Ona takođe predaje makroekonomiju i od skora međunarodnu ekonomiju, njenu novu ljubav.
RSE: Pored nove ljubavi, tu su i stare?
Popović: To je centar za Liberalno ekonomske studije. To je mesto gde, ono što verujemo, uspemo drugima da predočimo kroz projekte, kroz dokaze, kroz dogovore.
RSE: Dobili smo očekivanih skoro tri milijarde od MMF-a, ali to nije poklon?
Popović: To je kredit i to će ići u tranšama, od čega smo dobili samo deo, nekih 800 miliona eura, a ostalo ćemo dobiti ako se pokaže da poštujemo dogovor. Opet je uslovljavanje, em je kredit, em je uslovljavanje. Što je najvažnije, mi smo to tražili jer bez toga ne možemo.
RSE: A zašto smo tražili?
Popović: Zbog toga što su naše devizne rezerve pod takvim psihološkim udarom zbog krize i nisu više toliko sigurne jer je veliki njihov deo došao zbog visoke referentne kamatne stope, dolaze stranci, donose devize, pretvaraju dinare i ulažu u naše hartije od vrednosti. Kamatna stopa je bila i 17 i 20 posto, vrlo visoka, gde oni lepe pare na tome mogu da zarade. Ukoliko krene inflacija i dinar postane nestabilan, oni svakako znaju da je prinos za nestabilan dinar negativan, a ne pozitivan, oni mogu u trenutku da se povuku, za jedan dan da zamene te papire i da Srbija zaista dođe u veliki problem sa deviznim rezervama.
RSE: Rezerve nisu tako male, one su 8,1 milijardu?
Popović: Nije problem u njihovoj visini, ali u strukturi. Ako se svi pogube, onda će i dosta toga da ode. Sada sa ovim novcem dobijate tu sigurnost, što je svakako za jednu zemlju najvažnije. Mislim da je ovo najbolji državnički potez Srbije, ovo je potrebno državi Srbiji i te pare idu u izlog, one se neće trošiti, one samo stoje, one ne idu u pokrivanje nekih rashoda, u investicije ili slično. One stoje kao dokaz da je Srbija ozbiljna zemlja koja može svaku isplatu u devizama da izvrši. Ako i to ne bi smo bili u stanju onda...
RSE: To znači da mi ne treba da očekujmo neki boljitak u podizanju standarda?
Popović: Ne, mi ćemo morati početi da radimo, da bi se nama nešto dobro desilo. Ovako ne može.
RSE: Da li mi stvarno ne radimo?
Popović: Ne radimo ništa. Izveštaj Vlade je da najmanje trećina ne radi ništa. U svakoj organizaciji, osim malog privatnog novog sektora, ne radi više od 20 posto ljudi. Toliko je po statistikama zaradilo punu penziju. Ostali su prevremeno otišli u penziju, nisu je zaradili, kao što nisu radili ni dok su radili. I to svi znamo. Ništa to nije novo.
RSE: Svi znaju da je kriza, da je recesija, da mogu da budu otpušteni. Zašto sada ne rade, da se pokažu, da bi ostali na poslu?
Popović: Nema potrebe. Za njih radi država i ovi koji sede. Ako imate Socijalističku partiju, imate masu direktora državnih preduzeća koji su državni ljudi i to im je garancija da će ostati na poslu. Ako se to ne ispostavi, kao što se ispostavi, onda oni štrajkuju. Zar nije lepše štrajkovati, nego raditi? U društvu si, pa ti lepo. To je jedna prijatna aktivnost.
RSE: Mislim da je Vlada već napravila neke ustupke kada su štrajkovi u pitanju. U robnim kućama su ljudi namireni, ali sada traže nešto dodatno?
Popović: Robne kuće su zatvorene mislim ima već 15 godina. A šta rade ti ljudi 15 godina? Čekaju svoje pravo? To je krajnje neozbiljno. Mislim da bi to trebalo stvarno razjuriti s ulice, istog trenutka kada se to pojavi.
RSE: Da ste vi neko iz policije, vi bi ste to uradili?
Popović: Nije to policijska odluka, već politička. Policija radi ono što joj kaže vrh države. Mene će da sklone, a neke druge neće. Ja bih sa vrha države objavila da to ne dolazi u obzir, sa velikim poštovanjem prema svakoj osobi, ali nemate to pravo, to ne smete da radite i zdravo. Kada to kaže predsednik države, onda policija to uradi za dva minuta.
