Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu Olivera Milosavljević, preminula je u utorak, 12. oktobra u Beogradu. Milosavljević je svoj profesionalni rad posvetila kritičkom prilazu savremenoj srpskoj istoriji i raskrinkavanju rasprostranjenih nacionalnih mitova.
“Njen odlazak je nenadoknadiv gubitak za ovdašnju istorigrafiju“, navodi istoričarka Olga Manojlović Pintar. Ali Olivera Milosavljević, nastavlja Pintar, ostaje veliki putokaz za sve generacije istoričara, humanista i svih onih koji se bave ne samo srpskim društvom, već i samom Evropom, koja je u 20. veku prošla tolike uspone i padove:
„Bila je od onih istoričara koji su neprekidno podsećali da u istoriografiji nema velikih otkrića, velikih istorijskih istina, i sa velikim poverenjem se okretala onoj istoriografiji koja je ovde bila više od 25 godina prokažena i definisana kao ideološki obojena. Verovala je da su mnoge stvari koje su rečene i napisane u periodu socijalističke Jugoslavije faktografski neoborive. Upravo u tom smislu je temeljila i svoj rad. Ono u čemu je posebno značajan njen doprinos je svakako njeno istraživanje nacionalizama, fašizma u Srbiji i svih onih koji su predstavljali aktivne subjekte u fašizaciji ovog društva tokom tridesetih godina i u periodu Drugog svetskog rata. Način na koji je definisala ulogu Milana Nedića, kvislinški aparat u Srbiji, mislim da je nešto što pogotovu u ovim danima je nezaobilazno kada uopšte govorimo o našem društvu“, rekla nam je Pintar.
