"Kako bi ona (premijerka Srbije) bila dočekana od strane predsednika Ugande koji svoje građane i građanke ubija?"
Tim pitanjem je Bojan Lazić iz beogradskog udruženja "Da se zna" koje štiti prava LGBT+ osoba u Srbiji prokomentarisao posetu Beogradu predsednika Ugande Joverira Musevenija, koji je nedavno potpisao izrazito anti LGBT+ zakon u svojoj zemlji, a koji su kritikovale i međunarodne organizacije za ljudska prava.
Lazić se u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) zapitao da li bi u posetu Ugandi mogla da ode premijerka Srbije Ana Brnabić, kao javno deklarisana pripadnica LGBT zajednica.
Dok predsednik Srbije najavljuje da će uskoro biti organizovana državna poseta Ugandi, ovdašnji aktivisti LGBT organizacija ocenjuju da je nedopustivo ćutanje zvaničnog Beograda o represiji koju pripadnici seksualnih manjina trpe u toj afričkoj zemlji.
O tome najviši srpski zvaničnici u svojim izjavama nisu ni reč rekli tokom nedavne posete predsednika Ugande Joverira Musevenija Beogradu.
"Kada su u pitanju ljudska prava ne može se voditi politika nemešanja. Srbija je obavezana međunarodnim standardima ljudskih prava i nje kao članice Ujedinjenih nacija uvek mora da se tiče kada se ta ljudska prava krše u drugoj zemlji", kaže za RSE Goran Miletić ispred nevladine organizacije Civil Rights Defenders.
Ta organizacija je, zajedno sa još desetak drugih, u saopštenju 30. jula osudila Musevenijevu posetu, koji se istog dana u Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom Narodne skupštine Vladimirom Orlićem.
Dva meseca ranije predsednik Ugande je potpisao zakon kojim se istopolni seksualni odnosi u toj zemlji kažnjavaju smrtnom kaznom, a takozvano "promovisanje homoseksualnosti" zatvorom do 20 godina.
Zvanične poruke
Predsednik Ugande je svoje obraćanje na konferenciji za medije u Beogradu fokusirao na dobre odnose koje je njegova zemlja imala sa socijalističkom Jugoslavijom, u čijem sastavu je bila i Srbija.
Museveni je pričao o brojnim preduzećima iz nekadašnje Jugoslavije koja su imala niz projekata u Ugandi.
"Nažalost malo smo izgubili vezu... Ovde sam da obnovimo saradnju", poručio je Museveni na konferenciji za medije 30. jula.
Istom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Museveniju što "Uganda podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije".
Uganda je među državama sveta koje ne priznaju nezavisnost koju je Kosovo, bivša pokrajina Srbije, proglasila 2008. godine.
Vučić je dodao da je od Musevenija dobio poziv da prisustvuje Kongresu Pokreta nesvrstanih koji će 2024. godine biti održan u Kampali, glavnom gradu Ugande.
Najavio je i da će pre kraja avgusta, delegacija iz Srbije predvođena "najmanje jednim ministrom" posetiti Ugandu gde će sa zvaničnicima te zemlje razgovarati o unapređenju saradnje u sferi poljoprivrede, ali i odbrane.
RSE je tražio komentar od Predsedništva Srbije i Narodne skupštine ali do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao. Komentar smo tražili i u Konzulatu Ugande u Beogradu koji su nas uputili na Ambasadu te zemlje u Rimu.
Zlostavljanje i diskriminacija LGBT+ osoba
U Ugandi je krajem maja usvojen zakon koji kriminalizuje homoseksualnost i predviđa smrtnu kaznu za one koji su osuđeni za "tešku homoseksualnost".
Zakon takođe propisuje do 20 godina zatvora za one koji se zalažu za prava LGBT osoba.
Kako navodi međunarodna organizacija Human Rights Watch, LGBT osobe u Ugandi su se suočavale sa nasiljem i diskriminacijom i pre donošenja ovog zakona.
