RSE: Kada je vladika Pahomije vršio bludne radnje nad četiri maloletnika, niko iz „patriotskih“ organizacija nije reagovao, nije bilo javne pobune, a sada oni, i grafitima i izjavama, najavljuju da će biti pobune zbog gay parade. Kako to komentarišete?
Đorđević: Taj problem mi je vrlo dobro poznat - i homoseksualnosti i pedofilije ima i u crkvi i u vojsci i svuda. To da se niko iz crkve i „patriotskih“ organizacija nije oglasio u slučaju Pahomije, a sada se oglašava, može se okarakterisati jednom rečju - licemerje, kao pokušaj da se sakrije problem, pa da se pretvori, navodno, u neki moral koji oni zastupaju i neki nemoral koji se, eto, širi. O tome se tu radi.
Crkva se nikada nije mnogo ni lomila oko ljudskih prava. Znate teoriju bačkog vladike Irineja, sadašnjeg port-parola SPC-a, koji kaže: „Koncepcija o ljudskim pravima ne odgovara crkvi jer ona se tretira kao individualno ljudsko pravo, što crkva ne može da prihvati, a kolektivna ljudska prava se zanemaruju.“ Iz toga se vidi da on poima ljudska prava na jedan uopšten i pogrešan način.
RSE: Očigledno on nije usamljen u svemu tome?
Đorđević: Nije usamljen.
RSE: Gledamo lepe emisije o kaluđericama u manastiru Gradac. To su uglavnom intelektualke ili umetnice. Bila je čak i jedna Engleskinja među njima. Taj manastir je bio i centar zilotizma.
Đorđević: I u tom manastiru i u Fruškoj gori u u Stjeniku kod Čačka ima zilotskih grupa. To su ekstremističke grupe, ali se uglavnom crkva od zilota ograđuje upravo zbog toga, mada se ni u crkvenim redovima nikada ne zna granica. Oni koji preterano revnuju, izazivaju probleme širih razmera, ali i oni koji drugačije reaguju. To što ima i stranaca u našim manastirima, nije ništa novo. Postoje pravoslavne crkve svugde u svetu - Finska, Japan, Francuska i tako dalje.
RSE: Vladika Artemije, koji je na Kosovu, ima platu veća od plate premijera i predsednika države. Iznosi 144.000 dinara, a pri tome on ima i svoju građevinsku firmu. Ko finansira takvu platu jednom vladiki?
Vladika ArtemijeĐorđević: Prema onome što znam i što nije neka velika tajna, do septembra 2009. godine, dato je 120 miliona dinara crkvi. To je sve u okviru pomoći crkvi na Kosovu i Metohiji, gde je i episkop Artemije. Od toga se troši novac da se obnavljaju svetinje, ali to pomaže i međunarodna zajednica.
Vladika Artemije je sebi odredio platu od 144.000 dinara jer se iz dokumenta ne vidi da je to uradio eparhijski viši organ. On objašnjava tu situaciju time što navodi da crkva danas ima novaca. Novac koji se dobija, daju dva ministarstva, jedno je Ministarstvo vera, a drugo je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ta plata je mnogo veća nego što je ima ustavni poglavar naše države, Boris Tadić, čija plata iznosi 134.000 dinara, a prvi ministar ima platu od 116.000 dinara, valjda sa toplim obrokom. Razume se da je ova situacija izazvala uznemirenje u laičkoj javnosti, ali i u crkvenoj javnosti.
Sveštenici u raško-prizrenskoj eparhiji na Kosovu, najviše mogu zaraditi i imati platu do 30.000 dinara. Ali zaboravlja se pri tome, da pored tih 30.000 dinara, koje eparhija isplaćuje sveštenicima, oni naplaćuju vršenje usluga sahrana i venčanja. To niko ne kontroliše, a cene su ogromne. Svaki sveštenik na Kosovu, prvi put poslednjih godina, dobija poimenice pomoć od države u visini od 200 - 300 eura mesečno, što je nespojivo sa zakonima monarškoga reda jer se monasi i sveštenstvo zaklinju na siromaštvo.