RSE: Oko 20.000 preduzeća treba da ode pod stečaj. To je petina svih preduzeća koje imamo. Da li to znači narastanje ove vrste problema?
Popović: I da i ne. Recimo, kada je u Majdanpeku Drakulić privatizovao ceo kompleks, očekivalo se da će da nastane veliki problem. Dadoše ljudima otpremnine i nikakvog problema nije bilo. Nije bilo problema jer su ljudi shvatili da je došao čovek koji se uopšte ne zavitlava i da on nema nameru bilo koga da drži na poslu. Pošto su ljudi normalni i pametni, kao što jesu, oni su našli sebi drugi posao i tamo zaista nije bilo problema. Uvek kada ljudima lepo kažeš i kada znaju da nema povratka, oni se ponašaju najnormalnije, ali ako im kažeš uzeo sam Dačića i Socijaliste, to znači javašluk, nerad i živećemo kao što smo uvek živeli. Druga poruka je - Mi smo socijalistička internacionala i to je poruka tim radnicima - Ko beše ništa, biće sve, hajmo lepo na ulicu. Naravno da je u kriznim vremenima lakše štrajkovati, nego raditi. Mi to sa fakulteta najbolje znamo, najmanje smo radili dok smo štrajkovali onih svih godina, a sada, kada ne štrajkujemo, ima mnogo više da se radi.
RSE: Mlađan Dinkić je izuzetno optimističan. On najavljuje da je ovo početak vađenja iz krize i da dolaze bolji dani. Mislite li da je to preterani optimizam?
Popović: Ne znam. Dinkić se dosta zaleteo sa besplatnim akcijama kojih nema, sa nacionalno investicionim planom gde je svako toliko malo dobio, da svima izgleda da nisu ništa dobili, a država je mnogo izgubila i besplatnim akcijama i svim tim njegovim potezima da mi sada vidimo jednu veliku štetu. Da li je ovo kraj krize, to je kao da pitate da li je ovo kraj neke zarazne bolesti. U svakom slučaju, videli smo da nećemo da propadnemo. Ako je kraj, onda je skoro nismo ni osetili, a u svetu jesu, dobili su otkaze, a mi nismo. Prema tome, ne bih se preterano žalila, a poruka ministru Dinkiću svakako jeste - Mlađane hajde malo da obavestiš o svojim potezima, manje reklame i biće bolje za sve nas.
RSE: Kažete nije toliko otpušteno, ali od jesenas je otpušteno 45.000 ljudi i sada ima peko 700.000 nezaposlenih.
Popović: Ima, samo je pitanje ko je dobio otkaz. Od tih firmi jedan veliki deo uopšte nije radio i nisu ljudi ni dobijali plate. Nekih od 15.000 do 30.000 ljudi jeste izgubilo posao, ali se ne kaže koliko je njih našlo posao, tako da i tu imamo faličnu statistiku. Kada pogledamo da ovde ima dva miliona ljudi, onda taj prirast nije uznemiravajući. Znam da ovo što pričam ne zvuči preterano optimistički, da verovatno zvuči arogantno, ali to je statistika.
RSE: Vlada vuče poteze koji nisu popularni, ali u krizi mislim da i nema mnogo popularnih poteza, kriza pogađa sve ljude. Predlog da se oporezuju honorari je izazvao veliki bes u javnosti. Šta mislite o tome?
