RSE: Da li je potpuno iluzoran postao pojam građansko, jer imam utisak da se sve povlači iza nacionalnog, patriotskog, teritorijalnog i slično?
DERETA: Naprotiv, mislim da je ovo pravi trenutak da se govori o građanskom, jer ako se govori o evropskom onda to podrazumeva i građansko i to u najširem smislu te reči - po pitanju sloboda, po pitanju prava, po pitanju obaveza. Da to građansko polako izlazi u prvi plan govore i rezultati izbora u smislu da je odziv građana prema obavezi i pravu koja imaju glasanjem bio vrlo dobro shvaćen. Izlaznost je bila tolika da je sve iznenadila. Građani su iznenadili političare i očigledno mnogima pokvarili planove.
RSE: To znači da kada se kaže - Srbija je za Evropu - kaže se - Srbija je za građanstvo?
DERETA: Naravno. To je implicitno i mislim da oni koji kažu da su za Evropu već su po nekom samom opredelenju građani, prepoznaju svoje mesto i svoja prava. Biti građanin znači obavezati državu da ispunjava ono što je obećala, obavezati političare da se ponašaju odgovorno, znači preuzeti i podeliti odgovornost i orijentisati se ka vrednostima koje građanstvo i Evropa podrazumevaju.
RSE: Kako to primeniti kada su Srbi na Kosovu u pitanju? Imali smo nemire i videli smo kako se to završilo. Da li je tu bilo građanskog, ljudskog prava?
DERETA: Mislim da je tu pre svega bilo manipulacije osećanjima ljudi i manipulacije političkom situacijom u kojoj se ti ljudi nalaze. Primećujem da se albanska zajednica na Kosovu zaista ponaša mudro, mada će drugi reći poslušno. Meni je svejedno da li je to mudro ili poslušno tako dugo dok nema konflikata i tako dugo dok nema izazivanja nemira i dok nema ljudskih žrtava.
RSE: Prema kome se ponašaju poslušno i mudro?
DERETA: Mudro se ponašaju prema svojoj budućnosti, a poslušno prema međunarodnoj zajednici. Mudro, jer shvataju da bi svaki konflikt i svaka ljudska žrtva koja bi bila izazvana albansko-srpskim sukobom na Kosovu zaista mogla da raspali vatru koju bi bilo teško u ovom regionu kontrolisati. Oni investiraju u budućnost svoje države, oni shvataju da je to jedan dugoročan proces i spremni su da se strpe u iskazivanju nekih svojih pravih osećanja. Iz ovoga proizlazi da nemam puno poverenja u dugotrajnost takve politike. Čini mi se da su i albanski građani podložni manipulacijama i da mogu biti vrlo lako zloupotrebljeni i izazvani na neko nasilje, jer su talozi loših odnosa toliko debeli da ih je jako teško prevazići u kratkom vremenskom periodu.
RSE: Imali smo primer manipulisanja u prethodnim godinama za vreme Miloševića. Manipulisalo se i sa Srbima u Kninskoj krajini, sa Srbima u Bosni. Nismo povukli nikakvu pouku iz toga.
DERETA: Neki jesu. Ipak treba reći da je većinsko opredeljenje u Srbiji protiv nasilja. Treba se podsetiti nezadovoljstva i čuđenja onog, čije ime više i ne želim da znam, koji je rekao da na žalost samo 19 posto Srba želi da ratom reši taj problem. To je zastrašujući broj. Ipak smo mi nešto naučili. Mislim da su i izborni rezultati pokazali, na žalost ne u dovoljno velikoj većini, ali ipak pokazali da racionalizam i realnost polako ulazi u živote naših ljudi ovde. Ipak je to ogroman broj, obzirom na propagandu i populizam koji ovde bujaju.
RSE: Vi govorite o nama ovde, u ovom delu Srbije. Srbi koji žive na severu Kosova i u enklavama su očigledno manipulisani i sigurno ne misle kao što misle mnogi ljudi koji žive ovde, u drugačijim okolnostima?
DERETA: I to je tačno. Mislim da se Srbi, koji ne misle kao Beograd, u ovom trenutku osećaju ugroženije od strane Srba koji misle kao Beograd, nego od Albanaca. To je najtužnija slika sa Kosova, jer ne postoji solidarnost između severa i juga, govoreći o Srbima u jednom i drugom delu Kosova. Ne postoji političko poštenje, jer su se građani koji manipulišu ovim beogradskim mišljenjem na Kosovu obezbedili i govore u svom kratkoročnom interesu, jer je jako profitabilno u ovom trenutku zastupati politiku koju zagovara Beograd. Ta manipulacija je neverovatna i otkriće toliko mnogo ratobornih političara u Srbiji, koji još uvek opstaju na političkoj sceni Srbije, je za mene veliko razočarenje. Ti razni "generali" okupiraju 60 kilometara pruge pa onda nema vozova kojim se građani prevoze, nema te pruge od koje Srbi dole žive. Sve su to kratkoročni potezi koji imaju za cilj dodvoravanje samim sebi i jednom uskom krugu ljudi koji kao da se takmiče ko će velikom šefu biti bliži i draži po gluposti akcije koju poduzimaju. Ovde prvenstveno mislim na gospodina Vojevića iz DSS-a koji je rekao da su preuzeli prugu koju je UNMIK loše koristio i da će od sada naši vozovi srpske železnice tu saobraćati. Od tada se voz više nije pojavio.