RSE: Da li to ide iz budžeta?
Đorđević: Naravno da ide. U pitanju su vladini resori - Ministarstvo vera i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Ako su ove plate ovakve, onda se prvi put u istoriji naše crkve zaoštrava problem socijalnih razlika među samim sveštenstvom. Postoje parohije, pa i eparhije, koje su siromašnije, a postoje, kao što vidite, eparhije, kao raško-prizrenska, koje dobijaju ogromnu pomoć od države i spadaju u bogate. Tu je problem. To pitanje nije regulisano.
Vladika Artemije je zbog toga u oštrom javnom sukobu sa Sinodom SPC-a, sa crkvenom Vladom, jer on zastupa da država treba svim sredstvima, uključujući i vojsku, da brani Kosovo, dok u Sinodu, u novije vreme, preovlađuje jedno realnije shvatanje da se to ne može izvesti i ostvariti. Nazire se po prvi put jedan novi ton u dokumentima Sabora. Sinod je zapretio vladici Artemiju strogim kanonskim merama.
Skrenuta mu je pažnja, javno, da imovina raško-prizrenske eparhije na Kosovu, nije imovina eparhije, nego imovina SPC u celini. Oni su mu zapretili da mogu da ga premeste u neku drugi eparhiju i da na njegovo mesto dovedu drugog čoveka. Nisu ga premestili.
Manastir Visoki Dečani, da bi se izbegli sukobi, koji su bili i fizički, po direktnom je ingerencijom samog patrijarha srpskog. Postoje situacije kada patrijarh srpski preuzima punu ingerenciju nad određenim manastirom.
Sinod je javno optužio vladiku Artemija, a to je učinio vršilac dužnosti koji zamenjuje patrijarha, mitropolita Amfilohije, da ima nekretnine u Beogradu, da ima svoju građevinsku firmu, Rade Neimar, koja ostvaruje veliku dobit, dobija dotacije, a nikome ne polaže račune.
Ovaj postupak je u toku i to je sukob oštre političke prirode.
RSE: Ne vidim da je Ministarstvo vera da prisutno u javnosti, ne vidim neke njihove aktivnosti?
Đorđević: Upravo tako. Ministarstvo vera se ne oglašava, osim na svom sajtu. Kao što je poznato, vodi pristrasnu politiku, ne tretira jednako sve religije i sve veroispovedne krugove, nego je pristrasan, držeći se onog Zakona o crkvama i verskim zajednicama oko kojeg smo se sporili godinama, a on je prošao.
Nedavno je prilikom razgovora o mogućoj rekonstrukciji Vlade pomenuta mogućnost da budu ukinuta neka ministarstva, a među ministarstvima koja treba ukinuti, a to je i moje mišljenje, je i Ministarstvo vera jer ga nema ni jedna moderna država u Evropi, pa ni velika Rusija. Ministarstvo vera je ovde pretvoreno u ogroman birokratski aparat, koji barata ogromnim sredstvima, o kojima malo kome polažu račune.
RSE: Ko se u drugim zemljama bavi tim pitanjem?
Đorđević: Na Zapadu, svi odnosi između crkve i države prebačeni su na resor Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojem postoji Komisija za verska pitanja, a takav je slučaj i u Hrvatskoj gde postoji državna komisija koja u administrativnom smislu prati te odnose. U Crnoj Gori je postojalo Ministarstvo vera i ukinuli su ga jer se shvatilo da je to suvišno. Država je sekularna i ona mora biti na jednakoj distanci prema svakoj religiji i prema svakoj konfesiji. Kod nas Ministarstvo vera spada u grupu ministarstava sile, po moći koju ima u Srbiji, osobito finansijskoj.
RSE: Vladika Pahomije je kupio džip od 26.000 eura?
Vladika PahomijeĐorđević: Ne samo to. To je dokaz luksuza. I druge vladike se voze u džipovima i skupocenim kolima, tako da je vozni park episkopata trenutno 10 puta jači nego što je vozni park velikog vojvode Žana, šefa države Luksemburg, pa i nekih monarhija u Evropi. To je do te mere počelo da bode oči javnosti, da je stigla jedna interna naredba da vladike parkiraju svoj skupocena vozila podalje od očiju novinara i javnosti.
