U ponedeljak je u 87. godini preminula od moždanog udara bivša britanska premijera Margaret Tačer (Thatcher) – koju su mnogi zvali i “čelična lejdi”. Po mnogim ocenama, njena odlučnost je, uz Ronalda Regana (Reagan), odigrala presudnu ulogu u padu “Gvozdene zavese” prema Istoku. Njena i Reganova politika deregulacije, poznatija kao “reganomika”, postala je temelj neoliberalne globalne ekonomije i politike u poslednjih 30 godina.
Najduže premijer u istoriji Britanije, ona je nesumnjivo jedna od najuticajnijih političarki u zemlji - od vremena kraljice Elizabete I, pre pet vekova, i kraljice Viktorije, koja je vladala u 19. veku.
Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) Druga i premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izrazili su žaljenje zbog smrti Margaret Tačer.
Kameron saopštio je da je zemlja "izgubila velikog vođu. Sa velikom tugom primio sam vest o smrti Lejdi Tačer. Mi smo izgubili veliku premijerku i veliku Britanku".
“Ona je veoma dobro služila svojoj zemlji, pokazujući u tome veliku hrabrost. Ljudi će učiti o tome šta je učinila u narednim decenijama, a verovatno i vekovima koji dolaze. To je njeno nasleđe”.
Predsednik SAD Barak (Barack) Obama rekao je da je bivša britanska premijerka bila "pravi prijatelj" Sjedinjenih Država.
"Ovde u Americi mnogi od nas nikad neće zaboraviti kako je stajala rame uz rame sa predsednikom (Ronaldom) Reganom, i podsećala svet da nas ne nose samo struje istorije - da možemo da ih oblikuemo sa ubeđenjem, nepokolebljivom hrabrošću i gvozdenom voljom", naveo je Obama u saopštenju.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je nekadašnju britansku premijerku kao "izuzetnog lidera svog vremena".
"Sa tugom sam čula za smrt Margaret Tačer. Kao dugogodišnja premijerka ona je obeležila savremenu Veliku Britaniju kao malo njih pre i posle nje", navela je Merkel.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da ja odnos Margaret Tačer prema Francuskoj uvek bio "iskren i veran".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da je Margaret Tačer bila velika državnica.
“Ona je pomogla u stvaranju zajedničkog tržišta. Igrala je ključnu ulogu u prijemu u evorpsku porodicu zemalja iz Centralne i Istočne Evrope koje su nekada bile iza ‘Gvozdene zavese’”.
Poslednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov rekao je da je Tačer "velika politička ličnost" i "brilijantna osoba" koja će ostati zapamćena u istoriji.
Leh Valensa, bivši poljski predsednik i legendarni vođa sindikata "Solidarnost" odao je priznanje bivšoj britanskoj premijerki i rekao da je ona "doprinela padu komunizma u Evropi".
"Ona je bila velika ličnost koja je mnogo učinila za svet, koja je doprinela padu komunizma u Poljskoj i istočnoj Evropi, zajedno sa (predsednikom SAD) Ronaldom Reganom i papom Jovanom Pavlem Drugim i sindikatom Solidarnost", rekao je Valesa za Frans pres.
Bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer rekao je za Si-En-En (CNN) da je Margaret Tačer bila "lider čvrstih uverenja".
"Ona je bila lider čvrstih uverenja, velikih liderskih sposobnosti i izvanredna osoba ... bila je žena koja je znala da lider treba da ima čvrsta uverenja jer javnost nije imala načina da se orijentiše ukoliko ih vođe ne upute na put koji treba da slede. Ona nije mislila da je njen posao da traži kompromis", rekao je Kisindžer.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izrazio je žaljenje zbog smrti Margeret Tačer i rekao da je ona bila "veliki lider, žena sa principima, odlučnošću i jakim uverenjima - velika žena". On je naveo u saopštenju da je Tačer bila čvrst prijatelj Izraela i jevrejskog naroda i da je inpsirisala generacije političkih lidera.
Politički život
Margaret Hilda Tačer, rođena je 13. oktobar 1925. godine u Grabthamu u porodici Alfreda i Beatris (Beatrice) Roberts koji su živeli od male trgovine koja je bila u njihovom vlasništvu. Margaret je u svom rodnom mestu završila osnovnu i srednju školu, a nakon toga upisala je na Oksfordu studije hemije.
