RSE: Najaktualnija tema je pobeda desnice na izborima u Evropskoj uniji, 375 miliona građana je imalo pravo da izađe na izbore, a nikada manji odziv nije bio. U 27 zemalja je bio mali interes za rezultate izbra. Kako tumačite napredovanje desnice?
Stojanović: Mislim da postoji jedan zamor od entuzijazma za stvaranje ujedinjene Evrope. Taj zamor se može zapaziti i na zvaničnom nivou, ali još više u razgovorima sa ljudima jer to je jako velika zajednica. Postoje otpori koji su se rodili i koji se odražavaju na samu Evropsku uniju, kao otpor prema istočno-evropskim zemljama koje su postale članice. To ćete naći u štampi zemalja Francuske, Engleske i Holandije.
RSE: U čemu je stvar - različiti mentaliteti ili u uzimanju radnih mesta njihovim ljudima?
Stojanović: Ima i jednog i drugog, ali osnovno je to što su oni preneli jednu tehnologiju organizacije koja još nije dospela nivo zapadno-evropske tehnologije organizacije države i na taj način nose sa sobom zastarele ili iz komunizma nasleđene norme. Zbog toga se ponašaju u organima Evropske unije na jedan prilično arogantan način. Neću da imenujem koje države iz istočne Evrope su naročito pod udarom. S druge strane, otvaranjem granica, jedan veliki broj ljudi je otišao iz Poljske, najmanje iz Češke i Slovačke, tako da oni uzimaju radna mesta, pristajući da rade za niže plate.
Drugi otpor koji sam zapazio i mislim da je evidentan je taj što se povećava broj ljudi vanevropskih naroda, ne samo muslimana, nego i drugih. Pokazuje se otpor prema imigrantima iz vanevropskih zemalja. Ima tu i opravdanih zapažanja da recimo ljudi koji dođu iz siromašnih vanevropskih zemalja zadržavaju svoje običaje, iako su došli u bolje. Tu je neprijatan problem koji se pojavljuju u školi sa devojčicama koje nose zar ili feredže, koje ćete u Holandiji da vidite na svakom koraku. Postoji otpor u tom smislu. On se različito kanališe a to nije mala stvar. U Holandiji ima oko 17 miliona stanovnika, a muslimana je milion. Projekcija je da će ih 2050. godine biti 40 odsto. Javlja se otpor u tom smislu. Desnica je ona koja zagovara politiku ograničavanja imigracije u Evropu.
RSE: Da li to otežava naše šanse da uđemo u Evropsku uniju?
Stojanović: To otežava naše šanse, ali se istovremeno naše šanse povećavaju jer ipak se u Evropi na Srbiju gleda, ne kao na vanevropsku zemlju, zemlju trećeg sveta, nego se gleda kao na zemlju koja je u toj evropskoj ili hrišćanskoj civilizaciji, tako da to može čak i da poveća šanse. Srbija je imala, za razliku od drugih istočno-evropskih zemalja, pravni sistem i pre pada komunizma 1990. godine, koji je bliži evropskom sistemu nego što je bio u Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji, kod kojih je bio jedan sovjetski pravni model, u kome nije postojao recimo parnični postupak. U Jugoslaviji je to postojalo u kontinuitetu i nikada nije ukidano. Od vremena kada se Jugoslavija odvojila od SSSR-a, on se razvijao, tako da se naš sistem građanskog prava ne razlikuje od evropskog. Te razlike postoje između istočno-evropskih i zapadno-evropskih zemalja.
Zato imate jedno nepodeljeno mišljenje ljudi koje poznajem, koji su ovde bili diplomate, ili na drugi način upoznali Srbiju, da oni gledaju na Srbiju kao na jedan entitet koji prirodno pripada tome. Razgovarao sam sa ministrom Holandije za Evropsku uniju i on se suprotstavljao mojim mišljenjima o zaostalosti Srbije u ovom trenutku i tvrdio je obrnuto, da Srbija može vrlo brzo da se uklopi. Mislim da to ne može da šteti.
