RSE: Oni koji zarađuju malo više od 40.000 dinara (450 eura) mesečno, u sklopu mera koje predlaže MMF, koji je trenutno u Beogradu, trebalo bi privremeno da plaćaju veći porez, da se smanje neki troškovi koje bi bilo moguće smanjiti. Šta kažete na to?
Lakičević: Mislim da to nije ideja MMF-a jer u principu njih se i ne tiče kako ćemo mi da smanjimo troškove. Oni traže da mi to uradimo, a mi treba da odredimo kako će do tih smanjenja troškova doći. Bojim se da je to naša ideja, nekoga iz Vlade. Rekao bih da ona nije dobra. Ona s jedne strane ima socijalnu notu, mada bi se moglo reći da je opravdano da oni koji imaju više plaćaju veći porez, da snose na neki način teret socijalnih davanja. Osnovica je postavljena isuviše nisko. Nisam ni siguran koliko će to zaista moći da se realizuje i da li se uopšte pogađaju oni koji bi trebali da budu pogođeni. Mislim da to neće dovesti do toga da se oporezuju oni građani Srbije koji su zaista bogati. Recimo, uopšte nema oporezivanja imovine. Neki ljudi poseduju ogromna imanja, ogromne kuće, ogromne poslovne prostore, a na to ne plaćaju nikakav porez.
RSE: I to je pomenula Dijana Dragutinović, ministarka, da bi trebalo povećati porez na imovinu.
Lakičević: Sa tim se u načelu slažem. Problem je kada se nešto radi na brzinu. Ako mi ne znamo tačno o čemu se radi, nezgodno je komentarisati. Čini mi se da je sve ovo što se predlaže na neki način nepromišljeno. Ne znam ni da li su izračunati efekti i kakva je mogućnost realizacije svega toga, a poreski sistem je vrlo osetljiv. On treba da bude stabilan. Ljudi moraju da znaju sa čim računaju. Na osnovu toga oni prave svoje preferencije i gledaju šta će da kupuju i u šta će da investiraju. To ad-hock uvođenje novih poreza i poreskih sistema, pa njihovo ukidanje, nije dobro i dovodi do nesigurnosti. To je jako loše i za potrošnju i za građane i za investitore.
RSE: Negde piše da bi to oporezivanje plata i penzija trajalo privremeno, do kraja ove godine, a drugde dok traje kriza, a kriza može trajati tri-četiri godine.
Lakičević: To je još jedan pokazatelj koliko zapravo Vlada ne zna šta hoće. Tu mora dobro da se promisli i da se vide efekti od toga, da se izađe u javnost sa takvim predlogom.
RSE: Da li to znači da nemamo mere za krizu, da nemamo strategiju za krizu?
Lakičević: Mora da se smanji potrošnja, to je ključno, ali Vlada nije spremna da smanji potrošnju. Verujem da u budžetu i u drugim delovima javnog sektora postoje mogućnosti da se izvrše racionalizacije, da se neki troškovi smanje i da se uštedi čak i milijardu eura po nekim računicama koje su čak pravljene u Ministarstvu finansija, a to mi je ministarka finansija rekla u jednom intervjuu. Ljudi neće da urade ono što je logično, nego izmišljaju neke druge mehanizme koje posle ne mogu da realizuju i time samo brukaju i sebe i Vladu.
RSE: Danas ministri imaju po 15 pomoćnika, a imali su tri-četiri. Tu su i savetnici i državni sekretari. Mislite li da bi tu moglo da se uštedi nešto novca?
RSE: U skladu sa ovim što govorite je i izjava Gorana Pitića koji je rekao: "Srbija povećava administraciju, troši na putovanja koja ničemu ne služe. Ima neefikasan Parlament, ima lokalne vlasti koje su replika republičkih i ima agencije koje ničemu ne služe".
Lakičević: Oko agencija se potpuno slažem sa Goranom Pitićem. Mislim da ima 100 agencija za koje ni ljudi u Vladi ne znaju. Problem je što nekada propisi i usklađivanje s Evropskom unijom traže da imate nezavisna regulatorna tela. Onda Vlada formira regulatorno telo, ali kompletno Ministarstvo ostaje isto kao što je bilo i ranije, ima isti broj ljudi, ili se broj uvećava, a pored toga tu su i te agencije. Povrh svega toga te agencije u najvećem broju slučajeva uopšte i ne rade onaj posao koji bi trebalo da rade.
RSE: Ideja je da se otvore socijalne prodavnice u kojima bi bile niže cene za osnovne prehrambene proizvode. Tu niko ne bi mogao da kupi više od tri litre mleka ili dve-tri litre ulja. To me podseća na ratno stanje. Da li bi to siromašnom svetu moglo da pomogne, ili bi otvorilo mogućnost za neki šverc i za neku preprodaju na ulici?
Lakičević: Meni se ne čini da elementarno siromaštvo u Srbiji nije tako veliko. Bojim se da bi to pre dovelo do povećanja državne administracije, ili bi samo neki ljudi u državnoj upravi našli kao neki posao, da bi se to izrodilo u svoju suprotnost, a da ne govorimo o korupciji ko bi te prodavnice snadbevao jer uz to idu neke subvencije. U državi treba da postoji socijalna služba i ti ljudi moraju da znaju ko su socijalno ugroženi. Oni bi trebalo da dobijaju pare direktno. Sada ni ova služba koja bi sve to trebalo da radi, ne radi, a mi izmišljamo nešto treće. Mislim da to ne bi rešilo problem, samo bi napravilo veće troškove koje bi na kraju platili poreski obveznici.