Međutim, vremenom je uvidela da je od hemije više zanima politika, jer je njen otac na lokalnom nivou bio aktivan u Konzervativnoj stranci. Izabrana je za predsednicu studentskog udruženja konzervativaca. Tokom 1950-ih školovala se za advokata. Sve više se uključuje u politiku i postaje članica lokalne skupštine Finčlija.
Nakon dva neuspela pokušaja, izabrana je za poslanicu britanskog parlamenta 1959. Od tada je počeo njen uspon ka vrhu Konzervativne partije.
Kada su konzervativci uspeli posle dužeg vremena da se vrate na vlast početkom 1970, postala je ministarka obrazovanja. To je bila izazovana pozicija, jer je Veliku Britaniju u to vreme zahvatio talas studentskog radikalizma.
Konzervativci su opet izgubili izbore zbog čega su usledile promene unutar same stranke, a Tačer se osećala dovoljno samopouzdano da uputi izazov tadašnjem lideru Edvardu Hitu (Edward Heath), pa je 1975. preuzela stranku, da bi na izborima 1979. postala premijerka, kao prva žena u istoriji Britanije na toj funkciji.
Na ulasku u vladine prostorije u Dauning stritu (Downing Street), u maju 1979, izjavila je:
“Nastojaću da neprestano opravdam poverenje koje su mi ukazali britanski građani. Želim da se prisetim reči svetog Franje Asiškog, koje su pogodne za ovaj trenutak. Tamo gde postoji nesloga, omogućimo harmoniju; tamo gde se greši, donesimo istinu; tamo gde je sumnja osigurajmo veru, a tamo gde je očaj, omogućimo nadu”.
Prvi izazov sa kojim se suočila bio je pokret industrijskih radnika, koji je bio dovoljno moćan i prkosio trima prethodnim vladama. “Čelična lejdi” slomila je snagu organizovanih radnika uvodeći pravna ograničenja na njihove sindikalne aktivnosti, a poslala je i policiju da uguši štrajk rudara 1984.godine. U parlamentu je tada poručila:
“Ovaj štrajk, koji je započeo zloupotrebom sindikalnih prava, nastavlja se nasiljem i zastrašivanjem. To su metode koje se odvratne ogromnoj većini rudara. Videli smo do 10 hiljada takozvanih demonstranata koji zastrašujući ili nasilno sprečavaju druge da rade”.
Za Tačerovu to je sve bio deo borbe za slobodnog i suverenog pojedinca od kolektivnih ograničenja. Po njenom mišljenju, ljudi kao pojedinci moraju da napreduju, ili doživljavaju neuspeh, shodno naporima koje ulože. Istu logiku je primenila i u funkcionisanju svoje vlade, reafirmišući princip tržišne ekonomije u zemlji, za koju je smatrala da postaje lenja jer previše zavisi od državne intervencije. Njen odgovor je bio ukidanje regulativnih mera, smanjenje poreza i stvaranje okvira za preduzetništvo u cilju jačanja duha i nada ljudi. Njen moto je bio: “Niko se ne bi sećao dobrog Samarićanina da je imao samo dobre namere. On je imao i novac”.
Tačerova je bila veoma kontroverzna ličnost, koju je levica optuživala da je “primitivni” kapitalista. Njena ekonomska politika je osnažila Britaniju, ali što je imalo za cenu produljivanje nejednakosti između siromašnih i bogatih, kao i socijalnih problema u zemlji.
Njeno partnerstvo sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom tokom 1980-ih omogućilo je globalno liderstvo novom konzervativnom pokretu, u čijoj osnovi je bilo slobodno tržište, privatizacija, smanjenje uloge države u kombinaciji sa antikomunizmom. Ta politika se nazivala i “reganomika” i pada u vreme kada se intenziviraju procesi globalizacije, pre svega ekonomske.
Tačerova nikada nije prikrivala svoje oduševljenje američkim i Reganovim globalnim liderstvom. Često je govorila da je Evropu stvorila istorija, a Ameriku filozofija.
“Oboje smo došli na vlast, verujući u iste stvari, ali, istovremeno uviđajući da ne koristi u potpunosti svoje najbolje potencijale. Amerika je bila prilično demoralizovana. Desio se strašan incident sa taocima u Iranu. U Britaniji je vrvilo od nezadovoljstva i štrajkova. Stoga smo se oboje suočili sa pitanjem: Kako da izvučemo naše zemlje iz pesimističnog stanja i postanu ponosne? Kako da podstaknemo preduzetništvo? Kako da postanemo dinamični i entuzijastični, služeći sopstvenim, kao i interesima sveta u celini?”