Može da šteti, a toga se bojim, ukidanje viza čime možemo da imamo ponovni talas emigracije iz Srbije jer je ovde ekonomski nivo niži od životnog standarda tamo. Za vreme Miloševića je otišlo 250.000 ljudi. Na žalost među njima je 34 posto s fakultetskim diplomama. To bi sada moglo da se ponovi ukidanjem viza. Ne znam da li to može da se spreči, ali mislim da može jer moje iskustvo jeste da ti ljudi koji su otišli, profesori univerziteta koje poznajem, bi se sutra vratili kada bi im se dalo ovde mesto na univerzitetu, a kod nas niko ne vodi računa o tome.
RSE: Koliko Holandija može dugo da insistira na tome da mi nemamo pristup Evropskoj uniji upravo zbog Srebrenice i Ratka Mladića, zbog čega je pala njihova Vlada?
Stojanović: To je bio moj neposredni problem s kojim sam se sučeljavao u svakodnevnim kontaktima sa funkcionerima Holandije. Imao sam dva pristupa tome - jedan je bio čisto pravni, a drugi je bio političko-ekonomski. Zaustavljane ulaska Srbije u evropske integracije jeste zaustavljanje Srbije u ekonomskom razvoju. Nemaju interes da zaustave Srbiju jer će sutra da je prime u Evropsku uniju i bolje je da je prime kao već razvijenu. Pravno, postavio sam to kao prigovor, ne samo u Holandiji, nego gde god sam se sretao, a sretao sam se svakodnevno, sa ambasadorima svih zemalja. Srbija je prvi slučaj u istoriji međunarodno krivičnog gonjenja ratnih zločinaca da se kažnjava što se na njenoj teritoriji eventualno nalazi jedan ratni zločinac. Postoje ratni zločinci iz II svetskog rata koji se hapse i dan danas u Americi i Evropi. Da li je ikada neka od tih zemalja bila pod međunarodnim sankcijama zbog toga što je na njenoj teritoriji živeo neki ratni zločinac?
RSE: Ni u jednoj zemlji zbog toga nije pala Vlada. Vlada Holandije je pala zbog Srebrenice.
Stojanović: To je sada direktni razlog koji Holandija ima. Ona je imala taj problem da je njen bataljon bio zadužen za čuvanje enklave Srebrenice i taj bataljon je dobrovoljno napustio Srebrenicu pod pritiskom Mladićeve vojske i prepustio je Muslimane na volju srpskoj vojsci. Problem koji je utvrđen i pred Međunarodnim sudom i u Holandiji je taj da je streljanje u Srebrenici izvedeno od paravojnih formacija, a ne od Mladićevog štaba. Mladić je dan uoči streljanja otputovao na ratište u Žepu. Nema dokaza da je on naredio da se Muslimani streljaju. Smatra se da su paravojne formacije, formirane od lokalnih ljudi, izvršili jednu vrstu osvete za ono što je radio Naser Orić po okolini Srebrenice jer je pobijeno preko 2.000 Srba od strane Orićevih trupa. Holandija oseća neku vrstu griže savesti.
Treba znati da je Holandija jedna zaista pravna država, u kojoj ne može ni ministar spoljnih poslova, ni predsednik Vlade, niko, da donese odluku koja će se sprovoditi u spoljnoj politici, a da tu odluku ne odobri Parlament. Imao sam razgovor u Parlamentu. Tamo je naročito rašireno neraspoloženje protiv toga da je Mladić na slobodi jer to baca moralnu ljagu na njih, da su oni na neki način krivi jer su bili tamo, a dužnost im je bila da zaštite ljude, ali to nisu mogli da urade objektivno, i to se zna. Danas se u Holandiji odlučuje o promeni ili nastavljanju politike Holandije prema Srbiji u vezi sa njenim pristupom u evropske integracije.
RSE: Koliko je mudra naša spoljna politika?
Stojanović: Profesor sam međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i mogu da kažem, posle 40 godina profesorskog staža, da se naša politika veoma mnogo puta razlikuje od onoga što je neko pravilo u međunarodnim odnosima. Pravilo u međunarodnim odnosima jeste da ti stupaš u odnose sa drugim državama u jednom okviru koji može da bude sukob ili saradnja. To nije crno-belo, negde može da postoji sukob, a negde saradnja. Pravilo jeste da sa tom državom sarađuješ tamo gde možeš, a ostaješ u sporu po pitanjima gde ne možeš da se usaglasiš. Mi prema Holandiji nismo vodili takvu politiku, a ni prema drugim zemljama. Mi možemo sa Holandijom da sarađujemo savršeno u oblasti poljoprivrede. Holandija je bila spremna ovde da investira u navodnjavanje. Sve smo mi to zatvorili zbog neslaganja oko našeg pristupa Evropskoj uniji i zbog priznanja Kosova od strane Holandije.
