Gost Press kluba je Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, inače sociolog i politički analitičar.
RSE: Gospodine Janjiću, 15. novembra su lokalni izbori na Kosovu. Vi ste veliki poznavalac kosovskih prilika. Da li Srbi treba da izađu ili ne treba da izađu kako većina rukovodstava u Beogradu govori da ne treba?
Janjić: Očigledno je da nema jedinstvene odluke i to je jedna od onih odluka koja je morala biti doneta još krajem prošle godine, jer već tada se znalo da dolaze izbori i znalo se da su izbori mogućnost za Srbe i za Vladu Beograda da se izbori za nešto o čemu je od 2002. godine pričala da želi, a to je decentralizacija i srpske opštine. Na žalost, ta odluka nije doneta tada, nego je u aprilu, maju predsednik Tadić, a kasnije i premijer Cvetković izašli sa vrlo tvrdim stavom da nema uslova za održavanje izbora. Međutim, ni to nije bila cela priča, to je bila javna priča. Oni su podsticali, tolerisali, pa su čak i državni predstavnici, na primer, šefovi parlamentarne grupe ili državni sekretari, učestvovali u razgovorima sa Piterom Fejtom i drugima oko uslova za izbore. Od Beograda se, nažalost, već od aprila nije očekivao jasan stav i tome sada i prisustvujemo. Beograd, zapravo, nema jasnu odluku, tvrdi da nema uslova, jedan deo Beograda, govorim o strankama i o Vladi poziva na sankcionisanje onih koji izlaze na izbore, drugi deo pokušava da spreči sankcionisanje, što će reći, ipak pristaje da Srbi izađu na izbore.
RSE: Zato treba da se osnuje novih pet opština koje bi imale velike ingerencije kada se radi o školstvu, o zdravstvu, čak i o komandirima policije, što mene podseća na onaj plan koji je nekada za Knin i Krajinu, pa su ga Srbi odbili. Koliko je mudro odbiti to što se nudi Srbima?
Što se mene tiče, ova odluka da se ljudi ne pozovu na izbore nije mudra.
RSE: Da li bi to bilo moguće na Kosovu?
Janjić: Očigledno sa ovakvim srpskim vlastima nije moguće, a bilo je moguće.
Šta se krije iza političke konfuzije?
RSE: Nebojša Čović i još neki ljudi tvrde da se ispod stola vodi politika, to znači da pojedinci iz Beograda tajno ipak agituju za izlazak Srba na izbore.
Janjić: Neki od njih da. Neki od njih su očekivali da će njihova Vlada, čiji su oni činovnici u suštini podržati tu odluku ili bar prećutati ne. Međutim, očigledno da ima nešto trulo u državi Danskoj, znači u Vladi Srbije i u političkom životu Srbije održava se koncenzus tako što niko ne pokreće sporna pitanja nego onda tera po svome. Ovde je jedna stvar još značajnija i više brine od toga da li se politika vodi ispod stola ili ne. Ovde brine to što Beograd ne vidi realnost. Na tim opštinama većinsko stanovništvo su Srbi, dakle ako je u pitanju Novo Brdo i Štrpci, neizlazak Srba ili nedovoljan izlazak Srba na Kosovu znači da će na tim opštinama, u tim opštinskim vlastima većinu imati Albanci. I tu se sad postavlja pitanje neispravnosti te odluke sa stanovišta etničkog principa. Teritoriju na kojoj živi tvoja manjina, teritoriju koju ti smatraš svojom, ti prepuštaš nekom drugome zbog nepriznavanja državnog statusa. Lokalni izbori mogu biti tumačeni kao priznavanje državnog statusa i to će raditi kosovska strana, ali oni de facto to nisu, oni ni pravno to nisu. Bojim se da se mi ovde susrećemo sa dve stvari. Jedna je potajna želja da se skine Beogradu sa vrata Kosovo. To znači da se stvori nesigurnost, nestabilnost među Srbima, i posle ovih izbora verovatno ako bude bojkot da oni krenu da se iseljavaju. I time bi se sve svelo na one stare snove Dobrice Ćosića, Demokratske stranke i DSS-a o podeli na reci Ibar. Druga strana zapravo ne zna šta bi radila sa Kosovom. Mi ovde imamo spoj jedne nerealne namere o podeli i jednog neznanja i odsustva političke strategije.
RSE: Da li bi moglo povodom svega ovoga da se desi da dođe do sukoba među Srbima na Kosovu?