Ako je Regana doživljavala kao srodnu dušu, istovremeno je prepoznavala vrednost reformskih impulsa sovjetskog lidera Mihala Gorbačova, koji je postalo generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza 1985. Njegov reformistički program je pokrenuo promene koje su dovele do kolapsa zemlje.
Iste godine kada je postao lider, posetio je Britaniju. Tačerova ga je pozdravila sa čuvenom rečenicom da je “čovek sa kojim možete da poslujete”.
U intervjuu 1993, ona se prisetila svojih susreta sa bivšim sovjetskim liderima.
“Bila je praksa da nemamo mnogo savetnika. Gorbačov i ja smo najbolje funkcionisali kada su smo imali po jednog savetnika i prevodioca. Stoga sam bila sigurna da će biti precizno preneto Gorbačovu to što kažem i da se prevodilac neće pribojavati. Onda bi gospodin Gorbačov ošto reagovao. Ja bih uzvratila istom merom. Na kraju, ja bih rekla: hajde da rešavamo ključna pitanja”.
Njena i Reganova politika doprineli su i slomu socijalizma. Prilikom pada Berlinskog zida u novembru 1989. je izjavila:
“Gledala sam ove scene na televiziji sinoć i ponovo jutros. Videli ste radost licima ljudi. Videli ste šta znači sloboda za njih, kada ne možete da ugušite žudnju ljudi za njom”.
Međutim, bila je protiv ujedinjenja dve Nemačke, što je potvrdio i sam nemački kancelar Helmut Kol s kim se posvađala za vreme susreta u Parizu smatrajući kako bi ujedinjena Nemačka bila prevelika pretnja za ostatak Europe.
Tačerova je bila beskompromisni lider partije, držeći u šaci kolege muškarce i potencijalne rivale. Žestoko je reagovala kada je argentinska vojna hunta 1982. izdala naredbu za zauzimanje spornih Foklandskih ostrva, na koja polažu pravo obe zemlje.
U aprilu te godine, odlučno je poručila u britanskom parlamentu
“Moram da kažem da Foklandska ostrva ostaju britanska teritorija. Nikakva gresija i invazija ne mogu da promenu ovu jednostavnu činjenicu. Cilj Vlade je da Ostrva budu oslobođena i vraćena pod britansku administraciju”.
Tačerova je poslala armiju - uprkos pozivima međunarodne zajednice, uključujući i Reganovom, da se problem reši pregovorima - koja je potukla argentinske snage, povrativši suverenitet nad ostrvima.
Kasnije se prisećala tih dana.
"Bili smo veoma ljuti. Tamo su bili naši ljudi. To je naša teritorija. Mislili smo da pripadaju prošlosti pokušaju da se nečija teritorija osvoji silom. Ti diktatori su glupi. Pogrešno su nas procenili”.
Ostala je nepokolebljiva i nakon neuspelog atentata na nju 1984. koji je organizovala Irska republikanska armija, a u kome je poginulo 5 lica. Tada je poručila:
“Činjenica da smo se okupili prema planu – mada šokirani, ali odlučni – ne samo da pokazuje da je ovaj napad propao, već da neće uspeti nijedan pokušaj terorista da unište demokratiju”.
Značajan uticaj i nakon povlačenja
Njena vladavina je okončana 1990. jer je izgubila podršku u sopstvenoj partiji zbog sukoba oko politike prema evropskim integracijama. Ona se protivila transformaciji tadašnje Evropske ekonomske zajednice u Evropsku Uniju, zalažući se umesto toga za jačanje veza sa SAD, što je naišlo na osudu širom starog kontinenta.
Iako su mnogi konzervativci takođe bili skeptični prema jačanju evropskih integracija, oni su ipak smatrali da su stavovi Margaret Tačer isključivi, pa su je primorali da se povuče.
U jednom od poslednjih obraćanja u britanskom parlamentu kao premijerka 1990, ona je poručila:
“U ovako zamišljenoj Evropskoj centralnoj banci nema demokratije. Stvaranjem jedinstvene valute, monetarne politike i kamatne stope, od nas, od parlamenta članica, oduzima se sva politička moć”.