U Skupštini izlazi Šormaz i konstatuje da je NATO zločinačka organizacija, a pri tome njegova stranka nije protiv da Srbija uđe u Evropsku uniju. Čekajte! Ako je NATO zločinačka organizacija, sve članice Evropske unije, sem neutralnih, su članice NATO-a, a ti hoćeš sa zločinačkim zemljama da se udružuješ. Mi hvalimo podršku Španije u vezi sa Kosovom, pa podršku Grčke, ali i one su u NATO paktu. Znači hvališ ih, iako su one članice zločinačke organizacije koju čini NATO pakt. Takve stvari ne mogu da se pomire sa realnošću. Ti moraš da sarađuješ tamo gde možeš, a tamo gde si u sporu ćeš spor ili zalediti, ili ćeš ga neprekidno bušiti da bi ga prevazišao.
RSE: Šta je sa tužbom Hrvatske za genocid?
Stojanović: Tu je slučaj daleko lakši od bosanskog slučaja jer je u bosanskom slučaju samo Srebrenica uzeta kao mesto u kome je izvršen genocid zbog ubistva velikog broja, oko 8.000, Muslimana, koji su tom prilikom streljani. Hrvatska tužba se odnosi na genocid, ali najveći zločin jeste zločin streljanja oko 200 zarobljenika u Ovčari. Da bi bio genocid mora da postoji substancijalni broj etničke grupe koju želiš da uništiš genocidom i treba da postoji namera da uništiš tu grupu. Ni jedno ni drugo se ne može dokazati, tako da hrvatska tužba mora da padne. Ono protiv čega sam ja, i zato neću ni učestvovati u tome, to je da se podnosi protiv-tužba protiv Hrvatske, takođe za genocid, jer ćemo mi tu protiv-tužbu izgubiti, kao što će Hrvati izgubiti svoju tužbu. Zašto onda da gubimo vreme?! Napravimo jedan solidan odgovor na hrvatsku tužbu, dobro ga argumentujmo, i ne treba nam protiv-tužba. Protiv-tužbom se produbljuje sukob, a i izgubićemo. Ako znamo da ćemo izgubiti, zašto da idemo u gubitak?
RSE: Da li to znaju oni koji su kompetentni?
Stojanović: Na žalost nešto se dešava kod nas, ali ne znam šta. Kada sam došao ovde iz Holandije, pre dva meseca, našao sam da je šef našeg pravnog tima istoričar Bataković, a to je glupost jer je to kontradiktornost. To je kao kada bi istoričara umetnosti stavili za rukovodioca gradilišta jednog mosta u Beogradu. Istoričar umetnosti će znati kako most lepo umetnički uklopiti, ali da on rukovodi gradnjom mosta je nonsens. To je po mom mišljenju nešto što se dešava i što je blisko sa drugim dešavanjima u našim uslovima. Zbog toga mislim da mi hramljemo u mnogim poslovima, pa i na ovom mestu, ali za mene ne postoji strah u odnosu na hrvatsku tužbu.
Razgovarao sam sa hrvatskim predstavnicima i oni su svi skloni da se ta tužba povuče i da krenemo na razgovore o nacionalnom pomirenju. Mislim da je to nešto što stoji pred nama i to moramo da rešimo. U mom prvom govoru u bosanskom slučaju sam predlagao da bosanska strana povuče tužbu i da sednemo na pregovore o nacionalnom pomirenju i dao im i proceduru kako bi ti razgovori tekli. Oni su odbili i onda smo se mi branili od njihove tužbe.
Stojanović: Mislim da postoji jedan zamor od entuzijazma za stvaranje ujedinjene Evrope. Taj zamor se može zapaziti i na zvaničnom nivou, ali još više u razgovorima sa ljudima jer to je jako velika zajednica. Postoje otpori koji su se rodili i koji se odražavaju na samu Evropsku uniju, kao otpor prema istočno-evropskim zemljama koje su postale članice. To ćete naći u štampi zemalja Francuske, Engleske i Holandije.
