Svoje potpise na dokument stavili su šef Koordinacionog tela za jug Srbije, ministar Milan Marković, šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Uršad i poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi.
Kako je rečeno, nakon potpisivanja sporazuma krenuće se u izradu jednog novog dokumenta koji će precizirati pravila i broj Albanaca koji će biti uključeni u srbijanske državne institucije, kao i broj Srba koji će ući u institucije lokalne vlasti u Bujanovcu i Preševu.
Kako je rečeno, nakon potpisivanja sporazuma krenuće se u izradu jednog novog dokumenta koji će precizirati pravila i broj Albanaca koji će biti uključeni u srbijanske državne institucije, kao i broj Srba koji će ući u institucije lokalne vlasti u Bujanovcu i Preševu.
Ministar Milan Marković istakao je da će ovaj sporazum opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa doneti kvalitetniji život i veći standard. On je naveo oblasti na kojima će Koordinaciono telo prioritetno raditi:
Otvorićemo posebnu kancelariju kako bi smo na najmeritorniji način mogli da vodimo računa o zaštiti prava građana, bezbednost i naravno oblast ekonomije i privrednog razvoja.
Sa druge strane, predstavnici Albanaca veruju da će ovim sporazumom povećati stabilnost, poboljšati svoj ekonomski položaj i smanjiti siromaštvo u tom delu Srbije. Riza Halimi kaže, za RSE, da albanska zajednica vidi nekoliko oblasti kao prioritetne:
"Ekonomska situacija, uključivanje Albanaca u državne organe i rešavanje problema sa nedostatkom predstavnika Srba u najvišem rukovodstvu opština Preševo i Bujanovac."
Loši odnosi između Srba i Albanaca na jugu Srbije imaju svoju istoriju. Da podsetimo, odmah po okončanju srpsko-albanskog sukoba, već u proleće 2001. godine, javile su se prve inicijative o potrebi rekonstrukcije tadašnjeg Koordinacionog tela za jug Srbije, čiji je predsednik u to vreme bio Nebojša Čović.
Na tome su posebno, proteklih gotovo devet godina, insistirali predstavnici albanske nacionalne zajednice. Oni su u jednom trenutku napustili rad Koordinacionog tela i svih njegovih organa jer, kako su rekli, zvanični Beograd nije želeo da razume njihove zahteve.
Albanska zajednica imaće svog zamenika predsednika Koordinacionog tela, ali i predstavnike, pre svega gradonačelnike i predsednike skupština opština, tri opštine, koji će kao članovi ući u Koordinaciono telo.
"Mislim da smo postigli jedan dobar dogovor, dakle, albanska zajednica ući će u rad Koordinacionog tela. Imaće svog zamenika predsednika Koordinacionog tela, ali i predstavnike, pre svega gradonačelnike i predsednike skupština opština, tri opštine, koji će kao članovi ući u Koordinaciono telo. Postojaće pet radnih grupa koje će se pre svega baviti najbitnijim stvarima iz delokruga Koordinacionog tela i stvarima koje su važne za sve građane te tri opštine, dakle, i za Albance i za Srbe i za Rome."
Nedavno su predstavnici opština Preševo i Bujanovac zatražili da se taj deo Srbije pripoji Kosovu. Na pitanje našeg radija da li ovim potpisivanjem sporazuma sa srbijanskim vlastima znači da su Albanci sa juga Srbije odustali od tog zahteva, predsednik Skupštine opštine Bujanovac Jonuz Musliju kaže:
"To sve zavisi od volje naroda, kako narod odluči."