Oko vladike Pahomija je još nešto čudno. On je nedavno ustanovio dečji festival. Sudski je dokazano to što je dokazano. Licemerje je ovde prisutno u svim segmentima društva u celini, pa prema tome i u crkvi.
RSE: Čak je u taj festival uključio jednu školu u koju idu deca sa posebnim potrebama. To su nemoćna deca i ne mogu se odupru bilo kojoj vrsti nasilja.
Đorđević: Taj festival podrazumeva ogromna sredstva koja će davati Ministarstvo vera i Ministarstvo kulture jer vladika Pahomije kaže: „Moja je parohija od strateškog značaja i ja sam na braniku srpske granice“.
RSE: Zašto je patrijarh već dve godine u bolnici?
Đorđević: Ljudi koji vole gorke šale, pa i sveštenici, kažu da je patrijarh u Vojno medicinskoj akademiji u pritvoru. Zvuči kao gorka šala, ali poslednji bilten potvrđuje ono od pre dve godine, da je patrijarh Pavle u odličnom zdravstvenom stanju, s obzirom na svoje godine. Tačno je to da u tim godinama čovek ne može da vrši sve aktivnosti, ali on je zdrav.
Tu se sada otvorio veliki sukob u Saboru između dve struje. Jedni tvrde da se patrijarh ne može menjati jer se onda mora menjati Ustav SPC-a, koji patrijarha definiše kao osobu sa doživotnom služenjem. Druga struja tvrdi da se ipak mora birati novi jer čovek je u poodmaklim godinama i ne može da vrši svoje dužnosti. To je borba za vlast. Trenutno mitropolit crnogorski, Amfilohije, vrši dužnosti koje po Ustavu pripadaju samo patrijarhu i nikome više. To je borba za vlast, koja samo čeka rasplet na jesenjem Saboru, koji se približava za nepuna dva meseca.
RSE: Dal li to onda može da znači da je Amfilohije kandidat za patrijarha?
Đorđević: Javna je tajna da on sebe, svim svojim postupcima, preuzimajući dužnosti koje su isključivo patrijarhove dužnosti, kandiduje, ali da ima otpora, videli ste na prošlom Saboru. Nije slaba ni struja koja tvrdi da ne može neko privremeno da obavlja te poslove. Ima više kandidata i više struja. Javna je tajna da se u crkvi odvija ljuta borba za vlast. Kako će se ona okončati - videćemo.
Đorđević: Taj problem mi je vrlo dobro poznat - i homoseksualnosti i pedofilije ima i u crkvi i u vojsci i svuda. To da se niko iz crkve i „patriotskih“ organizacija nije oglasio u slučaju Pahomije, a sada se oglašava, može se okarakterisati jednom rečju - licemerje, kao pokušaj da se sakrije problem, pa da se pretvori, navodno, u neki moral koji oni zastupaju i neki nemoral koji se, eto, širi. O tome se tu radi.
Crkva se nikada nije mnogo ni lomila oko ljudskih prava. Znate teoriju bačkog vladike Irineja, sadašnjeg port-parola SPC-a, koji kaže: „Koncepcija o ljudskim pravima ne odgovara crkvi jer ona se tretira kao individualno ljudsko pravo, što crkva ne može da prihvati, a kolektivna ljudska prava se zanemaruju.“ Iz toga se vidi da on poima ljudska prava na jedan uopšten i pogrešan način.
RSE: Očigledno on nije usamljen u svemu tome?
Đorđević: Nije usamljen.
RSE: Gledamo lepe emisije o kaluđericama u manastiru Gradac. To su uglavnom intelektualke ili umetnice. Bila je čak i jedna Engleskinja među njima. Taj manastir je bio i centar zilotizma.