Mislim da postoji jedan zamor od entuzijazma za stvaranje ujedinjene Evrope. Taj zamor se može zapaziti i na zvaničnom nivou, ali još više u razgovorima sa ljudima jer to je jako velika zajednica.
RSE: U čemu je stvar - različiti mentaliteti ili u uzimanju radnih mesta njihovim ljudima?
Stojanović: Ima i jednog i drugog, ali osnovno je to što su oni preneli jednu tehnologiju organizacije koja još nije dospela nivo zapadno-evropske tehnologije organizacije države i na taj način nose sa sobom zastarele ili iz komunizma nasleđene norme. Zbog toga se ponašaju u organima Evropske unije na jedan prilično arogantan način. Neću da imenujem koje države iz istočne Evrope su naročito pod udarom. S druge strane, otvaranjem granica, jedan veliki broj ljudi je otišao iz Poljske, najmanje iz Češke i Slovačke, tako da oni uzimaju radna mesta, pristajući da rade za niže plate.
Drugi otpor koji sam zapazio i mislim da je evidentan je taj što se povećava broj ljudi vanevropskih naroda, ne samo muslimana, nego i drugih. Pokazuje se otpor prema imigrantima iz vanevropskih zemalja. Ima tu i opravdanih zapažanja da recimo ljudi koji dođu iz siromašnih vanevropskih zemalja zadržavaju svoje običaje, iako su došli u bolje. Tu je neprijatan problem koji se pojavljuju u školi sa devojčicama koje nose zar ili feredže, koje ćete u Holandiji da vidite na svakom koraku. Postoji otpor u tom smislu. On se različito kanališe a to nije mala stvar. U Holandiji ima oko 17 miliona stanovnika, a muslimana je milion. Projekcija je da će ih 2050. godine biti 40 odsto. Javlja se otpor u tom smislu. Desnica je ona koja zagovara politiku ograničavanja imigracije u Evropu.
RSE: Da li to otežava naše šanse da uđemo u Evropsku uniju?
Stojanović: To otežava naše šanse, ali se istovremeno naše šanse povećavaju jer ipak se u Evropi na Srbiju gleda, ne kao na vanevropsku zemlju, zemlju trećeg sveta, nego se gleda kao na zemlju koja je u toj evropskoj ili hrišćanskoj civilizaciji, tako da to može čak i da poveća šanse. Srbija je imala, za razliku od drugih istočno-evropskih zemalja, pravni sistem i pre pada komunizma 1990. godine, koji je bliži evropskom sistemu nego što je bio u Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji, kod kojih je bio jedan sovjetski pravni model, u kome nije postojao recimo parnični postupak. U Jugoslaviji je to postojalo u kontinuitetu i nikada nije ukidano. Od vremena kada se Jugoslavija odvojila od SSSR-a, on se razvijao, tako da se naš sistem građanskog prava ne razlikuje od evropskog. Te razlike postoje između istočno-evropskih i zapadno-evropskih zemalja.
Zato imate jedno nepodeljeno mišljenje ljudi koje poznajem, koji su ovde bili diplomate, ili na drugi način upoznali Srbiju, da oni gledaju na Srbiju kao na jedan entitet koji prirodno pripada tome. Razgovarao sam sa ministrom Holandije za Evropsku uniju i on se suprotstavljao mojim mišljenjima o zaostalosti Srbije u ovom trenutku i tvrdio je obrnuto, da Srbija može vrlo brzo da se uklopi. Mislim da to ne može da šteti.
Može da šteti, a toga se bojim, ukidanje viza čime možemo da imamo ponovni talas emigracije iz Srbije jer je ovde ekonomski nivo niži od životnog standarda tamo. Za vreme Miloševića je otišlo 250.000 ljudi. Na žalost među njima je 34 posto s fakultetskim diplomama. To bi sada moglo da se ponovi ukidanjem viza.
Može da šteti, a toga se bojim, ukidanje viza čime možemo da imamo ponovni talas emigracije iz Srbije jer je ovde ekonomski nivo niži od životnog standarda tamo. Za vreme Miloševića je otišlo 250.000 ljudi. Na žalost među njima je 34 posto s fakultetskim diplomama. To bi sada moglo da se ponovi ukidanjem viza. Ne znam da li to može da se spreči, ali mislim da može jer moje iskustvo jeste da ti ljudi koji su otišli, profesori univerziteta koje poznajem, bi se sutra vratili kada bi im se dalo ovde mesto na univerzitetu, a kod nas niko ne vodi računa o tome.
