Popović: Za milijarde smo kupili par krompira

RSE: Završena je poseta predstavnika MMF-a. Po izjavama najviših zvaničnika iz Vlade izgleda da je sve relativno dobro prošlo. Šta je Vaš utisak?

POPOVIĆ: Nije moglo da prođe ni mnogo bolje, ni mnogo gore. Ovde su očekivanja podgrejavali po običaju političari, obećavajući neki rast pala i penzija od septembra, računajući na to da će to izboksovati. To je njihov veliki poraz, a štampa o tome ne priča. To će im svi penzioneri zapamtiti i smatraće da su oni prevaranti. U principu je bolje za penzionere i za sve nas što to nije uspelo. U vremenu inflacije su davali sve više i više, a za te velike pare nismo mogli ništa da kupimo. Milijarde smo imali, za koje smo kupili par krompira. To je varijanta - hajde da isplatio plate i penzije. Sreća, ovog puta nije bilo nekog velikog inata i stvar se završila onako kako mora - nema para, nema ni raspodele.

RSE: To znači da ostaju zamrznute i plate i penzije, s tim što se pominje neki bonus krajem godine od 2.000 dinara za penzionere i 5.000 dinara za zaposlene, ali se ne zna da li će biti primenjen neki socijalni kriterijum.

POPOVIĆ: Ništa se ne zna, to je nova udica. Uvek mora nešto da se baci, da bi imali budući glasači na šta da se hvataju, da se nadaju, da bi njihova imena ostala važna u našim ušima. Kada bi mi znali da ništa od njih nema, ne bi bilo zgodno za njih. To je jedna nova igračka, pa ko hoće da se igra - neka izvoli.

RSE: To nije normalno. To su neke male pare koje će ljudi dobiti, a to je u kompletu velika suma?

POPOVIĆ: U pravu ste. Razmišljate ekonomski, pa zato tako govorite. Setimo se da je sada, povodom besplatnih akcija, 3,5 miliona građana Srbije otišlo na šalter da pokupi 1.700 dinara keša, koji je Vlada davala. Nije ih mrzelo da stoje u redovima. Hteli su da vide da li će i koliko da odbiju, a nisu uzimali što nemaju. Mislim da su to neke iracionalne radnje koje nemaju veze, ni sa standardom, ni sa ekonomijom. Političari će to da plate sa nekih 400 milijardi dinara. Taj nikakav dobitak je njima dobit u budućoj kampanji.

RSE: Poreska reforma je dogovorena sa MMF-om i trebala bi da započne početkom 2011. godine. U kome smeru će da ide ta reforma?

POPOVIĆ: Tu su bitne dve stvari. Jedna je da se ne dozvoli da godišnji deficit raste više od jedan posto i da se ne dozvoli da javna potrošnja bude veća od 40 odsto. Bitno je da država ne sme bahato da se ponaša i da troši tuđe. Oni to svi rade jer će za četiri-pet godina otići s vlasti, pa kada dug dospe, oni tu neće biti. Još će kriviti onoga ko je na vlasti kako je rasipan i kolike ima dugove. Oni su iracionalni, za razliku od svakoga od nas, jer mi ne možemo da potrošimo naše četiri plate, ako imamo jednu. Oni to rade. Taj Zakon njima treba da zabrani bilo kakvo rasipničko ponašanje. Da li će uspeti? Delimično. Oni će da lažiraju sve što treba, ali je ipak mnogo ozbiljnije nego što je bilo.

Jelašić je platio svoju nezavisnost

RSE: Narodna banka ne bi trebala da brani kurs dinara, već samo da sprečava veće dnevne oscilacije. Čija je to formulacija - Radovana Jelašića ili MMF-a?

POPOVIĆ: Radovana Jelašića. On je zacrtao da će tako da brani kurs. MMF ne bi imao ništa protiv da se kurs sroza u sekundi. Njih ništa nije ni briga, osim da se postignu ravnoteže. Nikada MMF neće pitati na šta ste potrošili platu. Odgovoran guverner uvek će to da uradi. Neće dozvoliti da za njegova mandata bude nekih velikih oscilacija. To je onda znak da je guverner slab.

