RSE: Inđija je, prema pisanju Financial Times, svojevremeno proglašena za osamnaestu, od 25 najpopularnijih destinacija za strane investicije. Da li to važi i dalje u ovoj recesiji?
Ješić: Mislim da naši kvaliteti, koji su potvrđeni dobijanjem nagrade od strane Financial Times prošle godine, nisu dovedeni u pitanje, ali investitora sigurno da ima manje, i to drastično manje, nego pre nekih sedam, osam ili devet meseci.
RSE: Da li se ugasilo nešto od onoga što je otvoreno?
Ješić: Na sreću, nijedna od kompanija, koje su započele svoju proizvodnju u poslednjih nekoliko godina, takozvane green-filed investicije, nisu smanjile svoj broj zaposlenih. Mi smo u dnevnoj komunikaciji sa vlasnicima tih firmi i pokušavamo da prevaziđemo njihove probleme, da im pomognemo da lakše dođu do finansijskih sredstava, da im pomognemo da reše neke svoje administrativne probleme, ukoliko ih imaju. Do sada, na našu sreću, nije se smanjio broj zaposlenih, a kamoli da se ugasio. Veliki broj projekata je započet u Inđiji i preko desetak fabrika je započelo svoju izgradnju. Svi ti projekti su donekle usporeni, ali na sreću još niko ih nije zvanično otkazao. Ukoliko ova kriza potraje nešto duže, mislim da će efekti biti drastičniji, barem što se naše privrede tiče.
RSE: To su inače oni najpoželjniji projekti, green-field investicije?
Ješić: Tako je. Imamo oko 40 fabrika koje su, što završile, što privode kraju svoje objekte i koje su kupile ledinu, koja je bila njiva, i na njoj gradili svoje proizvodne objekte. Neki su pri kraju sa završetkom svojih objekata, kao velika talijanska firma građevinske industrije - Martini. Druga je talijanska firma koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača hrane za kućne ljubimce - Farmina. Oni privode kraju radove i za koji mesec će početi da rade. I neki manji su isto tako započeli radove. Ali u principu, svi imamo problem sa finansiranjem jer je jako teško doći do jeftinih sredstava, a obično se te sve green-field investicije finansiraju iz nekih pozajmica inostranih banaka.
RSE: Koliko ima takvih za koje se još ne zna da li će uspeti da se ostvare?
Ješić: Ima ih jako puno koje su započele. Mi imamo dva najveća projekta u Srbiji. Jedan je Park, o kome se jako puno pričalo i pisalo. Oni još uvek nisu izašli iz dinamike koju smo zajednički predvideli, a to je izrada plana regulacije i izdavanja građevinske dozvole do juna meseca. Očigledno da imaju problema jer su njihovi najveći partneri IBM, Fideliti, Yahoo, Microsoft, tako da će oni jednom sporijom dinamikom da realizuju svoj posao.
Jako važna je i danska kompanija Grunfos, najveći proizvođač pumpi na svetu. To je investicija vredna 100 miliona eura, koja bi u perspektivi od tri godine trebala da uposli 500 ljudi. Sa njima stvari teku dosta dobro. Za koji dan imamo licitaciju i trebalo bi da postanu korisnici zemljišta. Oni su već započeli izradu svojih projekata koji treba da donesu nama da bi smo izdali građevinsku dozvolu. Očekujem da oni započnu izgradnju ove godine, što znači da bi krajem drugog kvartala sledeće godine otvorili svoj pogon.
Vrlo interesantna je i metalska industrija Celje, koja je imala svoj pogon u Ćupriji, koja je kupila lokaciju u Inđiji u vrednosti od 30 miliona eura i to je vrlo važno za metalski kompleks koji sada ima problema.
RSE: Koliko ukupno radnika radi u tim stranim kompanijama?