RSE: Slično je i sa upadom u zgradu Suda u severnoj Mitrovici koji ne postoji već devet godina. Oni su zauzeli zidove i prostorije.
DERETA: Oni su napravili simbolični gest, zbog koga je jedan Ukrajinac izgubio život.
RSE: I dvojica naših ljudi su u životnoj opasnosti.
DERETA: Za njih ima nade, ali za čoveka iz Ukrajine više nade nema. Jedan Ukrajinac je u ime UN-a došao u Kosovku Mitrovicu da zaštiti neke ljude i bio je ubijen vršeći svoju dužnost. Nemojte mi reći da su ga ubili neki Albanci. Ubili su ga oni ispred kojih se on postavio ispunjavajući obavezu međunarodne zajednice po čuvenoj Rezoluciji 1244. Takvi gestovi ispred kojih se postavlja u svoj svojoj veličini gospodin Samardžić su nešto što je bruka za ovu zemlju. Njegova izjava da je lično odgovoran za bezbednost građana Srbije i Srba na Kosovu je nešto što je nedopustivo u bilo kojoj demokratiji i po meni, bez obzira da li je vlada tehnička ili ne, on mora biti razrešen.
RSE: Mislite li da neko treba da bude razrešen i zbog toga što vojni ministar, Dragan Šutanovac, nema pojma šta je akcioni plan za Kosovu, šta se radi kada se nešto desi na Kosovu?
DERETA: Vlada se sama samorazrešila.
RSE: Ali taj akcioni plan je donet još u vreme dok su oni bili vlada u punom sastavu.
DERETA: Mislim da je odgovornost na obe strane i da je odgovornost u tome što su pristali na tu obmanu. Nema nikakvog akcionog plana. To su očigledno proizvoljni potezi nekih ljudi koji se o tome ni sa kim ne konsultuju zato što vlada nikada nije ni imala jednu zajedničku politiku. To su rezultati jedne šizofrene situacije u kojoj smo se nalazili. To je tužno i opasno i ono što je u celoj stvari ipak važno je da je u toj nefunkcionalnoj vladi ipak bilo ljudi koji su razumni i koji se nisu povukli iza funkcija koje imaju, nego su se bavili očuvanjem bezbednosti u regionu i Srbiji.
RSE: Sjajni mladi plivač Milorad Čavić je diskvalifikovan i sledi kazna za našu sportsku organizaciju, jer je nosio majicu na kojoj piše "Kosovo je Srbija". To je ocenjeno kao politička kampanja. Mišljenja su podeljena. Na sajtu Ministarstva za Kosovo i Metohiju sam našla da je 5. decembra to Ministarstvo iniciralo kampanju koja se zove Kosovo je Srbija u cilju očuvanja integriteta Srbije. Da li bi ste osudili Čavića ili ne?
DERETA: Mislim da je on prekršio pravila takmičenja na kome je učestvovao. To je taj naš stalni odnos prema pravilima. Mi mislimo da smo neko ko se može ponašati mimo pravila. Čovek odlično pliva. On ne živi ovde, rodio se i školuje se u Americi. Njegov patriotizam je posredan. Ne znam kako on to oseća, ali mislim da je ozbiljno zloupotrebljen i da nije bio svestan onoga što čini. Sećam se raznih pokušaja da se politika uvede u sport i svi oni su bili kažnjavani. Setite se samo Crnih pantera na Olimpijadi sa uzdignutim pesnicama. Sve su to bili incidenti prema kojima su se sportske institucije vrlo jasno opredelile. Setite se šta se sada događa sa svim manifestacijama na kojima se izražava netolerancija, rasizam i slično. Vrlo su rigorozne kazne. Meni je žao što će taj mladić, zbog toga što je želeo da se pokaže u nekom svom patriotskom svetlu, najviše trpeti zbog toga. Sramotan je ponos svih onih koji su ga u to gurnuli i uskratili mu mogućost da postigne toliko zaslužene sportske rezultate.