RSE: Da li znate zašto on odlazi?

POPOVIĆ: Ne znam. Čini mi se da mu je svega dosta i da je od svih tih pritisaka digao ruke. To sam napisala i ubeđena sam da on ima neku sjajnu ponudu negde u inostranstvu i da ga mi od septembra sigurno nećemo videti ovde, nego na nekom jako važnom mestu. To nagađam. Niko mi nije rekao da grešim, ali ni da nisam u pravu.

RSE: Jednom sam ga pitala da li komunicira sa Vladom, a on je rekao da je to isto kada mu sin od šest godina na pitanje - Zašto ćuti i da li ga čuje - odgovori - Čujem, ali ništa ne razumem. Znate li Vi išta o odnosima Vlada - guverner.

POPOVIĆ: Jednom sam imala priliku da idem kod Jelašića, pa do Dinkića. To je jedini dan u mom životu koji sam tako provela. Znam da ni jedan ni drugi nisu imali blage predstave šta će ovaj drugi da uradi. Za neke stvari, koje sam pitala Dinkića, ispostavilo se da nije u toku. Jelašić jeste sebi izborio neku neverovatnu nezavisnost i to je platio.

RSE: Da li ćemo mi platiti to što njega neće biti ovde?

POPOVIĆ: Nadam se da nećemo. Ohrabruje me da je dinar počeo da kliza i mislim da više niko ne očekuje da će biti onih loših perioda. Kada je već tako, onda je to za Šoškića veliki plus, da može da nastavi tim putem. Nije u pitanju stručnost, ali da li će morati da popusti političarima ili ne. Ako krene voda na njegovu vodenicu, da kurs već pliva, on onda, nadam se, neće morati da popušta. To bi za Srbiju bilo najbolje.

RSE: Zašto dinar slabi? Da li je to zato što neke banke i tajkuni pretvaraju dinare u evra? Ili je slaba privreda?

POPOVIĆ: Dinar trenutno slabi jer je oslobođena obavezna rezerva, sa namerom da banke te dinare plasiraju kroz jeftine kredite. Banke to nisu želele da urade i lepo su taj novac iznele na tržište i kupile devize. Sada s jedne strane ima više dinara, u želji da se kupe devize, a evra je manje jer su ih oni stavili sebi u džep. Vaga se pomerila za ta tri - četiri dinara, sa 98 na 102. Tačno je da je to bila špekulacija. Svi smo ni špekulanti kada god odemo i kupimo 100 evra.

RSE: Da li je špekulacija kriminalna radnja?

POPOVIĆ: To je bio kriminal 1945. godine, kada se svaka privatna inicijativa kažnjavala zatvorom. Svako ko kupi 100 evra u menjačnici, jeste špekulant, koji očekuje da će vrednost evra rasti. Tako želi da zaštiti svoju imovinu. To je kažnjivo toliko koliko i kupovina novina u radnji. To spada u ljudske i ekonomske slobode.

Prebaciti sve u dolare

RSE: Da li da građani štede u dolarima ili u evrima?

POPOVIĆ: Trenutno bi bilo bolje prebaciti sve u dolare. Mi svi imamo averziju prema riziku. Ne znamo kako to da radimo. Jedino mogu da nam pomognu brokeri, koji rade u okviru banaka, koji predlažu šta je bolje. Nigde u svetu ljudi ne investiraju sami, nego traže onoga ko to umi da radi. U svakoj banci postoji neko ko može da da savet. Nekoliko puta sam to koristila i nikada nisam izgubila.

RSE: A pri tome ste ekonomista i profesorka na fakultetu.

POPOVIĆ: Jesam, ali i pitam.

RSE: Mnoge zemlje u Evropi su se odlučile na štednju. To njima sigurno teže pada nego nama jer smo mi bili primorani kroz istoriju da štedimo, a oni nisu morali. Kod nas se ništa ne menja. Najavljeno je veliko otpuštanje ljudi iz administracije. Od dva miliona zaposlenih u Srbiji, samo 330.000 radi u proizvodnji. To znači tragično slabu privredu, mali broj zaposlenih tamo gde se stvara profit. Svi ostali su na budžetu. Da li će ipak morati da bude rigoroznije otpuštanje?