Ješić: Mi kompanije ne odvajamo na strane i domaće. One su i formalno i pravno sve domaće firme. Svaka ta strana firma, kada dođe u Srbiju, ona se registruje u skladu sa propisima Republike Srbije i postaje domaća firma. Dominanta naše privrede jeste u green-field investicijama i kompanijama koje su izgrađene od 2000. godine do danas. Pored toga, one nisu važne samo zato što su uposlile određeni broj ljudi, one su mnogo važne za srpsku, pa i inđijsku privredu, jer su donele nove načine ponašanja i poslovanja, nove tehnologije. Jako je dobro što mi sada imamo veliku saradnju između našeg malog i privatnog biznisa, porodičnog biznisa po kojem su Inđija i Stara Pazova bile poznate. Te male porodične firme rade određene stvari za te kompanije, tako da imaju sigurne plasmane i one mogu da se razvijaju, da imaju neku sigurniju budućnost.
RSE: Koliko se to odrazilo na standard stanovnika koji su našli posao, bilo da rade u svojim kućama za te firme, ili direktno u firmama?
Ješić: Godine 2000. je bilo 13.000 nezaposlenih i broj onih fiktivno zaposlenih u starim državnim firmama, kao što je krznarska industrija, fabrika nameštaja, štamparija, tako da je taj broj bio oko 14.000. Pre mesec dana je broj registrovanih nezaposlenih na birou bio 5.140, ali realan broj onih koji traže posao je oko 2.500.
RSE: Da li su oni kvalifikovani ili ne?
Ješić: To je naš momentalno ključni problem i već godinama unazad pokušavamo da prevaziđemo taj problem. Imamo deficit za visoko-kvalifikovanom i više-kvalifikovanom radnom snagom, a s druge strane imamo 3.500 ljudi na birou koji imaju osnovnu stručnu spremu i manje, što je pretpostavka da se oni ne mogu kandidovati ni za jedan posao. Uglavnom su to ljudi izbeglice, uglavnom su to osobe starije od 50 godina i dominantno su to žene. Mi pokušavamo raznim programima besplatne kvalifikacije da im omogućimo da završe nešto i da budu kvalifikovani za bilo kakvu konkurenciju za radno mesto.
Naša budućnost jeste rad na mladima, tako da već godinama ulažemo jako puno u mlade i jako veliki broj stipendija dajemo mladim ljudima, dajemo besplatan prevoz, zajedno sa AP Vojvodinom i stimulišemo mlade ljude da završavaju škole. Oni vrlo lako nađu posao. Naravno, ova godina je vrlo teška, tako da je sve malo teže, ali u drugoj polovini prošle godine su vrlo, vrlo lako nalazili posao s vrlo pristojnim zaradama.
Najveće merilo standarda je stambena gradnja. Inđija je grad koji ima u odnosu na broj stanovnika najviše izgrađenih stanova po glavi stanovnika, kada se upoređujemo sa Beogradom i Novim Sadom. Cene su vrlo pristojne i veliki broj tih objekata se vrlo lako proda. Ne bi se gradili novi, da se ne prodaju stari.
RSE: Koliko ste uradili za gradski i komunalni standard - ulice, sportski tereni i slično?
Ješić: Ključna stvar je da morate, ne samo da privučete investitore, već morate zadržati zaposlene, a pogotovo menadžment kompanije da živi u vašem gradu. Opštine, nemaju ništa od PDV-a, nemaju ništa od carina, nemaju ni jednog dinara od toga što neko napravi milijardu na vašoj teritoriji. Osnovni prihod opštine jeste porez na imovinu i deo poreza na zarade. Ali taj porez na zarade se obračunava na mestu gde živite, a ne gde radite, tako da smo morali paralelno ovih devet godina da razvijamo grad i gradsku infrastrukturu, da damo šansu ljudima za kvalitetan život. Strašno je važno da na teritoriji opštine ne žive samo zaposleni radnici, koji imaju 300-350 eura neto platu, nego da imate top menadžment koji će da ostane da živi u vašem gradu, koji zarađuje drastično više. Samim tim to znači i drastično više para u lokalni budžet, drastično više para u potrošnju, u kafiće, u restorane, uz razne vrste usluga. To multiplikuje neka nova radna mesta u domenu servisa i usluga.