RSE: Koliko Holandija može dugo da insistira na tome da mi nemamo pristup Evropskoj uniji upravo zbog Srebrenice i Ratka Mladića, zbog čega je pala njihova Vlada?
Stojanović: To je bio moj neposredni problem s kojim sam se sučeljavao u svakodnevnim kontaktima sa funkcionerima Holandije. Imao sam dva pristupa tome - jedan je bio čisto pravni, a drugi je bio političko-ekonomski. Zaustavljane ulaska Srbije u evropske integracije jeste zaustavljanje Srbije u ekonomskom razvoju. Nemaju interes da zaustave Srbiju jer će sutra da je prime u Evropsku uniju i bolje je da je prime kao već razvijenu. Pravno, postavio sam to kao prigovor, ne samo u Holandiji, nego gde god sam se sretao, a sretao sam se svakodnevno, sa ambasadorima svih zemalja. Srbija je prvi slučaj u istoriji međunarodno krivičnog gonjenja ratnih zločinaca da se kažnjava što se na njenoj teritoriji eventualno nalazi jedan ratni zločinac. Postoje ratni zločinci iz II svetskog rata koji se hapse i dan danas u Americi i Evropi. Da li je ikada neka od tih zemalja bila pod međunarodnim sankcijama zbog toga što je na njenoj teritoriji živeo neki ratni zločinac?
RSE: Ni u jednoj zemlji zbog toga nije pala Vlada. Vlada Holandije je pala zbog Srebrenice.
Problem koji je utvrđen i pred Međunarodnim sudom i u Holandiji je taj da je streljanje u Srebrenici izvedeno od paravojnih formacija, a ne od Mladićevog štaba. Mladić je dan uoči streljanja otputovao na ratište u Žepu. Nema dokaza da je on naredio da se Muslimani streljaju.
Stojanović: To je sada direktni razlog koji Holandija ima. Ona je imala taj problem da je njen bataljon bio zadužen za čuvanje enklave Srebrenice i taj bataljon je dobrovoljno napustio Srebrenicu pod pritiskom Mladićeve vojske i prepustio je Muslimane na volju srpskoj vojsci. Problem koji je utvrđen i pred Međunarodnim sudom i u Holandiji je taj da je streljanje u Srebrenici izvedeno od paravojnih formacija, a ne od Mladićevog štaba. Mladić je dan uoči streljanja otputovao na ratište u Žepu. Nema dokaza da je on naredio da se Muslimani streljaju. Smatra se da su paravojne formacije, formirane od lokalnih ljudi, izvršili jednu vrstu osvete za ono što je radio Naser Orić po okolini Srebrenice jer je pobijeno preko 2.000 Srba od strane Orićevih trupa. Holandija oseća neku vrstu griže savesti.
Treba znati da je Holandija jedna zaista pravna država, u kojoj ne može ni ministar spoljnih poslova, ni predsednik Vlade, niko, da donese odluku koja će se sprovoditi u spoljnoj politici, a da tu odluku ne odobri Parlament. Imao sam razgovor u Parlamentu. Tamo je naročito rašireno neraspoloženje protiv toga da je Mladić na slobodi jer to baca moralnu ljagu na njih, da su oni na neki način krivi jer su bili tamo, a dužnost im je bila da zaštite ljude, ali to nisu mogli da urade objektivno, i to se zna. Danas se u Holandiji odlučuje o promeni ili nastavljanju politike Holandije prema Srbiji u vezi sa njenim pristupom u evropske integracije.
RSE: Koliko je mudra naša spoljna politika?