Janjić: Neće, oni su toliko podeljeni da se oni više ne mogu deliti. Samo je činjenica da će ovog puta izaći više Srba na izbore nego što je ikad izašlo. Nije tačno ovo što pričaju beogradski mediji da su ovo prvi izbori koje organizuju kosovske vlasti, bilo je tih izbora i ranije. Ovo su prvi, u takozvanom proglašenom nezavisnom Kosovu. Srbi su do sada delimično bojkotovali lokalne izbore. Oni na severu nisu izlazili, oni južno i u centralnom Pomoravlju i na jugu, oni su izlazili. Ovoga puta će izaći više nego ranije, zato što ljudi koji dole žive, oni već godinama plaćaju poreze kosovskim poreskim organima, oni su već godinama u kosovskom policijskom servisu, oni su već godinama prinuđeni da sarađuju sa kosovskim institucijama i njima taj argument da je to priznanje Kosova ne znači ništa jer je to njima neophodan uslov za život. Uostalom, njih kad zaustavi kosovska saobraćajna policija oni njoj plaćaju kaznu ne čeka se neko iz Srbije. Kratko rečeno, ljudi su na ovoj poslednjoj aferi oko struje kada ih je na kraju Beograd ostavio same, govorim o Pomoravlju i rekao izvolite platite, oni su naučili lekciju, Beograd im ne može puno pomoći.
RSE: Ali, nisu svi naučili lekciju, recimo skoro sam pročitala za vladiku Artemija koji je u Gračanici. On ne plaća struju uopšte, jer, kako kaže, na taj način bi priznao nezavisnu državu Kosovo.
Janjić: Nisu naučili oni koji žive jako lepo na budžetu Srbije ili na nekim drugim izvorima prihoda, drugo kad bi neko vladiki isključio struju, onda bi to postalo pitanje religijskih i verskih prava i on vrlo svesno upotrebljava ili zloupotrebljava tu činjenicu. Jednostavno, nema u civilizovanom svetu da možeš nešto trošiti, a da ne plaćaš. Sve to govori o tom stavu. Većina običnog stanovništva je to naučila, oni nikada neće okrenuti leđa Beogradu i to je njihova drama. Oni ne mogu da okrenu leđa Beogradu, ali ako im se dogodi da sad budu iznevereni, da im se onemogući da ostanu da žive, a biće jako teško živeti ako na tim izborima kosovskim, lokalnim, pobede Albanci, to znači da će oni gurati svoje interese u komunalnom uređenju, urbanizmu, u svemu onome što su nadležnosti vrlo jake, kao što ste rekli, nadležnosti opština, a to znači da se srpska sela neće uređivati. Faktički to će biti ozbiljan podsticaj za iseljavanje Srba. Ja nisam siguran koliko neki u Beogradu to i ne žele. Mislim da se iza ove, takozvane političke konfuzije, krije želja nekih ljudi da pokrenu Srbe sa Štrpca i Novog Brda, ne bi li onda to rešili, kako oni kažu pitanje preko noći podelom na reci Ibar.
"Ključni problem političke scene je DS"
RSE: Sada da se vratimo na ono što je aktuelnost u vezi sa Vama i sa Vašim forumom i sa Vašom saradnjom sa nizom, sa 40 malih partija. Koliko ja znam Vi osnivate novu socijal-demokratiju koja će se zvati Socijal-demokratski pokret Srbije, je li tačno?
Janjić: Zvaće se Nova socijal-demokratija, bila je ideja da se zove Socijal-demokratska partija Srbije, ali onda je ministar Ljajić napravio partiju sličnog naziva i mi smo hteli da napravimo razliku.
RSE: Ne idete zajedno sa Ljajićem?
Janjić: Ne, idemo kao Nova socijal-demokratija, četrdesetak partija pokreta socijal-demokratske orijentacije, Seljačka stranka Srbije, Unija seljaka Vojvodine i mnoge druge.
RSE: Idete i na opštinske, ove male partije?
Janjić: Da, mi smo njih ujedinjavali, mi smo obavili taj posao ukrupnjavanja, kako se to moderno kaže u Srbiji. Četrdeset partija će biti manje, kada mi registrujemo jednu našu. Ključna razlika, i mi se tu nismo našli sa Socijal-demokratskom partijom Srbije Rasima Ljajića, su u tri stvari. Prvo, ta partija (Rasima Ljajića) se pravi kao dodatak DS-u i to dodatak sa socijalno-liberalnom politikom. Naša partija je postavljena kao jedna socijalno-demokratska etatistička partija u smislu jačanje države, njenih socijalnih funkcija i drugi ključ nesporazuma, mi smo za redukovanje monopola, tajkuna nad zemljištem i trgovinom hranom. I naravno, postoji druga serija i druga bitna razlika je da ovo udruživanje počelo je 2007., ovo u kome mi učestvujemo u Novoj socijal-demokratiji, kao rezultat nezadovoljstva politikom DOS-a. Većina članica su bile u DOS-u, učestvovale su u promenama Miloševićevog režima, ali očekivale su da će se promeniti odnosi u društvu. Mogu da kažem da je naša procena ista kao procena diplomatskih krugova i onih koji se bave Srbijom, a to je da naša partija pokušava da na onom trendu na kome raste Tomislav Nikolić, usmeri jedan deo glasača za nastavak reformi, a uz to da artikuliše njihovo nezadovoljstvo. To je druga razlika u odnosu na one partije koje su u Vladi ili ih Vlada finansira.
RSE: U Evropi je jako mnogo socijal-demokratskih partija, one su tamo popularne, međutim kod nas nikako da se zapati ta vrsta političkog udruživanja. Polazim i od toga šta je Korać, recimo, počinjao i, ne znam, još je bilo pokušaja. Nije se negde usadila u Srbiji. Je l’ pomišljate i na tu mogućnost da propadne ideja?