U izveštajima HRW-a iz prethodnih godina navodi se da su ljudi suočeni sa značajnim porastom proizvoljnih hapšenja, zlostavljanja od strane policije, iznude, gubitka posla, diskriminatornih deložacija od strane stanodavaca i smanjenog pristupa zdravstvenim uslugama zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Zabeleženi su i brojni slučajevi zlostavljanja LGBT+ osoba od strane pripadnika policije Ugande.
Ljudska prava u drugom planu
Iako je čitav aspekt posete predsednika Ugande Srbiji bio ekonomski, Bojan Lazić naglašava da ljudska prava ne smeju da budu u drugom planu.
"Činjenica da ćemo mi sarađivati sa Ugandom je znak da vlastima u Srbiji nisu bitna LGBT+ prava i da im nije bitno to što se u Ugandi ubijaju građani i građanke koji su drugačije seksualne orijentacije", kaže Lazić.
Goran Miletić iz Civil Rights Defenders ocenjuje da je Musevijeva poseta "prilično skandalozna" i da dolazi u trenutku kada svet sa neodobravanjem gleda na ono što je predsednik Ugande uradio.
"Ovom posetom Srbiji mu se otvaraju vrata da bi se na međunarodnoj sceni pokazalo da Uganda i pored svega može da sarađuje sa nekim zemljama", ocenjuje Miletić.
Prema njegovim rečima, to je veoma loša poruka LGBT+ zajednici u Srbiji.
"Pokazuje se da sve ono što vlasti prikazuju kao unapređenje LGBT+ zajednice nije iskreno", smatra Miletić.
Za Bojana Lazića iz udruženja "Da se zna" ova poruka srpskih vlasti LGBT+ zajednici nije ništa novo.
"To je poruka da im LGBT+ prava nisu bitna. Oni su to ukazivali i ranijih godina, recimo zabranom Evroprajda prošle godine", kaže Lazić.
Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije u septembru 2022. zvanično zabranilo održavanje Evroprajda u Beogradu, ova manifestacija je održana a učesnici su prošetali skraćenom rutom od nekoliko stotina metara u centru grada.
Istog dana desničari su organizovali proteste protiv LGBT+ skupa, a zabeleženo je više napada na učesnike skupa po završetku manifestacije.
Anti-LGBT prijatelji Srbije
Dva dana nakon što je Srbiju posetio predsednik Ugande, u Beograd 1. avgusta dolazi ministar turizma Saudijske Arabije, još jedne zemlje u kojoj je homoseksualnost ilegalna i kažnjiva zakonom. Ahmed bin Akila el-Hatiba sastaće se, kako je najavljeno, sa predsednikom i premijerkom Srbije.
Inače, Uganda i Saudijska Arabija nisu jedine zemlje koje krše prava LGBT+ osoba, a sa kojima Srbija ima dobre odnose.
Međunarodne organizacije godinama ukazuju na težak položaj seksualnih manjina u Rusiji, zemlji sa kojom zvanični Beograd ima tesne ekonomske i političke veze.
Rusija je 2013. godine usvojila zakon koji zabranjuje širenje takozvane homoseksualne propagande među maloletnicima. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, taj anti-LGBT zakon je pooštren i odnosi se i na punoletne građane, a cenzurišu se filmovi, TV emisije i knjige sa LGBT temama.
Osim sa Rusijom, Srbija održava dobre odnose i sa Republikom Čečenijom, koja je deo Ruske Federacije, i koja je u svetskoj javnosti mnogo poznatija po medijskim izveštajima o progonima seksualnih manjina i političkih neistomišljenika.
Početkom 2022. godine delegacija Bokserskog saveza Srbije posetila je Čečeniju, gde se srela sa prvim čovekom te oblasti, Ramzanom Kadirovim.
Tokom susreta sa Kadirovim, predsednik BSS-a Nenad Borovčanin je svom domaćinu, između ostalog, uručio i srednjevekovni mač, poklon predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Facebook Forum