Mi smo jako puno ulagali. Završili smo pozorište 2002. godine, uradili pešačke zone, rekonstruisali bazen, gradimo novu dvoranu koja će biti najlepša u zemlji, rekonstruišemo stadion, imamo dobar kulturni i sportski život, dobre škole za strance koji dolaze, dobre vrtiće, dobru telekomunikacionu infrastrukturu, u koju smo jako puno ulagali. To su neki parametri na osnovu kojih ljudi odlučuju da li će da ostanu ovde ili da se presele za Beograd.
RSE: Koliko će vas pogoditi mere Vlade, otpuštanje i uštede u lokalnim zajednicama? Koliko će biti smanjeni vaši prihodi?
Ješić: Zvaničnici srpske Vlade mesecima unazad najavljivali su razne vrste mera i obično su one bile dijametralno jedna od druge, tako da niste mogli da shvatite zašto ti ljudi koji su odgovorni u tom poslu ne sednu i ne dogovore se šta bi to bilo za mere. Sada imamo Uredbu Vlade Republike Srbije o smanjenu transfera. To znači da se opštine ne finansiraju iz svojih sopstvenih sredstava. Dominantna dva prihoda za opštinu su porez na imovinu i porez na zarade, kao i razne vrste taksa, ali opštinama država plaća za poslove koji nisu u nadležnosti opštine, a koje opština radi za državu. Taj nivo, u odnosu na budžete u Srbiji, je vrlo različit. Recimo, ukupan transfer prema inđijskom budžetu je oko osam posto, pošto imamo dobre svoje sopstvene prihode. Ali u dominantnom broju opština u Srbiji je taj prihod preko 50, čak i do 70 posto ukupnog budžeta tih lokalnih samouprava.
RSE: Da li to znači da ste oštećeni?
Ješić: To znači da se na jedan vrlo netransparentan i čudan način raspoređuju javna sredstva, na osnovu kriterija koji nemaju veze sa ekonomskim razvojem jedne sredine. Potpuno sam svestan da moramo da razmišljamo o ravnomernom regionalnom razvoju i da mora da postoji princip solidarnosti. Na kraju krajeva, uvek je i postojao princip solidarnosti u svim normalnim demokratskim društvima, da bogatiji pomažu siromašnije, ali način da vi bogatije spuštate na nivo siromašnih, tako da iznivelišete sve na nivo siromašnih, nije nikakvo rešenje za čitavu državu. Mi još uvek ne znamo na koji način će oni tih umanjenih 15 milijardi prema lokalnim samoupravama razrezati po lokalnim samoupravama.
RSE: To je otprilike oko 40 posto sredstava manje?
Ješić: To je šizofrena situacija. Oni smanjuju nacionalni budžet za 10 posto, ali ukidaju transfer opštinama za 40 posto. To znači da će faktički odgovornost da prepuste na ljude koji su najbliže građanima. Na kraju tih osam posto naravno da nama ne trebaju jer i bez njih možemo da preživimo. Pitanje je šta će biti sa ostalim opštinama u Srbiji koji objektivno ne mogu da prežive bez tog novca, nisu sprovele reformu, nisu smanjile administraciju. To su siromašne opštine koje jedini prihod koji imaju, imaju od transfera države. Mi ne znamo uopšte na koji način će tih 15 milijardi biti razdeleno na svih 180 opština u Srbiji. Da li će to biti umanjeno za 40 posto u odnosu na predviđeni transfer, ili će to biti nekim drugim modelom za koji ne znamo kako će biti definisan. Naše Udruženje opštna Srbije niko i ne konsultuje u vezi toga. Mi smo imali jednu konferenciju za novinare gde smo se javno pobunili zbog toga jer takva mera direktno podstiče još veću inflaciju i nelikvidnost u srpskoj privredi. Tih 15 milijardi koje opštine dobijaju su uglavnom jedino sredstvo koje opštine mogu da troše na neke investicije.