Đorđević: I u tom manastiru i u Fruškoj gori u u Stjeniku kod Čačka ima zilotskih grupa. To su ekstremističke grupe, ali se uglavnom crkva od zilota ograđuje upravo zbog toga, mada se ni u crkvenim redovima nikada ne zna granica. Oni koji preterano revnuju, izazivaju probleme širih razmera, ali i oni koji drugačije reaguju. To što ima i stranaca u našim manastirima, nije ništa novo. Postoje pravoslavne crkve svugde u svetu - Finska, Japan, Francuska i tako dalje.
RSE: Vladika Artemije, koji je na Kosovu, ima platu veća od plate premijera i predsednika države. Iznosi 144.000 dinara, a pri tome on ima i svoju građevinsku firmu. Ko finansira takvu platu jednom vladiki?
Vladika Artemije je sebi odredio platu od 144.000 dinara jer se iz dokumenta ne vidi da je to uradio eparhijski viši organ. On objašnjava tu situaciju time što navodi da crkva danas ima novaca. Novac koji se dobija, daju dva ministarstva, jedno je Ministarstvo vera, a drugo je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ta plata je mnogo veća nego što je ima ustavni poglavar naše države, Boris Tadić, čija plata iznosi 134.000 dinara, a prvi ministar ima platu od 116.000 dinara, valjda sa toplim obrokom. Razume se da je ova situacija izazvala uznemirenje u laičkoj javnosti, ali i u crkvenoj javnosti.
Sveštenici u raško-prizrenskoj eparhiji na Kosovu, najviše mogu zaraditi i imati platu do 30.000 dinara. Ali zaboravlja se pri tome, da pored tih 30.000 dinara, koje eparhija isplaćuje sveštenicima, oni naplaćuju vršenje usluga sahrana i venčanja. To niko ne kontroliše, a cene su ogromne. Svaki sveštenik na Kosovu, prvi put poslednjih godina, dobija poimenice pomoć od države u visini od 200 - 300 eura mesečno, što je nespojivo sa zakonima monarškoga reda jer se monasi i sveštenstvo zaklinju na siromaštvo.
Socijalne razlike među sveštenstvom
RSE: Da li to ide iz budžeta?
Đorđević: Naravno da ide. U pitanju su vladini resori - Ministarstvo vera i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Ako su ove plate ovakve, onda se prvi put u istoriji naše crkve zaoštrava problem socijalnih razlika među samim sveštenstvom. Postoje parohije, pa i eparhije, koje su siromašnije, a postoje, kao što vidite, eparhije, kao raško-prizrenska, koje dobijaju ogromnu pomoć od države i spadaju u bogate. Tu je problem. To pitanje nije regulisano.
Vladika Artemije je zbog toga u oštrom javnom sukobu sa Sinodom SPC-a, sa crkvenom Vladom, jer on zastupa da država treba svim sredstvima, uključujući i vojsku, da brani Kosovo, dok u Sinodu, u novije vreme, preovlađuje jedno realnije shvatanje da se to ne može izvesti i ostvariti. Nazire se po prvi put jedan novi ton u dokumentima Sabora. Sinod je zapretio vladici Artemiju strogim kanonskim merama.
Skrenuta mu je pažnja, javno, da imovina raško-prizrenske eparhije na Kosovu, nije imovina eparhije, nego imovina SPC u celini. Oni su mu zapretili da mogu da ga premeste u neku drugi eparhiju i da na njegovo mesto dovedu drugog čoveka. Nisu ga premestili.
Manastir Visoki Dečani, da bi se izbegli sukobi, koji su bili i fizički, po direktnom je ingerencijom samog patrijarha srpskog. Postoje situacije kada patrijarh srpski preuzima punu ingerenciju nad određenim manastirom.
Sinod je javno optužio vladiku Artemija, a to je učinio vršilac dužnosti koji zamenjuje patrijarha, mitropolita Amfilohije, da ima nekretnine u Beogradu, da ima svoju građevinsku firmu, Rade Neimar, koja ostvaruje veliku dobit, dobija dotacije, a nikome ne polaže račune.
Ovaj postupak je u toku i to je sukob oštre političke prirode.
RSE: Ne vidim da je Ministarstvo vera da prisutno u javnosti, ne vidim neke njihove aktivnosti?
