Grupa uglavnom studenata Beogradskog univerziteta na taj način iskazala je protest povodom izjave funkcionerke Srpske radikalne stranke Gordane Pop Lazić koja je najavila da će se ova partija (kada dođe na vlast) izboriti sa „evrounijatskim snagama“, uključujući i medije koji takve snage pomažu, te da se uz to mora raditi na „osvešćenju mlade generacije u patriotskm duhu“. Ove reči podsetile su mnoge na odnos koji su prema medijima i nevladinom sektoru radikali imali u vreme Miloševića, i koliko su jake namere da se i nove generacije politički edukuju u istom duhu.
Na štandu postavljenom ispred centra Servantest, uz domaći rokenrol, jedna studentkinja svom kolegi studentu uliva patriotizam u glavu i to udarcima čekićem (koji je naravno od papira) po temenu. Kažu ne boli, ali deluje:
„Ja sam Petar Milićević, jedan od koordinatora Pokreta Evropa nema alternativu. Našim standardnim uličnim akcijama danas smo pridodali jedan čekić kao simbol zakucavanja mladih. Tako da smo danas počeli da se čekićima udaramo u glavu jer te njihove izjave mi shvatamo kao zakucavanje.“
„Ja sam Mina Pejić, takođe jedna od koordinatorki Pokreta Evropa nema alternativu. Ja zakucavam, ja osvešćujem mlade. Pošto sam ja žensko trebalo bi da to bude simbolično. Naime juče je jedna gospođa dala izjavu kako će da osvesti mlade, da im probudu ponovo nacionalni duh...“
Ona koja je isprovocirala mlade aktiviste Gordana Pop Lazić putem naših talasa im je poručila:
„Oni će da odrastu i jednog dana će se verovatno stideti toga što su radili.“
Izboriti se sa svima koji prodaju veru za večeru...
Sporna izjava koja je inspirisala i performans u centru Beograda data je pre dva dana prilikom gostovanja funkcionerke partije Vojislava Šešelja, na televiziji B92:
„Mi moramo pre svega da radimo na osvešćenju mlade generacije. Da ih negujemo u patriotskom i nacionalnom duhu. Moramo se, na žalost, i da se izborimo sa medijima koji pomažu evrounijatskim snagama jer to nije dobro, a i sa nevladinim organizacijama koje to takođe rade.“
Dva dana kasnije u izjavi za naš program Gordana Pop Lazić navodi da ostaje pri svojim rečima. Takođe podvlači da smisao onoga o čemu je govorila nikako nije bilo kakav ekstremistički stav, već zalaganje za afirmaciju patriotizma i nacionalnih vrednosti među mladima:
„Ne mogu da verujem da ima ljudi koji smatraju da je pogrešno negovati svoj podmladak u patriotskom i nacionalnom duhu. To je ono što mi moramo našoj deci da utkamo a ne da razmišljaju kad ih pitate kakva im je zastava i kakav im je grb. Da deca ne znaju.“
Duhove je posebno probilo obećanje Gordane Pop Lazić da će se Radikali izboriti sa medijima koji pomažu, kako je kazala, evrounijatske snage, a koji su po njoj:
„... Svi ovi okupljeni oko žute koalicije, plus LDP. I svi oni koji prodaju veru za večeru.“
Preki sud za medije
Sa sličnim namerama Radikali su '98. godine (u vreme kada su bili u Vladi sa Miloševićevim socijalistima) doneli Zakon o javnom informisanju. U to vreme na svoj način razračunavali su se sa tada nezavisnim medijima. Kako je to izgledalo prisetila se i tadašnja predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Gordana Suša:
„To je bio preki sud za medije. Dovoljno je bilo da drugčije mislite pa da budete proglašeni za izdajnika. Dovoljno je bilo da pogledate nekoga na način koji njima nije bio mio i da oni stave pečate na čitave redakcije i da naplate grozne kazne koje mnogi mediji ni do danas nisu uspeli da nadohnade.“
Tokom dve godine primene Zakona o javnom informisanju od domaćih medija naplaćeno je više od 1,5 miliona evra. Postupci protiv medija vođeni su pred sudijama za prekršaje i morali su biti okončani u roku od 24 sata. To će ostati upamćeno kao jedan od najtežih perioda za slobodnu reč u Srbiji, od čega se radikali (čiji je aktuelni kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksadar Vučić bio ministar informisanja) do danas nisu distancirali ili izvinili. Gordana Pop Lazić danas tvrdi da je takav zakon u tadašnjim okolnostima bio nužan:
„Taman posla da se distanciramo. Zašto da se distanciramo kada nam se u to vreme pripremalo bombardovanje i kada su iz inostranstva dolazile defetističke poruke kakve su dolazile.“
Pretnja pritiscima spolja mogla bi i danas biti iskorištena za preduzimanje već viđenih pritisaka na medije unutra. Aktivista Pokreta Evropa nema alternativu Srećko Šekaljić uveren je da Рadikali upravo nešto tako i pripremaju:
„Verujem da su oni vrlo sposobni da te reči sprovedu u delo, jer su to jednom već pokazali. Kako na nacionalnom nivou tako i na lokalu u opštinama u kojima su bili na vlasti.“
Sve političke opcije u Srbiji bore se za glasove mladih birača stasalih posle pada Miloševića koji se tog vremena i ne sećaju, a po nekim analizama stub su radikalskog uspona. Njih Šešeljevci pozivaju na tradicionlizam, a takozvane demokratske snage na evropeizaciju i potiskivanje nasleđa devedestih. Nekoliko dana pred izbore jasno je taman toliko da će se u nedelju makar znati koja je od ove dve opcije jača.