Stojanović: Profesor sam međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i mogu da kažem, posle 40 godina profesorskog staža, da se naša politika veoma mnogo puta razlikuje od onoga što je neko pravilo u međunarodnim odnosima. Pravilo u međunarodnim odnosima jeste da ti stupaš u odnose sa drugim državama u jednom okviru koji može da bude sukob ili saradnja. To nije crno-belo, negde može da postoji sukob, a negde saradnja. Pravilo jeste da sa tom državom sarađuješ tamo gde možeš, a ostaješ u sporu po pitanjima gde ne možeš da se usaglasiš. Mi prema Holandiji nismo vodili takvu politiku, a ni prema drugim zemljama. Mi možemo sa Holandijom da sarađujemo savršeno u oblasti poljoprivrede. Holandija je bila spremna ovde da investira u navodnjavanje. Sve smo mi to zatvorili zbog neslaganja oko našeg pristupa Evropskoj uniji i zbog priznanja Kosova od strane Holandije.
U Skupštini izlazi Šormaz i konstatuje da je NATO zločinačka organizacija, a pri tome njegova stranka nije protiv da Srbija uđe u Evropsku uniju. Čekajte! Ako je NATO zločinačka organizacija, sve članice Evropske unije, sem neutralnih, su članice NATO-a, a ti hoćeš sa zločinačkim zemljama da se udružuješ. Mi hvalimo podršku Španije u vezi sa Kosovom, pa podršku Grčke, ali i one su u NATO paktu. Znači hvališ ih, iako su one članice zločinačke organizacije koju čini NATO pakt. Takve stvari ne mogu da se pomire sa realnošću. Ti moraš da sarađuješ tamo gde možeš, a tamo gde si u sporu ćeš spor ili zalediti, ili ćeš ga neprekidno bušiti da bi ga prevazišao.
RSE: Šta je sa tužbom Hrvatske za genocid?
Da bi bio genocid mora da postoji substancijalni broj etničke grupe koju želiš da uništiš genocidom i treba da postoji namera da uništiš tu grupu. Ni jedno ni drugo se ne može dokazati, tako da hrvatska tužba mora da padne.
Stojanović: Tu je slučaj daleko lakši od bosanskog slučaja jer je u bosanskom slučaju samo Srebrenica uzeta kao mesto u kome je izvršen genocid zbog ubistva velikog broja, oko 8.000, Muslimana, koji su tom prilikom streljani. Hrvatska tužba se odnosi na genocid, ali najveći zločin jeste zločin streljanja oko 200 zarobljenika u Ovčari. Da bi bio genocid mora da postoji substancijalni broj etničke grupe koju želiš da uništiš genocidom i treba da postoji namera da uništiš tu grupu. Ni jedno ni drugo se ne može dokazati, tako da hrvatska tužba mora da padne. Ono protiv čega sam ja, i zato neću ni učestvovati u tome, to je da se podnosi protiv-tužba protiv Hrvatske, takođe za genocid, jer ćemo mi tu protiv-tužbu izgubiti, kao što će Hrvati izgubiti svoju tužbu. Zašto onda da gubimo vreme?! Napravimo jedan solidan odgovor na hrvatsku tužbu, dobro ga argumentujmo, i ne treba nam protiv-tužba. Protiv-tužbom se produbljuje sukob, a i izgubićemo. Ako znamo da ćemo izgubiti, zašto da idemo u gubitak?
RSE: Da li to znaju oni koji su kompetentni?
Stojanović: Na žalost nešto se dešava kod nas, ali ne znam šta. Kada sam došao ovde iz Holandije, pre dva meseca, našao sam da je šef našeg pravnog tima istoričar Bataković, a to je glupost jer je to kontradiktornost. To je kao kada bi istoričara umetnosti stavili za rukovodioca gradilišta jednog mosta u Beogradu. Istoričar umetnosti će znati kako most lepo umetnički uklopiti, ali da on rukovodi gradnjom mosta je nonsens. To je po mom mišljenju nešto što se dešava i što je blisko sa drugim dešavanjima u našim uslovima. Zbog toga mislim da mi hramljemo u mnogim poslovima, pa i na ovom mestu, ali za mene ne postoji strah u odnosu na hrvatsku tužbu.
Razgovarao sam sa hrvatskim predstavnicima i oni su svi skloni da se ta tužba povuče i da krenemo na razgovore o nacionalnom pomirenju. Mislim da je to nešto što stoji pred nama i to moramo da rešimo. U mom prvom govoru u bosanskom slučaju sam predlagao da bosanska strana povuče tužbu i da sednemo na pregovore o nacionalnom pomirenju i dao im i proceduru kako bi ti razgovori tekli. Oni su odbili i onda smo se mi branili od njihove tužbe.