POPOVIĆ: Ne verujem. U Istanbulu, u septembru 2009. godine, bila je konferencija MMF-a i Svetske banke i baš je o tome bila rasprava. Mene su zvali da popunim kvorum i pitala sam zašto im verujete da će da otpuste 8.00 ljudi, kada znate da neće. Odgovor je bio da je Srbija naš važan klijent i mi verovatno na tome nećemo insistirati. MMF ni sada ništa nije pomenuo, mada smo se bili kleli da će oni biti otpušteni. Ta priča je zaboravljena. Šteta što neće, da se ti ljudi malo uozbilje.

RSE: Nije samo administracija u pitanju. Trenutno se u Skupštini Srbije nalaze samo tri zakona koja im je prosledila Vlada. Tu nije moguća neka dinamična zakonodavna aktivnost, obzirom na taj tempo. Na svakom zasedanju koje prenosi televizija vidimo dvadesetak ljudi, od 250 poslanika. Svi oni primaju plate, i kada su tu i kada nisu tu. Sada su se raspustili i počeće tek polovinom septembra da rade. Kako tumačite tu neodgovornost prema situaciji u zemlji i prema građanima ove zemlje?

POPOVIĆ: Očigledno da ne postoji politički konsenzus da se išta uradi. Mislim da nisu poslanici kao poslanici krivi. Oni su produžena ruka svojih partija. Ne znam da li neko tamo ima svoje mišljenje. Kod mene, oni izazivaju blagi prezir. To nije Skupština u kojoj ljudi smeju da odlučuju. Oni su potpisali blanko mandate i blanko ostavke. Kada to uradite, više niste čovek. Ne tumačim da su lenji, ali da su niko i ništa. To su partije koje nisu uspele da se dogovore o nekim ključnim zakonima. I u Vladi ima jako sposobnog sveta koji može da napiše zakon, ali dok mu ne kaže šef stranke, čiji je vlasnik, da nešto može u Parlament, to neće ni otići. Ovo pitanje treba da bude adresirano na glavne koalicione partnere. Svi ostali samo slušaju.

RSE: Zašto bi u Skupštini jedna partija imala 50 poslanika, kada može sve da završi sa tri poslanika? To sve mi plaćamo.

POPOVIĆ: Apsolutno. Taj proporcionalni sistem je stvarno postao katastrofa. Meni se uvek više dopadao onaj većinski - svaki region bira čoveka, pa imaš onoliko poslanika koliko ima regiona. Jesu oni članovi nekih partija, ali ne mora nužno da glasa za ono odozgo. To već ima nekog smisla i dinamike. Jedini odgovor koji sam dobila jeste da je to po Ustavu jer je u Ustavu zapisano da ih toliko ima.

RSE: Sada završava prolećna sednica Skupštine, koja će se nastaviti na jesen. Na završetku ove sednice njih će ispratiti smotra gardista, himna i crveni tepih. Možda će svojim unucima da kažu - Meni je garda salutirala, himna svirala dok sam gazio po crvenom tepihu?

POPOVIĆ: S tim što to kompromituje i gardu i tepih. Ne vidim izlaz dok glave partija ne odluče drugačije. Ako treba da sedite gore i da vam zakon prođe, onda je ovako idealno.

RSE: U šta treba da se investira - u hartije od vrednosti, devize, investicije?

POPOVIĆ: U ono što vam je jasno. Nikada ne bih ulagala u nešto što mi izaziva mrak u glavi. U Srbiji, hartije od vrednosti su za mene potpuna nepoznanica. To nije tržište, to su interni dogovori. Jedino ako imate puno insajderskih informacija, onda u njih valja ulagati. Meni bi moglo da bude jasno kako da se napravi neko dobro obdanište.

RSE: Dejan Šoškić, budući guverner, je Vaš kolega. Uživa li poverenje kao profesor na fakultetu?

POPOVIĆ: Nadam se da Šoškić neće morati da sluša političare. Dinar već dugo kliza. Svi bi voleli da se on zaustavi i da se potroše devizne rezerve. On zna da to ne sme da radi, a već je voda krenula našom vodenicom, tako da će valjda biti kako treba.