U Brazilu je u 104. godini preminuo svetski poznati arhitekta Oskar Nimajer koji je projektovao neke od najpoznatijih građevina 20. veka.
Međunarodnu slavu je stekao kao arhitekta glavnih vladinih zgrada u futurističkoj brazilskoj prestonici Braziliji, a bio je i jedan od autora zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku.
"Brazil je danas izgubio jednog od svojih genija", rekla je brazilska predsednica Dilma Rusef.
Gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes proglasio je trodnevnu žalost u ovom gradu.
Nimajer je bio pionir u upotrebi prenapregnutog betona i poznat po svojim visokim, krivudavim oblicima, za koje je inspiraciju, prema sopstvenim rečima, crpeo iz "oblina brazilskih žena".
"Ne privlače me pravi uglovi ili prave linije, čvrste i nefleksibilne, stvorene čovečijom rukom. Privlače me senzualne krivudave linije. Linije koje vidim u planinskim vencima svoje zemlje, vijugavim rekama, talasima okeana i na telima prelepih žena. Krivudave linije od kojih je satkan univerzum, Ajnštajnov univerzum", naveo je Nimajer u svojim memoarima "Krivine vremena".
Nimajer je bogatu karijeru tokom koje je bio autor više od 600 dela širom sveta započeo u svojoj 30. godini, a radio je na više desetina projekata u nekoliko zemalja sve do nekoliko meseci pre smrti.
1988. godine dodeljena mu je prestižna Prickerova nagrada koja se smatra Nobelovom nagradom za arhitekte.
U svom rodnom mestu Rio de Žaneiru projektovao je niz građevina, uključujući i muzej moderne umetnosti ili stadion Sambadrom, ali su njegovo najznačajnije nasleđe vladine zgrade koje je projektovao za prestonicu Braziliju izgrađenu usred džungle na prelomu '50 i '60 godina.
Međunarodnu slavu je stekao kao arhitekta glavnih vladinih zgrada u futurističkoj brazilskoj prestonici Braziliji, a bio je i jedan od autora zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku.
"Brazil je danas izgubio jednog od svojih genija", rekla je brazilska predsednica Dilma Rusef.
Gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes proglasio je trodnevnu žalost u ovom gradu.
Nimajer je bio pionir u upotrebi prenapregnutog betona i poznat po svojim visokim, krivudavim oblicima, za koje je inspiraciju, prema sopstvenim rečima, crpeo iz "oblina brazilskih žena".
"Ne privlače me pravi uglovi ili prave linije, čvrste i nefleksibilne, stvorene čovečijom rukom. Privlače me senzualne krivudave linije. Linije koje vidim u planinskim vencima svoje zemlje, vijugavim rekama, talasima okeana i na telima prelepih žena. Krivudave linije od kojih je satkan univerzum, Ajnštajnov univerzum", naveo je Nimajer u svojim memoarima "Krivine vremena".
Nimajer je bogatu karijeru tokom koje je bio autor više od 600 dela širom sveta započeo u svojoj 30. godini, a radio je na više desetina projekata u nekoliko zemalja sve do nekoliko meseci pre smrti.
1988. godine dodeljena mu je prestižna Prickerova nagrada koja se smatra Nobelovom nagradom za arhitekte.
U svom rodnom mestu Rio de Žaneiru projektovao je niz građevina, uključujući i muzej moderne umetnosti ili stadion Sambadrom, ali su njegovo najznačajnije nasleđe vladine zgrade koje je projektovao za prestonicu Braziliju izgrađenu usred džungle na prelomu '50 i '60 godina.