Tom prilikom je ponovila da se njena politika pokazala ispravnom.
“Prihodi na svim nivoma su viši nego 1979. Međutim, uvaženi poslanik opozicije ističe da će siromašni biti još siromašniji, ako su bogati još bogatiji. Na taj način nikada se ne bi stvorilo bogatstvo za socijalne službe, odnosno potrebe, koje sada imamo”.
I nakon povlačenja je imala značajan javni uticaj. Često je držala govore i pisala knjige. Međutim, stavovi Margaret Tačer su sve više odudarali od glavnih političkih tokova.
Njena vatrena odbrana bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea razočarala je mnoge njene pristalice.
Sve što se u međuvremenu izdešavalo, baca sve veću senku na političku filozofiju Margaret Tačer. Deregulacija koju je pokrenula sa Reganom, pre svega u globalnom finansijskom sektoru, delimično se okrivljuje za svetsku ekonomsku krizu koja je počela 2008. godine.
Ironija je, međutim, da je bivši lider reformisane Laburističke partije Toni Bler (Tony Blair) bio pod velikim uticajem Margaret Tačer.
Kada je došao na vlast 1997, program “novih laburista” bio je samo blago modifikovana probiznis verzija tačerizma sa dodacima socijalne politike – takozvani “Treći put” između riginog kapitalizma i neefikasnog socijalizma.
Tačerova je pretrpela moždani udar 2002. Te godine je saopštila da se povlači iz javnog života da bi sačuvala zdravlje.
Patila je i od demencije – što je prikazano i u filmu “Čelična lejdi” iz 2011, sa Meril Strip (Meryl Streep) u glavnoj ulozi, a koji je izazvao kontroverze. U jednom od retkih pojavljivanja, u video poruci koja je prikazana na sahrani Ronalda Regana 2004, Tačerova je ukazala da je bio ličnost koja je čvrsto sledila svoja uverenja. Mnogi smatraju da se ovim rečima može opisati i njeno nasleđe.
Ima dvoje dece, sina i ćerku. Njen sin važio je za plejboja, a bio je i hapšen zbog utaje poreza.
Ćerka joj je umetnica, živi u Španiji i veoma retko obilazi majku. U jednom od poslednjih intervjua istakla je kako bi, kada bi ponovo imala priliku za to, život živela drugačije i izvan politike.
Margaret Tačer neće imati državnu sahranu u skladu sa njenim željama, navela je britanska vlada.
Najduže premijer u istoriji Britanije, ona je nesumnjivo jedna od najuticajnijih političarki u zemlji - od vremena kraljice Elizabete I, pre pet vekova, i kraljice Viktorije, koja je vladala u 19. veku.
Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) Druga i premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izrazili su žaljenje zbog smrti Margaret Tačer.
Kameron saopštio je da je zemlja "izgubila velikog vođu. Sa velikom tugom primio sam vest o smrti Lejdi Tačer. Mi smo izgubili veliku premijerku i veliku Britanku".
“Ona je veoma dobro služila svojoj zemlji, pokazujući u tome veliku hrabrost. Ljudi će učiti o tome šta je učinila u narednim decenijama, a verovatno i vekovima koji dolaze. To je njeno nasleđe”.
Predsednik SAD Barak (Barack) Obama rekao je da je bivša britanska premijerka bila "pravi prijatelj" Sjedinjenih Država.
"Ovde u Americi mnogi od nas nikad neće zaboraviti kako je stajala rame uz rame sa predsednikom (Ronaldom) Reganom, i podsećala svet da nas ne nose samo struje istorije - da možemo da ih oblikuemo sa ubeđenjem, nepokolebljivom hrabrošću i gvozdenom voljom", naveo je Obama u saopštenju.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je nekadašnju britansku premijerku kao "izuzetnog lidera svog vremena".
"Sa tugom sam čula za smrt Margaret Tačer. Kao dugogodišnja premijerka ona je obeležila savremenu Veliku Britaniju kao malo njih pre i posle nje", navela je Merkel.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da ja odnos Margaret Tačer prema Francuskoj uvek bio "iskren i veran".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da je Margaret Tačer bila velika državnica.
“Ona je pomogla u stvaranju zajedničkog tržišta. Igrala je ključnu ulogu u prijemu u evorpsku porodicu zemalja iz Centralne i Istočne Evrope koje su nekada bile iza ‘Gvozdene zavese’”.
Poslednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov rekao je da je Tačer "velika politička ličnost" i "brilijantna osoba" koja će ostati zapamćena u istoriji.
Leh Valensa, bivši poljski predsednik i legendarni vođa sindikata "Solidarnost" odao je priznanje bivšoj britanskoj premijerki i rekao da je ona "doprinela padu komunizma u Evropi".
"Ona je bila velika ličnost koja je mnogo učinila za svet, koja je doprinela padu komunizma u Poljskoj i istočnoj Evropi, zajedno sa (predsednikom SAD) Ronaldom Reganom i papom Jovanom Pavlem Drugim i sindikatom Solidarnost", rekao je Valesa za Frans pres.
Bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer rekao je za Si-En-En (CNN) da je Margaret Tačer bila "lider čvrstih uverenja".
"Ona je bila lider čvrstih uverenja, velikih liderskih sposobnosti i izvanredna osoba ... bila je žena koja je znala da lider treba da ima čvrsta uverenja jer javnost nije imala načina da se orijentiše ukoliko ih vođe ne upute na put koji treba da slede. Ona nije mislila da je njen posao da traži kompromis", rekao je Kisindžer.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izrazio je žaljenje zbog smrti Margeret Tačer i rekao da je ona bila "veliki lider, žena sa principima, odlučnošću i jakim uverenjima - velika žena". On je naveo u saopštenju da je Tačer bila čvrst prijatelj Izraela i jevrejskog naroda i da je inpsirisala generacije političkih lidera.
Politički život
Margaret Hilda Tačer, rođena je 13. oktobar 1925. godine u Grabthamu u porodici Alfreda i Beatris (Beatrice) Roberts koji su živeli od male trgovine koja je bila u njihovom vlasništvu. Margaret je u svom rodnom mestu završila osnovnu i srednju školu, a nakon toga upisala je na Oksfordu studije hemije.
Međutim, vremenom je uvidela da je od hemije više zanima politika, jer je njen otac na lokalnom nivou bio aktivan u Konzervativnoj stranci. Izabrana je za predsednicu studentskog udruženja konzervativaca. Tokom 1950-ih školovala se za advokata. Sve više se uključuje u politiku i postaje članica lokalne skupštine Finčlija.
Nakon dva neuspela pokušaja, izabrana je za poslanicu britanskog parlamenta 1959. Od tada je počeo njen uspon ka vrhu Konzervativne partije.
Kada su konzervativci uspeli posle dužeg vremena da se vrate na vlast početkom 1970, postala je ministarka obrazovanja. To je bila izazovana pozicija, jer je Veliku Britaniju u to vreme zahvatio talas studentskog radikalizma.
Konzervativci su opet izgubili izbore zbog čega su usledile promene unutar same stranke, a Tačer se osećala dovoljno samopouzdano da uputi izazov tadašnjem lideru Edvardu Hitu (Edward Heath), pa je 1975. preuzela stranku, da bi na izborima 1979. postala premijerka, kao prva žena u istoriji Britanije na toj funkciji.
Na ulasku u vladine prostorije u Dauning stritu (Downing Street), u maju 1979, izjavila je:
“Nastojaću da neprestano opravdam poverenje koje su mi ukazali britanski građani. Želim da se prisetim reči svetog Franje Asiškog, koje su pogodne za ovaj trenutak. Tamo gde postoji nesloga, omogućimo harmoniju; tamo gde se greši, donesimo istinu; tamo gde je sumnja osigurajmo veru, a tamo gde je očaj, omogućimo nadu”.
Prvi izazov sa kojim se suočila bio je pokret industrijskih radnika, koji je bio dovoljno moćan i prkosio trima prethodnim vladama. “Čelična lejdi” slomila je snagu organizovanih radnika uvodeći pravna ograničenja na njihove sindikalne aktivnosti, a poslala je i policiju da uguši štrajk rudara 1984.godine. U parlamentu je tada poručila:
“Ovaj štrajk, koji je započeo zloupotrebom sindikalnih prava, nastavlja se nasiljem i zastrašivanjem. To su metode koje se odvratne ogromnoj većini rudara. Videli smo do 10 hiljada takozvanih demonstranata koji zastrašujući ili nasilno sprečavaju druge da rade”.