Popović: Od prvog dana mislim da je najbolja od svih mera bila mera koju je predložio MMF, a to je šest posto na dohotke svih građana, ravnomerno raspoređeni, plus mera za one koji jesu siromašni, da se njima pomogne da to ne budu. To je bila mera koju bi ravnopravno cela Srbija podnela. Čak mi se čini da smo svi u tom prvom trenutku bili za to spremni. Vlada se od toga uplašila i onda su, umesto te jedne mere koja je potpuno jasna, uveli milion mera. Mera jeste nepopularna, ali bi bilo užasno lako da mi to proverimo. Mi svi znamo koliku imamo platu. Ovako može da se izračuna koliko se mesečno dobije i šta s tim parama oni rade. Sada su uveli milion mera, od kojih će sada da se bune sve interesne grupe koje su pogođene. Ja sam na fakultetu, pa ćemo i mi verovatno da se bunimo. To je drugi način da se uradi ista stvar. Nisu imali hrabrosti da sprovedu šest posto, ne verujem da će imati hrabrosti univerzitetu da se suprotstave. Mislim da je to bilo vrlo nepolitično razmišljanje, da se tako uradi sa najglasnijim delom populacije. Sada i oni seljaci, koji nemaju veze sa fakultetom, ima da se pridruže, pa da kažu - Sram vas bilo. Ne mogu da procenim da li treba ili ne da se oporezuju autorski honorari, ali mislim da će novac od tih honorara biti preterano mali za ovoliku političku štetu koju su sebi naneli. Ispali su glupi. Kako će da se izvuku, ne znam. Spasiće nas kada se zaustavi kriza u Americi i ako to bude skoro, biće dobro, ali su pokazali da loše vode zemlju. To je najgore što smo uspeli mi od njih da vidimo.
RSE: Smejala sam se kada sam pročitala da su ministri počeli sami sebi da plaćaju kafu i kiselu u ime štednje. Na koji način bi vlast mogla da štedi jer očigledno da neće biti ništa od smanjenja broja ministarstava, smanjenja broja poslanika?
Popović: Postoji jedno pravilo koje je uvela Margaret Tačer, koje je jako važno, a zove se nema izuzetaka. Bilo ko, ko prelazi ulicu na crveno, ima da bude kažnjen. Slažem se da je to sa kafom glupo i trivijalno, ali onda to mora da važi za svakoga. Ako vidite da u nekom ministarstvu neko plaća, a u nekom ne, onda uz taj opravdani smeh, koji ste izrazili, meni dođe da pustim koju suzu od muke. To se tako ne radi. Ušteda je da se otpusti trećina, kao što je ministar Dinkić rekao da trećina ništa ne radi. Molim vas da se ponašate kao država. On ima vlast da nešto uradi, a mi samo možemo da slušamo i gledamo. Od te izjave do bilo kakvog izvršenja, put je odavde do večnosti. Ništa neće uraditi i to je onda neozbiljno. To je jedini naš problem, što je država neozbiljna. Pošto joj se smejemo, meni bi to bilo upozorenje.
RSE: Koliko je mudro što otplaćujemo dug Kosova?
Popović: Mi podržavamo Rezoluciju 1244 i to je teritorija Srbije, a ta naša država Srbija ima svoje obaveze. Mi smo dobili kvotu u MMF-u na osnovu teritorije i svega što imamo. Da nije tako, onda bi smo mogli da pričamo drugačije. Mudro je, kao i svaki drugi srpski dug. Onog trenutka kada kažemo Kosovo nije Srbija, odričemo se i kvote i svega, tek onda možemo da otvaramo drugo pitanje. Paket je u pitanju.
RSE: Kada biste bili u Vladi, šta bi ste radili u krizi?
Popović: Trebalo je primeniti tu meru od šest posto. To je sada lako pričati. Ima jedno pravilo kojeg se uvek treba setiti. Kada su velike krize, kao što su bile u vreme naftnih šokova, u vreme osamdesetih, sve demokratske vlade u Evropi su izgubile te izbore, mada su radile najbolje. I vlade koje su radile najbolje su izgubile izbore. Izgubile su ih jer niko neće ponovo da glasa za tebe jer se seća da se nešto loše desilio za vreme tvoga mandata. Ne možete da očekujete od prosečnog Francuza da se seti šta je ko primenjivao. Svi su oni bili smenjeni, čak i levičari i desničari. U Englesku je došla Margaret Tačer, a u Francusku Miteran, kao odgovor na krizu. Ispostavilo se da je najbolje za svoju zemlju uradio onaj ko je radio baš kako treba za zemlju. Prva stvar što treba da uradiš je da kažeš sledeće - izbore ne mogu da dobijem, ne zato što ne valjam, nego zato što je to tako, a pošto ih neću ponovo dobiti ja ću da uradim baš kako sam ubeđena da treba da se radi. Onda je vrlo lako. To je moguće ukoliko imaš vladu koja nije koaliciona. Čak i da smo u pravu, svi mi koji bolje mislimo do njih, pod uslovom da imamo koalicionu vladu, mi ne možemo ništa da uradimo, a to je situacija u kojoj Srbija jeste.
