Centralne vlasti u Beogradu nameravaju da prave nove vladajuće koalicije na lokalu po republičkom modelu gde okosnicu čine naprednjaci i socijalisti. Prvi na redu je Novi Sad koji se posle Beograda smatra najslađim kolačem u podeli vlasti. I dok jedni tu vide opasnost od novih tenzija na relaciji Beograd – Novi Sad drugi kažu da izborna matematika i pravila tako nešto dozvoljavaju.
Tek što su se naprednjaci i socijalisti uselili u kabinete Vlade Srbije dosetili su se da bi se po republičkom modelu mogle napraviti i koalicije po gradovima iako su lokalne samouprave uglavnom već formirane. Najviše polemike izazvala je takva najava za Novi Sad. Na poziv novosadskog odbora Srpske napredne stranke gradskim odborima socijalista i Srpskog pokreta obnove na razgovor o mogućnosti formiranja nove vladajuće koalicije u Novom Sadu neke od reakcija su bile da je to odraz partijske diktature iz Beograda, ali i igranje vatrom u Vojvodini.
Predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke Igor Mirović odgovara međutim, da je u suštini u Novom Sadu i Vojvodini tek svaki peti građanin koji je izašao na izbore glasao za Demokratsku stranku.
“Trideset odbornika je DS imala u Novom Sadu na izborima 2008. godine, a danas ima samo 18. Dakle, govorimo o porazu DS na izborima. Zakon propisuje da odbornici svojom slobodnom voljom mogu da biraju one ljude za koje misle da su kvalitetniji, da imaju programe i ideje za razvoj pojedinih opština i gradova. U Novom Sadu u periodu od 2008. do 2012. godine su na delu apsolutna stagnacija i bezidejnost i odbornici iz velikog broja odborničkih grupa izražavaju nameru da menjaju odnose”, objašnjava Mirović.
Odluka pre svega zavisi od socijalista koji su pre mesec dana podržali dosadašnjeg gradonačelnika iz Demokratske stranke Igora Pavličića.
Aleksandar Marton, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine kaže da je nelogično da vlast kakva je na republičkom nivou mora da bude svuda i u lokalnim samoupravama.
“Toga nema nigde u Evropi. Kada saberemo odbornike SNS-a i SPS-a u Novom Sadu dolazimo do cifre od dvadeset i nešto odbornika, a većina je 40. Ja zaista ne znam na koji način te političke opcije žele da osvoje vlast u Novom Sadu sem ako ne počnu da se služe stvarima koje niti su demokratske, niti su u skladu sa zakonom. Potpuno je normalno da odbornik raspolaže svojim mandatom, ali ne da svoj mandat stavlja na političku tržnicu i da na taj način menja izbornu volju građana. Izborna volja građana Novog Sada je jasno rekla da DS, LSV, Savez vojvođanskih Mađara, SPO i nekoliko drugih političkih partija su osvojile preko 40 odbornika što je dovoljna većina”, navodi Marton.
Verolomstvo
Čini se da je odluka vojvođanskog premijera Bojana Pajtića da u vojvođansku vladu ne uključi SPS sa objašnjenjem da je napravio republičku vladu suprotno volji građana Vojvodine isprovocirala socijaliste da uzvrate istom merom i pokušaju da demokrate isteraju iz lokalnih samouprava gde je to moguće.
Njihovi koalicioni partneri naprednjaci tvrde da se ne bave trgovinom odborničkih mandata, već da pregovaraju sa svim odborničkim grupama.
“Pet odbornika ima Srpska radikalna stranka, a devet odbornika ima i grupa Romske demokratske stranke i SPO-a. I da li će to toga doći zavisi, ponavljam, od slobodne volje odbornika”, tvrdi Igor Mirović.