RSE: Postoji predlog da se poveća za tri odsto porez na dodatnu vrednost, čuveni PDV. Mislite li da bi to na neki način moglo da pomogne?
RSE: Rupa u budžetu je sada 50 milijardi dinara. Kako tu rupu popuniti? MMF će da da dve ili 2,5 milijarde eura, ali šta još drugo?
Lakičević: Pare od MMF-a idu u devizne rezerve i one služe za očuvanja kursa dinara. U budžet su došle pare od NIS-a, dolaze pare od privatizacije i zaduživanja. Računa se na preko 100 miliona eura od fondova iz Evropske unije, koje su inače trebale da budu potrošene za neke druge stvari, ali će biti potrošene za budžet. Ministar Dinkić je rekao da se traži 500 miliona eura od komercijalnih banaka. Mislim da se računa na još nekoliko stotina miliona eura od drugih finansijskih institucija - Svetske banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj. Sve ukupno tu nam treba još jedno milijardu eura za budžet.
RSE: Verujete li da će u maju biti napravljen rebalans budžeta?
Lakičević: Oni moraju da naprave rebalans budžeta. Vlada mora da troši po zakonu, po onim stavkama koje je usvojila. Ako se to ne dešava i ako pravi bilo kakvu preraspodelu, to mora da ide u Skupštinu. Mora da napravi rebalans i Skupština mora da odobri novi budžet i nov način raspodele trošenja sredstava. Da li će to biti u maju ili kasnije, to ne menja na stvari.
RSE: NIS prvo daje izveštaj o stanju u firmi gde ima veliki plus, a onda, posle nekoliko dana, je u velikom minusu sa prihodima. Kako to tumačite?
Lakičević: Rekao bih da to baš i nije bio neki veliki plus jer je na šest meseci NIS imao 100 miliona eura profita, a posle se, u drugoj polovini godine, taj profit istopio. Kažu poznavaoci i zbog tih kursnih razlika jer je NIS kupio skupu naftu, a oda je prodavao kada su cene pale, pa je izgubio. Ima tu i drugih stvari. Izgleda da je NIS poplaćao sve dugove koje je imao prema raznim poveriocima. I tuđe dugove je plaćao, tako da su te pare potrošene pre nego što su došli Rusi.
RSE: Mislite da Rusi nemaju nikakvog uticaja na ta dva računa?
Lakičević: Teško je to reći. Iako nisam bio zagovornik prodaje NIS-a Rusima, čini mi se da oni tu nisu mogli puno toga da naprave jer je sve već bilo napravljeno. Uvek su moguće neke mahinacije kroz knjigovodstvo i računovodstvo, ali čini mi se da bi to bila poprilična bruka za njih jer Srbija ima pravo da angažuje nezavisnu revizorsku kuću ako nije zadovoljna završnim računom. Ako bi ta kuća otkrila da je Gasprom varao, to za njih ne bi bilo naročito dobro. Ne znam koliko oni o tome stvarno vode računa, ali tako mi se čini.
RSE: Kada počne izvlačenje iz krize, prvo će Amerika da se izvuče, a Evropa znatno kasnije. Imate li vi svoju viziju izvlačenja iz krize?
Lakičević: Čini mi se da je to uglavnom tačno, pošto je kriza i počela u Americi, a Amerika je poveliki motor svetske privrede iz raznih razloga. Deluje mi logično da će i oporavak početi od Amerike i da će onda to za sobom povući i druge zemlje. Nisam baš siguran koliki će biti taj jaz između oporavka Amerike i Evrope. Može to da bude i paralelno, ali u svakom slučaju ne može da se desi da Amerika duže vreme izlazi iz recesije, a da Evropa bude u krizi. Mislim da će ta dva procesa biti tesno povezana.
RSE: Koliko dugo će kriza trajati?
Lakičević: Po prognozama stručnjaka i 2010. godinu ćemo biti u krizi, mada bi tek od 2011. trebao da krene oporavak, ali to možda zavisi od mera koje budu donete. Mislim da je to nešto što do sada nije bilo. Svetske sile su dosta ekonomski ujedinjene u traženju načina da se kriza prevaziđe, tako da ko zna. Možda u tim naporima uspeju zvaničnici svih tih velikih zemalja u Londonu na sastanku, možda će uspeti da pronađu neke mere i neke načine da što pre počne oporavak i izlazak iz krize.
Lakičević: Marks je prognozirao mnogo gore stvari. On je prognozirao propast kapitalizma, a po mom mišljenju ovo nije propast kapitalizma jer bi propao i čitav svet. Ovde se radi o određenim restruktuiranjima, prilagođavanjima. Nikada do sada svetska privreda nije bila tako povezana, a pojavilo se, kao nikada do sada, mnogo velikih igrača u igri. Nije to više jednostavan svet u kome ste imali Ameriku i Evropu dok su drugi praktično bili nezanimljivi i skrajnuti ili nismo ni znali šta se tamo dešava. Sada se na tom svetskom tržištu pojavljuju i giganti kao što je Kina, Indija, Brazil, Rusija. To su sada već ogromne sume novca u igri, ogromne industrije, a to nije bilo moguće niti kontrolisati iz jednog centra, niti time upravljati. Ta ekonomija nije imala jasna pravila ili pravila prilagođena novim uslovima koji su postojali u svetskoj ekonomiji. Prosto je došlo vreme da se stvore nova pravila, da se naprave veze i nova koordinacija, ne samo u svetskoj ekonomiji, nego i dalje - u politici, u socijalnim vezama svih vrsta.