RSE: Pre nekoliko dana sam srela vrlo pametnog čoveka kojeg je smenio Milošević kada je došao na vlast. Pitam ga šta misli o našoj situaciji i o našem rukovodstvu u zemlji. Kaže da su gladni para i gladni vlasti.
Popović: Za razliku od njega koji je otišao tamo iz ubeđenja. Ne znam o kome se radi, ali uopšte ne verujem da bilo ko od političara nije gladan para i vlasti. To ide uz to zvanje. Baš mi nije preterano žao nikoga ko je izgubio vlast. Potrebno je za sve nas da postoje pravila. Ono pravilo koje sada nama fali jeste da nemamo više te proporcionalne sisteme, pa da jadne partije moraju da se skupljaju, iako se mrze. Neka bude dvopartijski sistem pa taj koji dobije vlast neka dobije odgovornost, da vidimo da li je sposoban, ili ne, da li ume, ili ne. Ovi u socijalizmu su bili nesposobni i doveli su nas do Miloševića. Oni su ga rodili i izmisli, nismo mi.
RSE: Pored nove ljubavi, tu su i stare?
Popović: To je centar za Liberalno ekonomske studije. To je mesto gde, ono što verujemo, uspemo drugima da predočimo kroz projekte, kroz dokaze, kroz dogovore.
RSE: Dobili smo očekivanih skoro tri milijarde od MMF-a, ali to nije poklon?
Popović: To je kredit i to će ići u tranšama, od čega smo dobili samo deo, nekih 800 miliona eura, a ostalo ćemo dobiti ako se pokaže da poštujemo dogovor. Opet je uslovljavanje, em je kredit, em je uslovljavanje. Što je najvažnije, mi smo to tražili jer bez toga ne možemo.
RSE: A zašto smo tražili?
Popović: Zbog toga što su naše devizne rezerve pod takvim psihološkim udarom zbog krize i nisu više toliko sigurne jer je veliki njihov deo došao zbog visoke referentne kamatne stope, dolaze stranci, donose devize, pretvaraju dinare i ulažu u naše hartije od vrednosti. Kamatna stopa je bila i 17 i 20 posto, vrlo visoka, gde oni lepe pare na tome mogu da zarade. Ukoliko krene inflacija i dinar postane nestabilan, oni svakako znaju da je prinos za nestabilan dinar negativan, a ne pozitivan, oni mogu u trenutku da se povuku, za jedan dan da zamene te papire i da Srbija zaista dođe u veliki problem sa deviznim rezervama.
RSE: Rezerve nisu tako male, one su 8,1 milijardu?
Popović: Nije problem u njihovoj visini, ali u strukturi. Ako se svi pogube, onda će i dosta toga da ode. Sada sa ovim novcem dobijate tu sigurnost, što je svakako za jednu zemlju najvažnije. Mislim da je ovo najbolji državnički potez Srbije, ovo je potrebno državi Srbiji i te pare idu u izlog, one se neće trošiti, one samo stoje, one ne idu u pokrivanje nekih rashoda, u investicije ili slično. One stoje kao dokaz da je Srbija ozbiljna zemlja koja može svaku isplatu u devizama da izvrši. Ako i to ne bi smo bili u stanju onda...
RSE: To znači da mi ne treba da očekujmo neki boljitak u podizanju standarda?
Popović: Ne, mi ćemo morati početi da radimo, da bi se nama nešto dobro desilo. Ovako ne može.
RSE: Da li mi stvarno ne radimo?
Popović: Ne radimo ništa. Izveštaj Vlade je da najmanje trećina ne radi ništa. U svakoj organizaciji, osim malog privatnog novog sektora, ne radi više od 20 posto ljudi. Toliko je po statistikama zaradilo punu penziju. Ostali su prevremeno otišli u penziju, nisu je zaradili, kao što nisu radili ni dok su radili. I to svi znamo. Ništa to nije novo.
RSE: Svi znaju da je kriza, da je recesija, da mogu da budu otpušteni. Zašto sada ne rade, da se pokažu, da bi ostali na poslu?