Janjić: Pa i ja sam taj krivac koji je maja 1992. godine preuzeo obavezu na, vidite kad je to bilo davno, na sastanku Internacionale u Novoj Gorici, da se formira jedna socijal-demokratska partija u Srbiji i da ona sarađuje sa drugima. Imao sam nekoliko pokušaja i mogu iz ličnog iskustva da svedočim. Jedan pokušaj jeste i podsticanje Koraća i Čanka, pa onda 1996. pravljenje socijal-demokratije čiji sam ja bio prvi predsednik. Moram da kažem da je uvek postojao jedan jedini problem. Uvek je bilo političkog prostora, uvek je bilo političke volje građana da to podrže. Mi smo govorili da je Srbija okrenuta na levo, ali su te glasove, barem u periodu do Miloševićeve vlasti, ljubomorno branili taj prostor SPS i DS. Sada vidimo iz najnovijeg iskustva sa pravljenjem na brzinu nekakvih novih socijal-demokratskih partija da DS ne odustaje od toga. SPS više nije u mogućnosti da ikome smeta, ali DS jeste. O čemu se zapravo radi? Ključni problem naše političke scene je DS. Kad bi se on jasno definisao kao socijal-demokratska partija, naravno da onda nije trebalo praviti druge, ali DS zapravo pokriva od centra pa pokušava da ide što dublje i na levicu i na desnicu. DS zapravo pokušava, što je opravdano stanovišta njihovih interesa, da sa 25% glasova drži 150% vlasti. Dakle, da li ćemo mi uspeti zavisi, naravno, pre svega od našeg rada.
Drugo, okolnosti u Srbiji su se promenile. Jednostavno, potrebna je alternativna ponuda. Mi tu ponudu imamo u tom projektu „Vizija Srbije u 21. veku“ i strateškim planovima za razvoj Srbije do 2025. godine, koje smo razvili i predstavili, da kažemo, najuticajnijim centrima u zemlji i napolju, ali naravno mnogo toga zavisi od budućeg ponašanja DS-a. Ako DS shvati da mu je skupljanje glasova na levici alternativa ili mogućnost neka da i on nastavi svoju politiku evropskih integracija, onda mi nemamo nikakav problem, a nema ga ni Srbija. I da završim, sve analize su govorile da se dosadašnja politička elita Srbije vodila dvema zabludama vrlo opasnim po partijski život. Zato smo i došli do 480 partija u registru. Dakle, prva zabluda je ona o dvopartijskom sistemu u Srbiji. Srbija je jednostavno toliko pluralno društvo i ima manjina i svega, da to jednostavno nije moguće. Ali je moguć ideal da postoje dva bloka, ili dve liste koje idu na izbore. To se uvek brkalo sa, da kažemo, vladavinom dve partije - radikala, ili sada naprednjaka, i DS-a s druge strane. I druga zabluda da vi možete menjati okolnosti u kojima je nastajao Milošević, pa i sve ove stranke kao što su DS i ostale, a da se stranke ne menjaju. Upravo to što su oni napravili veliki napredak u reformi društva, njih polako marginalizuje. Dakle, moram da kažem da je, iz onoga što ja sada vidim, prosto nemoguće da projekat ne uspe. Jednostavno, tehnički detalji – skupljanje potpisa i na dalje, koji idu sa jednom lakoćom do te pozitivne energije. Fenomen koji mene raduje i ohrabruje je prilazak ljudi koji nikad nisu bili u političkom životu – u partijama. A vi vidite, po svim istraživanjima distancu građana od partija kao takvih. Dakle, ja sam se plašio da će nas građani jednostavno odbaciti, ali je iskustvo obrnuto. Dakle, ja mogu iz ličnog iskustva da kažem da će sada verovatno ostati na sceni tri socijal-demokratske partije nakon ovih promena.
RSE: Koje su to?
Janjić: Jedna je DS, koji će se uvek deklarisati kao jedno krilo socijal-demokrata, i druga je ova koju je napravio Ljajić, barem u prvom izbornom krugu, ako joj se ne desi utapanje. Zaboravio sam da kažem jednu koja će sigurno ostati, a to je Nenada Čanka Liga socijal-demokrata, a njih nekako tretiramo, kako to oni sami kažu, regionalnom partijom. Voleo bih da SDU uspe da se preregistruje iz jednog vrlo prostog razloga. SDU je jedan, kako bismo mi to rekli, ideološki orijentir. Oni su toliko uporni i dosledni u promociji, barem govorim na partijskom nivou, ne u parlamentu, u promociji socijal-demokratske ideje da je jako dobro da postoji jedan takav svetionik, ali bojim se, to samo oni znaju kako će rešiti problem preregistracije. U suštini smanjiće se broj – trenutno je bilo preko tridesetak socijal-demokratskih partija, i to je dobro. Rano je reći ko će s kim koalirati, i to je ta moja ključna, da kažem teza koja hrani uverenje. U Srbiji je započelo vrlo ozbiljno socijalno-političko prestruktuiranje.