Za Tačerovu to je sve bio deo borbe za slobodnog i suverenog pojedinca od kolektivnih ograničenja. Po njenom mišljenju, ljudi kao pojedinci moraju da napreduju, ili doživljavaju neuspeh, shodno naporima koje ulože. Istu logiku je primenila i u funkcionisanju svoje vlade, reafirmišući princip tržišne ekonomije u zemlji, za koju je smatrala da postaje lenja jer previše zavisi od državne intervencije. Njen odgovor je bio ukidanje regulativnih mera, smanjenje poreza i stvaranje okvira za preduzetništvo u cilju jačanja duha i nada ljudi. Njen moto je bio: “Niko se ne bi sećao dobrog Samarićanina da je imao samo dobre namere. On je imao i novac”.
Tačerova je bila veoma kontroverzna ličnost, koju je levica optuživala da je “primitivni” kapitalista. Njena ekonomska politika je osnažila Britaniju, ali što je imalo za cenu produljivanje nejednakosti između siromašnih i bogatih, kao i socijalnih problema u zemlji.
Njeno partnerstvo sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom tokom 1980-ih omogućilo je globalno liderstvo novom konzervativnom pokretu, u čijoj osnovi je bilo slobodno tržište, privatizacija, smanjenje uloge države u kombinaciji sa antikomunizmom. Ta politika se nazivala i “reganomika” i pada u vreme kada se intenziviraju procesi globalizacije, pre svega ekonomske.
Tačerova nikada nije prikrivala svoje oduševljenje američkim i Reganovim globalnim liderstvom. Često je govorila da je Evropu stvorila istorija, a Ameriku filozofija.
“Oboje smo došli na vlast, verujući u iste stvari, ali, istovremeno uviđajući da ne koristi u potpunosti svoje najbolje potencijale. Amerika je bila prilično demoralizovana. Desio se strašan incident sa taocima u Iranu. U Britaniji je vrvilo od nezadovoljstva i štrajkova. Stoga smo se oboje suočili sa pitanjem: Kako da izvučemo naše zemlje iz pesimističnog stanja i postanu ponosne? Kako da podstaknemo preduzetništvo? Kako da postanemo dinamični i entuzijastični, služeći sopstvenim, kao i interesima sveta u celini?”
Ako je Regana doživljavala kao srodnu dušu, istovremeno je prepoznavala vrednost reformskih impulsa sovjetskog lidera Mihala Gorbačova, koji je postalo generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza 1985. Njegov reformistički program je pokrenuo promene koje su dovele do kolapsa zemlje.
Iste godine kada je postao lider, posetio je Britaniju. Tačerova ga je pozdravila sa čuvenom rečenicom da je “čovek sa kojim možete da poslujete”.
U intervjuu 1993, ona se prisetila svojih susreta sa bivšim sovjetskim liderima.
“Bila je praksa da nemamo mnogo savetnika. Gorbačov i ja smo najbolje funkcionisali kada su smo imali po jednog savetnika i prevodioca. Stoga sam bila sigurna da će biti precizno preneto Gorbačovu to što kažem i da se prevodilac neće pribojavati. Onda bi gospodin Gorbačov ošto reagovao. Ja bih uzvratila istom merom. Na kraju, ja bih rekla: hajde da rešavamo ključna pitanja”.
Njena i Reganova politika doprineli su i slomu socijalizma. Prilikom pada Berlinskog zida u novembru 1989. je izjavila:
“Gledala sam ove scene na televiziji sinoć i ponovo jutros. Videli ste radost licima ljudi. Videli ste šta znači sloboda za njih, kada ne možete da ugušite žudnju ljudi za njom”.
Međutim, bila je protiv ujedinjenja dve Nemačke, što je potvrdio i sam nemački kancelar Helmut Kol s kim se posvađala za vreme susreta u Parizu smatrajući kako bi ujedinjena Nemačka bila prevelika pretnja za ostatak Europe.
Tačerova je bila beskompromisni lider partije, držeći u šaci kolege muškarce i potencijalne rivale. Žestoko je reagovala kada je argentinska vojna hunta 1982. izdala naredbu za zauzimanje spornih Foklandskih ostrva, na koja polažu pravo obe zemlje.
U aprilu te godine, odlučno je poručila u britanskom parlamentu
“Moram da kažem da Foklandska ostrva ostaju britanska teritorija. Nikakva gresija i invazija ne mogu da promenu ovu jednostavnu činjenicu. Cilj Vlade je da Ostrva budu oslobođena i vraćena pod britansku administraciju”.