Popović: Nema potrebe. Za njih radi država i ovi koji sede. Ako imate Socijalističku partiju, imate masu direktora državnih preduzeća koji su državni ljudi i to im je garancija da će ostati na poslu. Ako se to ne ispostavi, kao što se ispostavi, onda oni štrajkuju. Zar nije lepše štrajkovati, nego raditi? U društvu si, pa ti lepo. To je jedna prijatna aktivnost.
RSE: Mislim da je Vlada već napravila neke ustupke kada su štrajkovi u pitanju. U robnim kućama su ljudi namireni, ali sada traže nešto dodatno?
Popović: Robne kuće su zatvorene mislim ima već 15 godina. A šta rade ti ljudi 15 godina? Čekaju svoje pravo? To je krajnje neozbiljno. Mislim da bi to trebalo stvarno razjuriti s ulice, istog trenutka kada se to pojavi.
RSE: Da ste vi neko iz policije, vi bi ste to uradili?
Popović: Nije to policijska odluka, već politička. Policija radi ono što joj kaže vrh države. Mene će da sklone, a neke druge neće. Ja bih sa vrha države objavila da to ne dolazi u obzir, sa velikim poštovanjem prema svakoj osobi, ali nemate to pravo, to ne smete da radite i zdravo. Kada to kaže predsednik države, onda policija to uradi za dva minuta.
RSE: Oko 20.000 preduzeća treba da ode pod stečaj. To je petina svih preduzeća koje imamo. Da li to znači narastanje ove vrste problema?
Popović: I da i ne. Recimo, kada je u Majdanpeku Drakulić privatizovao ceo kompleks, očekivalo se da će da nastane veliki problem. Dadoše ljudima otpremnine i nikakvog problema nije bilo. Nije bilo problema jer su ljudi shvatili da je došao čovek koji se uopšte ne zavitlava i da on nema nameru bilo koga da drži na poslu. Pošto su ljudi normalni i pametni, kao što jesu, oni su našli sebi drugi posao i tamo zaista nije bilo problema. Uvek kada ljudima lepo kažeš i kada znaju da nema povratka, oni se ponašaju najnormalnije, ali ako im kažeš uzeo sam Dačića i Socijaliste, to znači javašluk, nerad i živećemo kao što smo uvek živeli. Druga poruka je - Mi smo socijalistička internacionala i to je poruka tim radnicima - Ko beše ništa, biće sve, hajmo lepo na ulicu. Naravno da je u kriznim vremenima lakše štrajkovati, nego raditi. Mi to sa fakulteta najbolje znamo, najmanje smo radili dok smo štrajkovali onih svih godina, a sada, kada ne štrajkujemo, ima mnogo više da se radi.
RSE: Mlađan Dinkić je izuzetno optimističan. On najavljuje da je ovo početak vađenja iz krize i da dolaze bolji dani. Mislite li da je to preterani optimizam?
Dinkić se dosta zaleteo sa besplatnim akcijama kojih nema, sa nacionalno investicionim planom gde je svako toliko malo dobio, da svima izgleda da nisu ništa dobili, a država je mnogo izgubila i besplatnim akcijama i svim tim njegovim potezima da mi sada vidimo jednu veliku štetu.
RSE: Kažete nije toliko otpušteno, ali od jesenas je otpušteno 45.000 ljudi i sada ima peko 700.000 nezaposlenih.
Popović: Ima, samo je pitanje ko je dobio otkaz. Od tih firmi jedan veliki deo uopšte nije radio i nisu ljudi ni dobijali plate. Nekih od 15.000 do 30.000 ljudi jeste izgubilo posao, ali se ne kaže koliko je njih našlo posao, tako da i tu imamo faličnu statistiku. Kada pogledamo da ovde ima dva miliona ljudi, onda taj prirast nije uznemiravajući. Znam da ovo što pričam ne zvuči preterano optimistički, da verovatno zvuči arogantno, ali to je statistika.
RSE: Vlada vuče poteze koji nisu popularni, ali u krizi mislim da i nema mnogo popularnih poteza, kriza pogađa sve ljude. Predlog da se oporezuju honorari je izazvao veliki bes u javnosti. Šta mislite o tome?
Ne mogu da procenim da li treba ili ne da se oporezuju autorski honorari, ali mislim da će novac od tih honorara biti preterano mali za ovoliku političku štetu koju su sebi naneli.