RSE: Možda vas nisu konsultovali jer Inđija je mala u odnosu na Novi Sad ili Niš. Imate li informaciju da li su gradonačelnici drugih, mnogo većih mesta, konsultovani?
Ješić: Možda jesmo mali, ali smo mnogo važni na političkom nebu. Konferencija gradova je institucija koja je stvarana 60 godina, u kojoj su okupljene sve opštine u Srbiji i to je naša predstavnička organizacija. Pošto sam član te organizacije i pošto sam u kontaktu, znam sigurno da nikoga od nas nisu konsultovali za te mere. Na kraju smo posegli za nepopularnim modelom, pošto smo pokušavali da zakažemo sastanke sa resornim ministrima i nismo uspeli, onda smo održali konferenciju za novinare na kojoj su bili gradonačelnici, predstavnici svih političkih partija, gradonačelnici u Srbiji iz raznih veličina gradova. Tu su bile velike i male opštine, sve partije su bile tamo. Imali smo isti stav - da ne možete da donosite odluke a da ne pitate one koji te odluke treba da sprovode. Brine me kod te odluke što ona direktno utiče na likvidnost privrede.
Tih 15 milijardi su sredstva za neke investicije. To su uglavnom neke male lokalne i regionalne kompanije koje rade neke male radove za te lokalne zajednice i upošljavaju lokalno stanovništvo. To su kompanije koje ne mogu da se jave na velike državne tendere i dobiju neke druge poslove. Ukoliko obustavite te investicije, dovodite u pitanje likvidnost tih kompanija, a direktno podstičete i smanjenje zapošljavanja lokalnog stanovništva, koji ima ozbiljan problem da nađe posao, svuda osim u Beogradu, da nađu načina da nešto zarade.
Već je skoro kraj drugog kvartala ove godine. Mi smo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i u skladu sa budžetskim sistemom imali te pare locirane u našim budžetima i raspisivali neke tendere. Kada radite tender, morate da se pozovete na poziciju u budžetu. Ta sredstva koja smo mi zakonom locirali, bila su predviđena za te investicije. Ljudi su ugovorili određene poslove, stvorili određene obaveze kao lokalne samouprave i te obaveze neće moći da ispune, pošto im je država ukinula ta sredstva. Vrlo često će opštine da izgube sporove koji su milionski i koji će vrlo brzo, za nekoliko godina, dospeti na sud i na izvršenje i biće mnogostruko veće nego što su efekti ove racionalizacije.
RSE: Imate savršenu opštinsku administraciju. Za 45 sekundi može da se dobije iz opštine venčani list, krštenica, umrlica, bilo koji dokument. Hoćete li moći sve to da održavate u ovoj situaciji, a da se ničega ne odričete?
Ješić: Ništa nije savršeno, a pogotovo ne administracija. Imamo dobru administraciju koja je jedna od najboljih u Evropi. Na našu sreću u Srbiji postoji puno opština koje su započele reformu administracije. Naravno da nećemo moći da održimo ovaj nivo. Ove godine naročito imamo tešku godinu, između ostalog smo i domaćini Univerzijade. Država je stvorila određene obaveze domaćinima Univerzijade. Tražio sam određena sredstva za funkcionisanje same Univerzijade. Umesto da država pomaže lokane samouprave, da izgradimo infrastrukturu, sva ta infrastruktura je spala na opštine, a pored toga su tražili ozbiljne pare za samo funkcionisanje Univerzijade. Doneli smo jednu racionalnu odluku da je nama puno važnije da damo subvenciju Grunfosu, koji će da zaposli 500 ljudi, nego da održavamo Univerzijadu u mom gradu, iako je Univerzijada jedan sjajan događaj. Sve to što je zamišljeno, neće moći da se ostvari u ovoj teškoj godini.
