Srbiju je nakon gotovo sedam decenija posetio predsednik Albanije. Međutim, Bujar Nišani nije došao u Beograd, već je obišao opštine na jugu Srbije, naseljene pretežno albanskim stanovništvom.
Meštani Bujanovca, Preševa i Medveđe od ove posete očekuju napredak u ostvarivanju svojih manjinskih prava u Srbiji, a dočekli su ga uz aplauz i ovacije. Nišani je u Bujanovcu poručio da su odnosi Srbije i Albanije sve bolji, ali da je vreme da se lepe reči pretoče u dela i da se napravi akcioni plan primene dosadašnjih dogovora.
"Plaćaju velike pare da nas uče da živimo zajedno... Znamo mi da živimo zajedno, dajte radna mesta pa da vidite kako će ljudi da žive zajedno", rekao je u izjavi za RSE Svetislav Veličković, meštanin Bujanovca, nekoliko sati pre nego što će u tu siromašnu opštinu na jugu Srbije, koju mahom naseljavaju Albanci i Srbi, stići predsednik Albanije Bujar Nišani.
Problemi su mahom zajednički, saglasni su meštani Bujanovca i pre svega se odnose na manjak radnih mesta, ali ima i onih pitanja koja već decenijama muče albansku manjinu, poput, na primer, izostanka udžbenika na maternjem jeziku.
Od posete Nišanija upravo i očekuju da neka od tih pitanja počnu da se rešavaju. Ili barem da problemi postanu vidljiviji.
"On dolazi da vidi kako živi ovaj narod. Ništa drugo", rekao je meštanin Ibrahim Medaljiju.
Dolazak Nišanija je i prva poseta predsednika Albanije Srbiji nakon Envera Hodže, koji je bio davne 1948. godine. Poslednjih godina uspostavljena je politička saradnja dve zemlje kroz međusobne posete Beogradu i Tirani premijera Aleksandra Vučića i Edija Rame, i koja, mada je prate povremene trzavice, prema njihovim rečima "više i nije vest".
Na te susrete osvrnuo se i Nišani. Odnosi Srbije i Albanije sve su bolji, rekao je, a Tirana će nastaviti da gradi dobre odnose sa Beogradom.
"Za sve što su postigle, vlade sada imaju odgovornost da to učvršćuju i unapređuju", rekao je Nišani.
Ukratko – neophodno je da se svi dogovori, pre svega oni koji se tiču poboljšanja života albanske zajednice na jugu Srbije, primene u praksi.
"Ono što bih ja želeo jeste da vlada Srbije ima tačan i precizan lokalni akcioni plan implementacije svega što je dogovoreno", istakao je prvi čovek Albanije.
Bujar Nišani je rekao i da je Albanija zainteresovana da pomogne u ostvarivanju prava Albanaca u Preševskoj dolini, oblasti koja obuhvata tri opštine naseljene Albanicma, ali i na radu daljeg unapređivanja zajedničkog života u multietničkim sredinama kao i na njegovom promovisanju.
"Za dobrobit naših naroda je da se okrenemo ka budućnosti i da ona bude građena na uzajamnom poštovanju i uvažavanju, a ne na mržnji i netoleranciji. Da zajedno gradimo bolju budućnost za naša pokolenja", dodao je Nišani.
Bujanovac pred doček predsednika Albanije
Predsednika Nišanija je na trgu ispred zgrade opštine u centru Bujanovca dočekalo više od hiljadu meštana sa albanskim zastavicama u rukama, kao i bilbordi na sa njegovom slikom i natpisom "Dobrodošli predsedniče". Dočekan je ovacijama i aplauzom.
Sa okupljenima se rukovao i kratko popričao, a potom se uputio u zgradu opštine. Među onima koji su ga dočekali, bio je i mladić koji se RSE predstavio kao Fremi Uka.
"Poseta za Albance ovog regiona značiće više prava. Mnogo je problema u tri opštine – Preševo, Medveđa i Bujanovac. Mislim da će biti promena. Razgovarao je sa ljudima, izneli su mu njegove probleme. Nešto može da se promeni", pojasnio je Uka.
Promene očekuje i Džemile Iseni, koja kaže da je došla ispred opštine jer je želela da Nišanija vidi "uživo".
"Želim mir, ali mir moraju da daju i Albancima koji ovde žive. Ti želiš da imaš sve, želim i ja. Jel tako?", pita Džemile Iseni.
O položaju albanske manjine, Nišanija je bliže upoznao predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, na čiji je poziv predsednik Albanije i došao. Posetu, kaže Kamberi, treba posmatrati kao pravo Albanije na brigu o svojoj manjini u drugoj državi, ali i kao mogućnost za saradnju.