Tačerova je poslala armiju - uprkos pozivima međunarodne zajednice, uključujući i Reganovom, da se problem reši pregovorima - koja je potukla argentinske snage, povrativši suverenitet nad ostrvima.
Kasnije se prisećala tih dana.
"Bili smo veoma ljuti. Tamo su bili naši ljudi. To je naša teritorija. Mislili smo da pripadaju prošlosti pokušaju da se nečija teritorija osvoji silom. Ti diktatori su glupi. Pogrešno su nas procenili”.
Ostala je nepokolebljiva i nakon neuspelog atentata na nju 1984. koji je organizovala Irska republikanska armija, a u kome je poginulo 5 lica. Tada je poručila:
“Činjenica da smo se okupili prema planu – mada šokirani, ali odlučni – ne samo da pokazuje da je ovaj napad propao, već da neće uspeti nijedan pokušaj terorista da unište demokratiju”.
Značajan uticaj i nakon povlačenja
Njena vladavina je okončana 1990. jer je izgubila podršku u sopstvenoj partiji zbog sukoba oko politike prema evropskim integracijama. Ona se protivila transformaciji tadašnje Evropske ekonomske zajednice u Evropsku Uniju, zalažući se umesto toga za jačanje veza sa SAD, što je naišlo na osudu širom starog kontinenta.
Iako su mnogi konzervativci takođe bili skeptični prema jačanju evropskih integracija, oni su ipak smatrali da su stavovi Margaret Tačer isključivi, pa su je primorali da se povuče.
U jednom od poslednjih obraćanja u britanskom parlamentu kao premijerka 1990, ona je poručila:
“U ovako zamišljenoj Evropskoj centralnoj banci nema demokratije. Stvaranjem jedinstvene valute, monetarne politike i kamatne stope, od nas, od parlamenta članica, oduzima se sva politička moć”.
Tom prilikom je ponovila da se njena politika pokazala ispravnom.
“Prihodi na svim nivoma su viši nego 1979. Međutim, uvaženi poslanik opozicije ističe da će siromašni biti još siromašniji, ako su bogati još bogatiji. Na taj način nikada se ne bi stvorilo bogatstvo za socijalne službe, odnosno potrebe, koje sada imamo”.
I nakon povlačenja je imala značajan javni uticaj. Često je držala govore i pisala knjige. Međutim, stavovi Margaret Tačer su sve više odudarali od glavnih političkih tokova.
Njena vatrena odbrana bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea razočarala je mnoge njene pristalice.
Sve što se u međuvremenu izdešavalo, baca sve veću senku na političku filozofiju Margaret Tačer. Deregulacija koju je pokrenula sa Reganom, pre svega u globalnom finansijskom sektoru, delimično se okrivljuje za svetsku ekonomsku krizu koja je počela 2008. godine.
Ironija je, međutim, da je bivši lider reformisane Laburističke partije Toni Bler (Tony Blair) bio pod velikim uticajem Margaret Tačer.
Kada je došao na vlast 1997, program “novih laburista” bio je samo blago modifikovana probiznis verzija tačerizma sa dodacima socijalne politike – takozvani “Treći put” između riginog kapitalizma i neefikasnog socijalizma.
Tačerova je pretrpela moždani udar 2002. Te godine je saopštila da se povlači iz javnog života da bi sačuvala zdravlje.
Patila je i od demencije – što je prikazano i u filmu “Čelična lejdi” iz 2011, sa Meril Strip (Meryl Streep) u glavnoj ulozi, a koji je izazvao kontroverze. U jednom od retkih pojavljivanja, u video poruci koja je prikazana na sahrani Ronalda Regana 2004, Tačerova je ukazala da je bio ličnost koja je čvrsto sledila svoja uverenja. Mnogi smatraju da se ovim rečima može opisati i njeno nasleđe.
Ima dvoje dece, sina i ćerku. Njen sin važio je za plejboja, a bio je i hapšen zbog utaje poreza.
Ćerka joj je umetnica, živi u Španiji i veoma retko obilazi majku. U jednom od poslednjih intervjua istakla je kako bi, kada bi ponovo imala priliku za to, život živela drugačije i izvan politike.
Margaret Tačer neće imati državnu sahranu u skladu sa njenim željama, navela je britanska vlada.