Đorđević: Upravo tako. Ministarstvo vera se ne oglašava, osim na svom sajtu. Kao što je poznato, vodi pristrasnu politiku, ne tretira jednako sve religije i sve veroispovedne krugove, nego je pristrasan, držeći se onog Zakona o crkvama i verskim zajednicama oko kojeg smo se sporili godinama, a on je prošao.
Nedavno je prilikom razgovora o mogućoj rekonstrukciji Vlade pomenuta mogućnost da budu ukinuta neka ministarstva, a među ministarstvima koja treba ukinuti, a to je i moje mišljenje, je i Ministarstvo vera jer ga nema ni jedna moderna država u Evropi, pa ni velika Rusija. Ministarstvo vera je ovde pretvoreno u ogroman birokratski aparat, koji barata ogromnim sredstvima, o kojima malo kome polažu račune.
RSE: Ko se u drugim zemljama bavi tim pitanjem?
Đorđević: Na Zapadu, svi odnosi između crkve i države prebačeni su na resor Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojem postoji Komisija za verska pitanja, a takav je slučaj i u Hrvatskoj gde postoji državna komisija koja u administrativnom smislu prati te odnose. U Crnoj Gori je postojalo Ministarstvo vera i ukinuli su ga jer se shvatilo da je to suvišno. Država je sekularna i ona mora biti na jednakoj distanci prema svakoj religiji i prema svakoj konfesiji. Kod nas Ministarstvo vera spada u grupu ministarstava sile, po moći koju ima u Srbiji, osobito finansijskoj.
Vladike u džipovima
RSE: Vladika Pahomije je kupio džip od 26.000 eura?
Oko vladike Pahomija je još nešto čudno. On je nedavno ustanovio dečji festival. Sudski je dokazano to što je dokazano. Licemerje je ovde prisutno u svim segmentima društva u celini, pa prema tome i u crkvi.
RSE: Čak je u taj festival uključio jednu školu u koju idu deca sa posebnim potrebama. To su nemoćna deca i ne mogu se odupru bilo kojoj vrsti nasilja.
Đorđević: Taj festival podrazumeva ogromna sredstva koja će davati Ministarstvo vera i Ministarstvo kulture jer vladika Pahomije kaže: „Moja je parohija od strateškog značaja i ja sam na braniku srpske granice“.
RSE: Zašto je patrijarh već dve godine u bolnici?
Đorđević: Ljudi koji vole gorke šale, pa i sveštenici, kažu da je patrijarh u Vojno medicinskoj akademiji u pritvoru. Zvuči kao gorka šala, ali poslednji bilten potvrđuje ono od pre dve godine, da je patrijarh Pavle u odličnom zdravstvenom stanju, s obzirom na svoje godine. Tačno je to da u tim godinama čovek ne može da vrši sve aktivnosti, ali on je zdrav.
Tu se sada otvorio veliki sukob u Saboru između dve struje. Jedni tvrde da se patrijarh ne može menjati jer se onda mora menjati Ustav SPC-a, koji patrijarha definiše kao osobu sa doživotnom služenjem. Druga struja tvrdi da se ipak mora birati novi jer čovek je u poodmaklim godinama i ne može da vrši svoje dužnosti. To je borba za vlast. Trenutno mitropolit crnogorski, Amfilohije, vrši dužnosti koje po Ustavu pripadaju samo patrijarhu i nikome više. To je borba za vlast, koja samo čeka rasplet na jesenjem Saboru, koji se približava za nepuna dva meseca.
RSE: Dal li to onda može da znači da je Amfilohije kandidat za patrijarha?
Đorđević: Javna je tajna da on sebe, svim svojim postupcima, preuzimajući dužnosti koje su isključivo patrijarhove dužnosti, kandiduje, ali da ima otpora, videli ste na prošlom Saboru. Nije slaba ni struja koja tvrdi da ne može neko privremeno da obavlja te poslove. Ima više kandidata i više struja. Javna je tajna da se u crkvi odvija ljuta borba za vlast. Kako će se ona okončati - videćemo.