Rezultat toga gde smo mi danas je politički problem. Naravno da je svetska kriza dominantna i da je to tema svih svetskih medija, svih političara, ekonomista i privrednika u svetu, ali se ta svetska kriza mogla i lakše prebroditi da smo mi sproveli neke reforme. Punih devet godina nismo sproveli reforme. Pre svega mislim na reformu državne administracije, na reformu obrazovanja. Mi imamo danas isti raspored škola kao što je bio 1957. godine, kada je broj dece bio drastično veći. Nismo sproveli ni reformu zdravstvene zaštite, ni reformu pravosuđa. Jedinu reformu koju smo sproveli za ovih devet godina je reforma bankarskog sistema. Ona se pokazala kao sjajna i mislim da je vrlo vitalna u ovom momentu. Da smo mi sproveli bilo koju reformu, mnogo lakše bi bilo danas.
Ješić: Mislim da naši kvaliteti, koji su potvrđeni dobijanjem nagrade od strane Financial Times prošle godine, nisu dovedeni u pitanje, ali investitora sigurno da ima manje, i to drastično manje, nego pre nekih sedam, osam ili devet meseci.
RSE: Da li se ugasilo nešto od onoga što je otvoreno?
Ješić: Na sreću, nijedna od kompanija, koje su započele svoju proizvodnju u poslednjih nekoliko godina, takozvane green-filed investicije, nisu smanjile svoj broj zaposlenih. Mi smo u dnevnoj komunikaciji sa vlasnicima tih firmi i pokušavamo da prevaziđemo njihove probleme, da im pomognemo da lakše dođu do finansijskih sredstava, da im pomognemo da reše neke svoje administrativne probleme, ukoliko ih imaju. Do sada, na našu sreću, nije se smanjio broj zaposlenih, a kamoli da se ugasio. Veliki broj projekata je započet u Inđiji i preko desetak fabrika je započelo svoju izgradnju. Svi ti projekti su donekle usporeni, ali na sreću još niko ih nije zvanično otkazao. Ukoliko ova kriza potraje nešto duže, mislim da će efekti biti drastičniji, barem što se naše privrede tiče.
RSE: To su inače oni najpoželjniji projekti, green-field investicije?
Ješić: Tako je. Imamo oko 40 fabrika koje su, što završile, što privode kraju svoje objekte i koje su kupile ledinu, koja je bila njiva, i na njoj gradili svoje proizvodne objekte. Neki su pri kraju sa završetkom svojih objekata, kao velika talijanska firma građevinske industrije - Martini. Druga je talijanska firma koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača hrane za kućne ljubimce - Farmina. Oni privode kraju radove i za koji mesec će početi da rade. I neki manji su isto tako započeli radove. Ali u principu, svi imamo problem sa finansiranjem jer je jako teško doći do jeftinih sredstava, a obično se te sve green-field investicije finansiraju iz nekih pozajmica inostranih banaka.
RSE: Koliko ima takvih za koje se još ne zna da li će uspeti da se ostvare?
Ješić: Ima ih jako puno koje su započele. Mi imamo dva najveća projekta u Srbiji. Jedan je Park, o kome se jako puno pričalo i pisalo. Oni još uvek nisu izašli iz dinamike koju smo zajednički predvideli, a to je izrada plana regulacije i izdavanja građevinske dozvole do juna meseca. Očigledno da imaju problema jer su njihovi najveći partneri IBM, Fideliti, Yahoo, Microsoft, tako da će oni jednom sporijom dinamikom da realizuju svoj posao.
Jako važna je i danska kompanija Grunfos, najveći proizvođač pumpi na svetu. To je investicija vredna 100 miliona eura, koja bi u perspektivi od tri godine trebala da uposli 500 ljudi. Sa njima stvari teku dosta dobro. Za koji dan imamo licitaciju i trebalo bi da postanu korisnici zemljišta. Oni su već započeli izradu svojih projekata koji treba da donesu nama da bi smo izdali građevinsku dozvolu. Očekujem da oni započnu izgradnju ove godine, što znači da bi krajem drugog kvartala sledeće godine otvorili svoj pogon.