RSE: Smejala sam se kada sam pročitala da su ministri počeli sami sebi da plaćaju kafu i kiselu u ime štednje. Na koji način bi vlast mogla da štedi jer očigledno da neće biti ništa od smanjenja broja ministarstava, smanjenja broja poslanika?
Popović: Postoji jedno pravilo koje je uvela Margaret Tačer, koje je jako važno, a zove se nema izuzetaka. Bilo ko, ko prelazi ulicu na crveno, ima da bude kažnjen. Slažem se da je to sa kafom glupo i trivijalno, ali onda to mora da važi za svakoga. Ako vidite da u nekom ministarstvu neko plaća, a u nekom ne, onda uz taj opravdani smeh, koji ste izrazili, meni dođe da pustim koju suzu od muke. To se tako ne radi. Ušteda je da se otpusti trećina, kao što je ministar Dinkić rekao da trećina ništa ne radi. Molim vas da se ponašate kao država. On ima vlast da nešto uradi, a mi samo možemo da slušamo i gledamo. Od te izjave do bilo kakvog izvršenja, put je odavde do večnosti. Ništa neće uraditi i to je onda neozbiljno. To je jedini naš problem, što je država neozbiljna. Pošto joj se smejemo, meni bi to bilo upozorenje.
RSE: Koliko je mudro što otplaćujemo dug Kosova?
Popović: Mi podržavamo Rezoluciju 1244 i to je teritorija Srbije, a ta naša država Srbija ima svoje obaveze. Mi smo dobili kvotu u MMF-u na osnovu teritorije i svega što imamo. Da nije tako, onda bi smo mogli da pričamo drugačije. Mudro je, kao i svaki drugi srpski dug. Onog trenutka kada kažemo Kosovo nije Srbija, odričemo se i kvote i svega, tek onda možemo da otvaramo drugo pitanje. Paket je u pitanju.
RSE: Kada biste bili u Vladi, šta bi ste radili u krizi?
Popović: Trebalo je primeniti tu meru od šest posto. To je sada lako pričati. Ima jedno pravilo kojeg se uvek treba setiti. Kada su velike krize, kao što su bile u vreme naftnih šokova, u vreme osamdesetih, sve demokratske vlade u Evropi su izgubile te izbore, mada su radile najbolje. I vlade koje su radile najbolje su izgubile izbore. Izgubile su ih jer niko neće ponovo da glasa za tebe jer se seća da se nešto loše desilio za vreme tvoga mandata. Ne možete da očekujete od prosečnog Francuza da se seti šta je ko primenjivao. Svi su oni bili smenjeni, čak i levičari i desničari. U Englesku je došla Margaret Tačer, a u Francusku Miteran, kao odgovor na krizu. Ispostavilo se da je najbolje za svoju zemlju uradio onaj ko je radio baš kako treba za zemlju. Prva stvar što treba da uradiš je da kažeš sledeće - izbore ne mogu da dobijem, ne zato što ne valjam, nego zato što je to tako, a pošto ih neću ponovo dobiti ja ću da uradim baš kako sam ubeđena da treba da se radi. Onda je vrlo lako. To je moguće ukoliko imaš vladu koja nije koaliciona. Čak i da smo u pravu, svi mi koji bolje mislimo do njih, pod uslovom da imamo koalicionu vladu, mi ne možemo ništa da uradimo, a to je situacija u kojoj Srbija jeste.
RSE: Pre nekoliko dana sam srela vrlo pametnog čoveka kojeg je smenio Milošević kada je došao na vlast. Pitam ga šta misli o našoj situaciji i o našem rukovodstvu u zemlji. Kaže da su gladni para i gladni vlasti.
Popović: Za razliku od njega koji je otišao tamo iz ubeđenja. Ne znam o kome se radi, ali uopšte ne verujem da bilo ko od političara nije gladan para i vlasti. To ide uz to zvanje. Baš mi nije preterano žao nikoga ko je izgubio vlast. Potrebno je za sve nas da postoje pravila. Ono pravilo koje sada nama fali jeste da nemamo više te proporcionalne sisteme, pa da jadne partije moraju da se skupljaju, iako se mrze. Neka bude dvopartijski sistem pa taj koji dobije vlast neka dobije odgovornost, da vidimo da li je sposoban, ili ne, da li ume, ili ne. Ovi u socijalizmu su bili nesposobni i doveli su nas do Miloševića. Oni su ga rodili i izmisli, nismo mi.