Ipak, za neke su nagoveštaji o promeni lokalnih vlasti primer trgovine. Tako je za lidera LSV-a Nenada Čanka to potvrda da se Vojvodinom i Novim Sadom “trguje i potkusurava”, a republički poslanik Žarko Korać čak ocenjuje da je Srbija na pragu ozbiljne političke krize u odnosima Beograda i Novog Sada po prvi put od “jogurt revolucije”.
Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine kaže da se promenom vlasti ne bi cenila izborna volja građana.
“To je demonstracija sile, demonstracija činjenice da je Novi Sad drugi grad u državi i činjenica je da je novosadski kolač odmah iza beogradskog, i da je to sladak kolač vlasti sa svim javnim i komunalnim preduzećima. Ja mislim da je politika zvaničnog Beograda u poslednjih dvadeset godina i kusur toliko predvidljiva da možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će tenzije na relaciji Novi Sad-Beograd, odnosno pokrajinska vlada naspram republičke, rasti i to ne krivicom Vojvođana”, ocenjuje Gruhonjić.
Kolumnista Duško Bogdanović iz Novog Sada kaže da je to što se najavljuje na lokalu širom zemlje samo posledica onog što se dogodilo na republičkom nivou.
“I tu je došlo do verolomstva. Ali znate kako, demokratija ima neka svoja pravila koja nisu uvek logična i podrazumevaju neke računske radnje. To što će se dogoditi u Novom Sadu je najmanje što bih ja želeo, ali ako je to po pravilu republičkog nivoa ne vidim zašto bi se posebno uzbudili što će se do desiti u nekoliko gradova ili opština u Republici. Ključna stvar koja mene brine je što bez obzira na vlast, recimo, LSV je kroz razne oblike vlasti prisutna u Vojvodini, odnosno Novom Sadu i nekim vojvođanskim mestima od 1996. godine, nekad je bila i vrlo važan faktor kao donedavno u republičkoj vlasti, pa nisam video da se bilo šta drastično bolje promenilo u u položaju Pokrajine, odnosno Novog Sada u odnosu na centralu. Imam utisak da ovde mnogo i mnogi žale, a malo kada im je vreme za to rade”, kaže Bogdanović.
Same građane, kad se zatvore birališta, skoro da niko ništa i ne pita, a svi se u međuvremenu pozivaju na njihovu volju.
Tek što su se naprednjaci i socijalisti uselili u kabinete Vlade Srbije dosetili su se da bi se po republičkom modelu mogle napraviti i koalicije po gradovima iako su lokalne samouprave uglavnom već formirane. Najviše polemike izazvala je takva najava za Novi Sad. Na poziv novosadskog odbora Srpske napredne stranke gradskim odborima socijalista i Srpskog pokreta obnove na razgovor o mogućnosti formiranja nove vladajuće koalicije u Novom Sadu neke od reakcija su bile da je to odraz partijske diktature iz Beograda, ali i igranje vatrom u Vojvodini.
Predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke Igor Mirović odgovara međutim, da je u suštini u Novom Sadu i Vojvodini tek svaki peti građanin koji je izašao na izbore glasao za Demokratsku stranku.
“Trideset odbornika je DS imala u Novom Sadu na izborima 2008. godine, a danas ima samo 18. Dakle, govorimo o porazu DS na izborima. Zakon propisuje da odbornici svojom slobodnom voljom mogu da biraju one ljude za koje misle da su kvalitetniji, da imaju programe i ideje za razvoj pojedinih opština i gradova. U Novom Sadu u periodu od 2008. do 2012. godine su na delu apsolutna stagnacija i bezidejnost i odbornici iz velikog broja odborničkih grupa izražavaju nameru da menjaju odnose”, objašnjava Mirović.
Odluka pre svega zavisi od socijalista koji su pre mesec dana podržali dosadašnjeg gradonačelnika iz Demokratske stranke Igora Pavličića.
Aleksandar Marton, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine kaže da je nelogično da vlast kakva je na republičkom nivou mora da bude svuda i u lokalnim samoupravama.