RSE: Pre dva dana je bio Međunarodni dan borbe protiv rasizma. U to ime su u Čačku navijači napali i oterali iz Čačka jednog sjajnog igrača koji je iz Gane, samo zato što ima drugačiju boju kože. U Vojvodini je bila čitava kampanja protiv Goranaca i Albanaca da se kod njih ne kupuje hleb i da se razbijaju izlozi njihovih pekara. Sve to je povezano sa Dnom borbe protiv rasizma. Šta nam se to dešava?
DERETA: Dešava nam se da ono što je dugo bilo samo na nekom verbalnom nivou, što se promovisalo kroz našu regionalnu i unutrašnju politiku, sada prelazi u svakodnevni život, jer je to legitimisano i u Skupštini. O Romima se u Skupštini govori na takav način. Legitimisano je time što se prema jedinom albanskom predstavniku, prema lojalnom građaninu Srbije, u Skupštini Srbije odnose njegove kolege parlamentarci kao prema biću nižeg reda. To su sve vrlo jasne poruke koje nam dolaze iz medija, iz vlasti, iz "patriotskih" političkih stranaka. Zašto bi se onda ljudi ograničavali u iskazivanju svog patriotizma? Oni misle da izražavaju svoj patriotizam time što isteruju fudbalara iz Gane i time što se prema Romima odnose tako kako se odnose. Treba znati da odnos prema Romima u našoj sredini jeste odnos rasizma.
RSE: Imaćemo 11. maja pokrajinske i skupštinske izbore. Imaćemo posle toga i novu vladu koja treba da se formira do polovine septembra. Opet imamo izgubljeno vreme koje će se odraziti i ekonomski i politički na sve nas. Šta očekujete - prljavu kampanju ili malo uljuđeniju kampanju koja će se bazirati na tome - Evropa ili Kosovo, bolji život građana ili izolacija?
DERETA: Ulog jeste ogroman. Ovi izbori jesu ozbiljna prekretnica i ozbiljna šansa da se definiše srpski nacionalni interes kao odlazak stare i stvaranje nove Srbije kao jedne moderne države. Svi najavljuju sa velikom strepnjom jednu prljavu kampanju, a ja mislim da to možda i neće biti tako prljava kampanja i da će Kosovo biti tema kojom će se baviti mnogo manje stranaka nego se to pretpostavlja. Siguran sam da radikali neće u svoj centra staviti pitanje Kosova, jer staviti pitanje Kosova u centra svoje političke kampanje znači preuzeti određene obaveze prema tome. Radikali su i suviše ozbiljno u politici da ne shvataju da se tu više ništa ne može uraditi. Oni će ići na jednu ekonomsku demagogiju i populizam. Jedini koji će se baviti Kosovom će biti oni koji se i u ovom trenutku jedini bave na taj način Kosovom, a to je DSS. Oni nemaju drugu temu, jer nemaju niti jednu drugu ideju o bilo čemu. Oni će se toga držati. Nadam se da će na ovim izborima to biti apsolutna marginalizacija te političke opcije.
RSE: Na koji način vi kao nevladina organizacija koja se zove Građanske inicijative inicirate građanstvo u Srbiji?
DERETA: Pokušavamo da kroz obrazovni sistem unesemo neke osnovne stvari u živote, i nastavnog osoblja i učenika, o demokratiji, o toleranciji, o jednakosti, o ljudskim pravima.
RSE: Da li zato sarađujete sa Ministarstvom za omladinu?
DERETA: Tako je i zato sarađujemo sa Ministarstvom za obrazovanje. Sa Ministarstvom za obrazovanjem sarađujemo, jer se i mi i oni bavimo građanskim vaspitanjem. Sa Ministarstvom omladine imamo partnerski odnos na stvaranju strategije za mlade, što je po meni strategija razvoja Srbije. Kroz to iskustvo svi pripremamo svoje studije, jer su to neki modeli koji se izgrađuju, kao što su modeli saradnje civilnog društva i državnih institucija koje mogu poslužiti kao primer, ne samo drugim ministarstvima, ne samo vladi kao celini, nego i celom regionu, pa i Evropi. Nisu tako česti i tako visoki stepeni saradnje kao što smo mi, i ceo niz nevladinih organizacija, ostvarili u Srbiji. To je prosto jedan ogroman pomak. To je jedna strategija okrenuta praksi i to je jedan ogroman posao repozicioniranja mladih, stvaranja uslova za mlade da se zapošljavaju u našem okruženju, u našoj zemlji, stvaranje uslova da se slobodno kreću po našem okruženju. To sve zavisi od energije koja može da se ostvari između civilnog društva i institucija. To jeste jedan pionirski posao i jedan primer na kojem možemo mnoga toga da naučimo i na koji možemo biti ponosni.