer je to model koji je više karakterističan za neke autoritarne kapitalističke režime u Južnoj Americi, nego za ovaj deo Evrope. Mislim da mi treba više da tražimo neki socijalni put, gde će se omogućiti poljoprivrednicima da zajedničkim radom ostvaruju veći profit, da lakše dolaze do tržišta, da lakše i po jeftinijim cenama nabavljaju inpute u poljoprivrednu proizvodnju. Naravno, i mehanizaciju je uvek jeftinija kada ne morate sami da kupite ceo traktor, nego da se udruži, recimo njih deset, a traktor se daleko pre isplati ukoliko se koristi 100 posto, nego 20 posto.
RSE: Planinska sela su gotovo umrla, nema struje, nema vode. Postoji li neki plan da se to oživi? To je ogromno bogatstvo i ogroman prostor.
Dragin: Kod nas u ruralnim sredinama živi oko 44 posto stanovništva. Poljoprivrednom proizvodnjom se bavi 17 posto stanovništva. U razvijenim zemljama zapadne Evrope to je oko tri posto. Tendencija odlaženja ljudi sa sela postoji, ali ona nije ni blizu onom proseku koji je u razvijenim zemljama Evrope.
Ministarstvo pokušava da učini dostupnim evropske fondove za razvoj sela. To su fondovi koji nama fale, a koji će omogućiti da 50-60 miliona eura svake godine dođe u ruralne sredine u Srbiji i da se taj novac uloži u one potrebne ekonomske delatnosti koje čine komfornom sredinu za život. Ne možete živeti u selu ukoliko nemate lekara, ukoliko nemate veterinara. Onaj deo koji je problem, vezan je za sadržaj, pre svega za onaj koji određuje ljudski život. Treba da imate poštu u selu, prodavnicu, frizera ili neki tržni centar. Mislim da će se taj trend odlaženja ljudi sa sela nastaviti, ali donekle. U onom trenutku kada jedan dobar deo imovine pripadne nekolicini i kada to bude isplativo, onda se oni već odlučuju da ostane tamo. Organizacija života na selu je vrlo zahtevna. Život na selu nije lak. Treba da im omogućimo da po hektaru zemlje, ili po jedinici površine, ostvare što veće prihode.