Prvi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić obraća se naciji u istorijskom času između dveju parada
Kažem prepun ponosa:
„Rodoljubi mladi,
Hvala vam zbog odnosa
Prema gej-paradi!
Desetine hiljada
Ostaste kod kuće,
Neko da ne nastrada
Od strasti vam vruće,
Da tu ljubav plamenu
Prema našoj veri,
Poslatu po kamenu
Ne prime pederi,
Pa da žandarmerija
Ne mora da brani
Od vas hrabrih delija
Njihov prajd nastrani,
Da ne štiti srpski MUP
Protiv uverenja
Taj saklonibože skup
Od vašeg kamenja.
Ulični da bukne rat,
Iskrica tek fali –
Moj da prošeta se brat
Ili Peđa Mali.
Pendreci se isuču,
Prizor sledi grozni –
Bodigardi jauču,
Žandari nervozni…
Ko je koga spopao,
Ko je kavgu hteo:
Brat ne beše topao,
MUP je bio vreo.
Ali dosta o tome,
Rane nek zacele,
Svoj da mlati po svome –
To dušmani žele.
Ne dajmo im povoda
Da se kavgom slade,
Uskoro, akobogda,
Biće još parade,
Al' bez boja duginih,
Bez eL-Ge-Be-Tea,
Stiže veći gost od svih –
Drug iz Ka-Ge-Bea.
Neka vidi ceo svet
Da nismo gejevi,
Kad ižđiklja crven cvet
Iz dugačke cevi.
Svakom pravom Srbinu
Najveća je sreća
Da baćuški Putinu
Tutne kitu cveća!“