Vrlo interesantna je i metalska industrija Celje, koja je imala svoj pogon u Ćupriji, koja je kupila lokaciju u Inđiji u vrednosti od 30 miliona eura i to je vrlo važno za metalski kompleks koji sada ima problema.
RSE: Koliko ukupno radnika radi u tim stranim kompanijama?
Mi kompanije ne odvajamo na strane i domaće. One su i formalno i pravno sve domaće firme. Svaka ta strana firma, kada dođe u Srbiju, ona se registruje u skladu sa propisima Republike Srbije i postaje domaća firma. Dominanta naše privrede jeste u green-field investicijama i kompanijama koje su izgrađene od 2000. godine do danas.
RSE: Koliko se to odrazilo na standard stanovnika koji su našli posao, bilo da rade u svojim kućama za te firme, ili direktno u firmama?
Ješić: Godine 2000. je bilo 13.000 nezaposlenih i broj onih fiktivno zaposlenih u starim državnim firmama, kao što je krznarska industrija, fabrika nameštaja, štamparija, tako da je taj broj bio oko 14.000. Pre mesec dana je broj registrovanih nezaposlenih na birou bio 5.140, ali realan broj onih koji traže posao je oko 2.500.
RSE: Da li su oni kvalifikovani ili ne?
Ješić: To je naš momentalno ključni problem i već godinama unazad pokušavamo da prevaziđemo taj problem. Imamo deficit za visoko-kvalifikovanom i više-kvalifikovanom radnom snagom, a s druge strane imamo 3.500 ljudi na birou koji imaju osnovnu stručnu spremu i manje, što je pretpostavka da se oni ne mogu kandidovati ni za jedan posao. Uglavnom su to ljudi izbeglice, uglavnom su to osobe starije od 50 godina i dominantno su to žene. Mi pokušavamo raznim programima besplatne kvalifikacije da im omogućimo da završe nešto i da budu kvalifikovani za bilo kakvu konkurenciju za radno mesto.
Naša budućnost jeste rad na mladima, tako da već godinama ulažemo jako puno u mlade i jako veliki broj stipendija dajemo mladim ljudima, dajemo besplatan prevoz, zajedno sa AP Vojvodinom i stimulišemo mlade ljude da završavaju škole. Oni vrlo lako nađu posao. Naravno, ova godina je vrlo teška, tako da je sve malo teže, ali u drugoj polovini prošle godine su vrlo, vrlo lako nalazili posao s vrlo pristojnim zaradama.
Najveće merilo standarda je stambena gradnja. Inđija je grad koji ima u odnosu na broj stanovnika najviše izgrađenih stanova po glavi stanovnika, kada se upoređujemo sa Beogradom i Novim Sadom. Cene su vrlo pristojne i veliki broj tih objekata se vrlo lako proda. Ne bi se gradili novi, da se ne prodaju stari.
RSE: Koliko ste uradili za gradski i komunalni standard - ulice, sportski tereni i slično?
Ključna stvar je da morate, ne samo da privučete investitore, već morate zadržati zaposlene, a pogotovo menadžment kompanije da živi u vašem gradu. Opštine, nemaju ništa od PDV-a, nemaju ništa od carina, nemaju ni jednog dinara od toga što neko napravi milijardu na vašoj teritoriji. Osnovni prihod opštine jeste porez na imovinu i deo poreza na zarade.
Mi smo jako puno ulagali. Završili smo pozorište 2002. godine, uradili pešačke zone, rekonstruisali bazen, gradimo novu dvoranu koja će biti najlepša u zemlji, rekonstruišemo stadion, imamo dobar kulturni i sportski život, dobre škole za strance koji dolaze, dobre vrtiće, dobru telekomunikacionu infrastrukturu, u koju smo jako puno ulagali. To su neki parametri na osnovu kojih ljudi odlučuju da li će da ostanu ovde ili da se presele za Beograd.