"Uspostavljanje bliske saradnje naših opština sa institucijama u Tirani u pogledu kulturnih i drugih vrednosti, a što da ne i konkretnih investicija, sve vreme imajući u vidu da ova poseta ima za cilj da pomaže jačanje dobrosusedskih odnosa dveju zemalja koje su na putu evropskih integracija", naveo je Kamberi.
Nišani se u Bujanovcu sastao i sa političkim predstavnicima Albanaca s juga Srbije, srpskim političarim u lokalnoj samoupravi, te sa predsednikom Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu, Zoranom Stankovićem, inače i jedinim srpskim zvaničnikom koji je došao u Bujanovac.
"Očekujem da ova poseta doprinese uspešnijoj saradnji Republike Albanije i Republike Srbije, a očekujem i da će doprineti boljem razumevanju aktivnosti na rešavanju problema, pre svega udžbenika, ali i drugih problema koji proizilaze iz obaveza koje imaju dve zemlje", rekao je Stanković.
Poseta predsednika Albanije protekla je mirno i bez tenzija, iako su naslovnice pojedinih, pre svega, tabloidnih medija u Srbiji, podgrevale atmosferu.
O atmosferi koju priželjkuju meštani, najbolje svedoče reči Nenada Stojkovića, auto-mehaničara iz Bujanovca.
"Sarađujemo sa Albancima. Mi tu živimo zajedno, isti nam je mentalitet. Pozdravljamo posetu predsednika Albanije. Kao što se naši interesuju za srpski živalj u Bosni, tako se i oni interesuju za Albance. Nema ničega lošeg u tome. Pozdravljamo", kazao je Stojković.
Nakon Bujanovca, predsednik Albanije obišao je Veliki Trnovac, obližnje selo naseljeno Albancima, a potom i Preševo. Osim sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave, u Preševu je planirana i poseta jednoj osnovnoj školi u tom gradu, jer se dan u kome je Nišani došao u Srbiju u njegovoj zemlji obeležava kao praznik – Dan učitelja.
"Ne dizati tenzije"
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za RSE ocenjuje da je neobično da predsednik Albanije, koji prvi put dolazi u Srbiju, pri čemu je to i prva poseta na tom nivou posle 69 godina, dolazi samo na jug Srbije, a da nema susrete sa svojim sagovornicima na vrhu srpske vlasti.
Ističe, ipak, da takva praksa nije svedena samo na ovu posetu.
"Tu praksu da se posećuju samo svoje manjine u drugim susednim zemljama, imali su i drugi, a imala je i Srbija, svojim posetama Banjaluci ili dolascima stranaka iz Crne Gore koje predstavljaju tamošnju srpsku populaciju, na razgovore u Srbiju. Takvu praksu je, dakle, Srbija naveliko uvela i ne treba se čuditi da to izaziva reakcije i kod drugih i da se to onda smatra nekom normalnom praksom. Međutim, uvek je pitanje u kom se kontekstu tako nešto odvija i po kakvom protokolu. Imajući u vidu da je ovo prva poseta gospodina Nišanija Srbiji, protokol bi nalagao da to sve drugačije izgleda", ocenjuje Minićeva.
Jelica Minić upućuje na dijagnozu šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, posle povratka sa balkanske turneje da je situacija na Zapadnom Balkanu "puna tenzija i izložena unutrašnjim, regionalnim i globalnim izazovima", i ističe da je upravo to razlog da političari u regionu ne dižu dodatne tenzije.
"Generalno, region izgleda uzavrelo, kako je to opisala i gospođa Mogerini kad se vratila u Brisel. Prosto, dalo bi se očekivati od svih političara da ne doprinose porastu tenzija nego da nastoje da situaciju smire i u bilateralnim odnosima jer opštim kontekstom u kome se sada nalazimo – i globalnim, i regionalnim i kontekstom unutrašnje situacije po zemljama – ne stvara se dobra klima stalnim podsticanjem sumnji i tenzija", upozorava Minićeva.
Bilo bi dobro, zaključuje Minić, da i srpska i albanska strana povuku neke poteze dobre volje, tim pre što je u poslednje dve godine ostvaren napredak u unapređivanju odnosa između Srbije i Albanije njihovom aktivnom ulogom u okviru berlinskog procesa – i na političkom i na ekonomskom polju i na terenu saradnje mladih i aktivnog odnosa prema regionalnim problemima. Ne bi se smelo dozvoliti da se sve to što je postignuto uruši.
Facebook Forum