“Toga nema nigde u Evropi. Kada saberemo odbornike SNS-a i SPS-a u Novom Sadu dolazimo do cifre od dvadeset i nešto odbornika, a većina je 40. Ja zaista ne znam na koji način te političke opcije žele da osvoje vlast u Novom Sadu sem ako ne počnu da se služe stvarima koje niti su demokratske, niti su u skladu sa zakonom. Potpuno je normalno da odbornik raspolaže svojim mandatom, ali ne da svoj mandat stavlja na političku tržnicu i da na taj način menja izbornu volju građana. Izborna volja građana Novog Sada je jasno rekla da DS, LSV, Savez vojvođanskih Mađara, SPO i nekoliko drugih političkih partija su osvojile preko 40 odbornika što je dovoljna većina”, navodi Marton.
Verolomstvo
Čini se da je odluka vojvođanskog premijera Bojana Pajtića da u vojvođansku vladu ne uključi SPS sa objašnjenjem da je napravio republičku vladu suprotno volji građana Vojvodine isprovocirala socijaliste da uzvrate istom merom i pokušaju da demokrate isteraju iz lokalnih samouprava gde je to moguće.
Njihovi koalicioni partneri naprednjaci tvrde da se ne bave trgovinom odborničkih mandata, već da pregovaraju sa svim odborničkim grupama.
“Pet odbornika ima Srpska radikalna stranka, a devet odbornika ima i grupa Romske demokratske stranke i SPO-a. I da li će to toga doći zavisi, ponavljam, od slobodne volje odbornika”, tvrdi Igor Mirović.
Ipak, za neke su nagoveštaji o promeni lokalnih vlasti primer trgovine. Tako je za lidera LSV-a Nenada Čanka to potvrda da se Vojvodinom i Novim Sadom “trguje i potkusurava”, a republički poslanik Žarko Korać čak ocenjuje da je Srbija na pragu ozbiljne političke krize u odnosima Beograda i Novog Sada po prvi put od “jogurt revolucije”.
Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine kaže da se promenom vlasti ne bi cenila izborna volja građana.
“To je demonstracija sile, demonstracija činjenice da je Novi Sad drugi grad u državi i činjenica je da je novosadski kolač odmah iza beogradskog, i da je to sladak kolač vlasti sa svim javnim i komunalnim preduzećima. Ja mislim da je politika zvaničnog Beograda u poslednjih dvadeset godina i kusur toliko predvidljiva da možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će tenzije na relaciji Novi Sad-Beograd, odnosno pokrajinska vlada naspram republičke, rasti i to ne krivicom Vojvođana”, ocenjuje Gruhonjić.
Kolumnista Duško Bogdanović iz Novog Sada kaže da je to što se najavljuje na lokalu širom zemlje samo posledica onog što se dogodilo na republičkom nivou.
“I tu je došlo do verolomstva. Ali znate kako, demokratija ima neka svoja pravila koja nisu uvek logična i podrazumevaju neke računske radnje. To što će se dogoditi u Novom Sadu je najmanje što bih ja želeo, ali ako je to po pravilu republičkog nivoa ne vidim zašto bi se posebno uzbudili što će se do desiti u nekoliko gradova ili opština u Republici. Ključna stvar koja mene brine je što bez obzira na vlast, recimo, LSV je kroz razne oblike vlasti prisutna u Vojvodini, odnosno Novom Sadu i nekim vojvođanskim mestima od 1996. godine, nekad je bila i vrlo važan faktor kao donedavno u republičkoj vlasti, pa nisam video da se bilo šta drastično bolje promenilo u u položaju Pokrajine, odnosno Novog Sada u odnosu na centralu. Imam utisak da ovde mnogo i mnogi žale, a malo kada im je vreme za to rade”, kaže Bogdanović.
Same građane, kad se zatvore birališta, skoro da niko ništa i ne pita, a svi se u međuvremenu pozivaju na njihovu volju.