RSE: Koliko će vas pogoditi mere Vlade, otpuštanje i uštede u lokalnim zajednicama? Koliko će biti smanjeni vaši prihodi?
Ješić: Zvaničnici srpske Vlade mesecima unazad najavljivali su razne vrste mera i obično su one bile dijametralno jedna od druge, tako da niste mogli da shvatite zašto ti ljudi koji su odgovorni u tom poslu ne sednu i ne dogovore se šta bi to bilo za mere. Sada imamo Uredbu Vlade Republike Srbije o smanjenu transfera. To znači da se opštine ne finansiraju iz svojih sopstvenih sredstava. Dominantna dva prihoda za opštinu su porez na imovinu i porez na zarade, kao i razne vrste taksa, ali opštinama država plaća za poslove koji nisu u nadležnosti opštine, a koje opština radi za državu. Taj nivo, u odnosu na budžete u Srbiji, je vrlo različit. Recimo, ukupan transfer prema inđijskom budžetu je oko osam posto, pošto imamo dobre svoje sopstvene prihode. Ali u dominantnom broju opština u Srbiji je taj prihod preko 50, čak i do 70 posto ukupnog budžeta tih lokalnih samouprava.
RSE: Da li to znači da ste oštećeni?
...uvek je i postojao princip solidarnosti u svim normalnim demokratskim društvima, da bogatiji pomažu siromašnije, ali način da vi bogatije spuštate na nivo siromašnih, tako da iznivelišete sve na nivo siromašnih, nije nikakvo rešenje za čitavu državu.
RSE: To je otprilike oko 40 posto sredstava manje?
Ješić: To je šizofrena situacija. Oni smanjuju nacionalni budžet za 10 posto, ali ukidaju transfer opštinama za 40 posto. To znači da će faktički odgovornost da prepuste na ljude koji su najbliže građanima. Na kraju tih osam posto naravno da nama ne trebaju jer i bez njih možemo da preživimo. Pitanje je šta će biti sa ostalim opštinama u Srbiji koji objektivno ne mogu da prežive bez tog novca, nisu sprovele reformu, nisu smanjile administraciju. To su siromašne opštine koje jedini prihod koji imaju, imaju od transfera države. Mi ne znamo uopšte na koji način će tih 15 milijardi biti razdeleno na svih 180 opština u Srbiji. Da li će to biti umanjeno za 40 posto u odnosu na predviđeni transfer, ili će to biti nekim drugim modelom za koji ne znamo kako će biti definisan. Naše Udruženje opštna Srbije niko i ne konsultuje u vezi toga. Mi smo imali jednu konferenciju za novinare gde smo se javno pobunili zbog toga jer takva mera direktno podstiče još veću inflaciju i nelikvidnost u srpskoj privredi. Tih 15 milijardi koje opštine dobijaju su uglavnom jedino sredstvo koje opštine mogu da troše na neke investicije.
RSE: Možda vas nisu konsultovali jer Inđija je mala u odnosu na Novi Sad ili Niš. Imate li informaciju da li su gradonačelnici drugih, mnogo većih mesta, konsultovani?
Ješić: Možda jesmo mali, ali smo mnogo važni na političkom nebu. Konferencija gradova je institucija koja je stvarana 60 godina, u kojoj su okupljene sve opštine u Srbiji i to je naša predstavnička organizacija. Pošto sam član te organizacije i pošto sam u kontaktu, znam sigurno da nikoga od nas nisu konsultovali za te mere. Na kraju smo posegli za nepopularnim modelom, pošto smo pokušavali da zakažemo sastanke sa resornim ministrima i nismo uspeli, onda smo održali konferenciju za novinare na kojoj su bili gradonačelnici, predstavnici svih političkih partija, gradonačelnici u Srbiji iz raznih veličina gradova. Tu su bile velike i male opštine, sve partije su bile tamo. Imali smo isti stav - da ne možete da donosite odluke a da ne pitate one koji te odluke treba da sprovode. Brine me kod te odluke što ona direktno utiče na likvidnost privrede.
Tih 15 milijardi su sredstva za neke investicije. To su uglavnom neke male lokalne i regionalne kompanije koje rade neke male radove za te lokalne zajednice i upošljavaju lokalno stanovništvo. To su kompanije koje ne mogu da se jave na velike državne tendere i dobiju neke druge poslove. Ukoliko obustavite te investicije, dovodite u pitanje likvidnost tih kompanija, a direktno podstičete i smanjenje zapošljavanja lokalnog stanovništva, koji ima ozbiljan problem da nađe posao, svuda osim u Beogradu, da nađu načina da nešto zarade.
Već je skoro kraj drugog kvartala ove godine. Mi smo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i u skladu sa budžetskim sistemom imali te pare locirane u našim budžetima i raspisivali neke tendere. Kada radite tender, morate da se pozovete na poziciju u budžetu. Ta sredstva koja smo mi zakonom locirali, bila su predviđena za te investicije. Ljudi su ugovorili određene poslove, stvorili određene obaveze kao lokalne samouprave i te obaveze neće moći da ispune, pošto im je država ukinula ta sredstva. Vrlo često će opštine da izgube sporove koji su milionski i koji će vrlo brzo, za nekoliko godina, dospeti na sud i na izvršenje i biće mnogostruko veće nego što su efekti ove racionalizacije.
RSE: Imate savršenu opštinsku administraciju. Za 45 sekundi može da se dobije iz opštine venčani list, krštenica, umrlica, bilo koji dokument. Hoćete li moći sve to da održavate u ovoj situaciji, a da se ničega ne odričete?
Ješić: Ništa nije savršeno, a pogotovo ne administracija. Imamo dobru administraciju koja je jedna od najboljih u Evropi. Na našu sreću u Srbiji postoji puno opština koje su započele reformu administracije. Naravno da nećemo moći da održimo ovaj nivo. Ove godine naročito imamo tešku godinu, između ostalog smo i domaćini Univerzijade. Država je stvorila određene obaveze domaćinima Univerzijade. Tražio sam određena sredstva za funkcionisanje same Univerzijade. Umesto da država pomaže lokane samouprave, da izgradimo infrastrukturu, sva ta infrastruktura je spala na opštine, a pored toga su tražili ozbiljne pare za samo funkcionisanje Univerzijade. Doneli smo jednu racionalnu odluku da je nama puno važnije da damo subvenciju Grunfosu, koji će da zaposli 500 ljudi, nego da održavamo Univerzijadu u mom gradu, iako je Univerzijada jedan sjajan događaj. Sve to što je zamišljeno, neće moći da se ostvari u ovoj teškoj godini.
Naravno da je svetska kriza dominantna i da je to tema svih svetskih medija, svih političara, ekonomista i privrednika u svetu, ali se ta svetska kriza mogla i lakše prebroditi da smo mi sproveli neke reforme.
Rezultat toga gde smo mi danas je politički problem. Naravno da je svetska kriza dominantna i da je to tema svih svetskih medija, svih političara, ekonomista i privrednika u svetu, ali se ta svetska kriza mogla i lakše prebroditi da smo mi sproveli neke reforme. Punih devet godina nismo sproveli reforme. Pre svega mislim na reformu državne administracije, na reformu obrazovanja. Mi imamo danas isti raspored škola kao što je bio 1957. godine, kada je broj dece bio drastično veći. Nismo sproveli ni reformu zdravstvene zaštite, ni reformu pravosuđa. Jedinu reformu koju smo sproveli za ovih devet godina je reforma bankarskog sistema. Ona se pokazala kao sjajna i mislim da je vrlo vitalna u ovom momentu. Da smo mi sproveli bilo koju reformu, mnogo lakše bi bilo danas.