Predizborni balon: Dačić plaši Evropu Rusijom

Dok Brisel i Vašington odlučnim diplomatskim naporima pružaju podršku zapadnobalkanskim državama na njihovom putu u evropske i evroatlantske integracije, u Beogradu se iz vladinih i ministarskih ozvučenja emituju neskrivene poruke da će se Srbija, ako za dvadesetak dana ne dobije kandidaturu za EU, okrenuti leđa Briselu i potrčati u ruski zagrljaj. I lokalni i zapadni analitičari, međutim, ocenjuju da te pretnje neće imati efekta na Brisel i da su one samo izraz predizbornog populizma.

Robert Cooper, evroposrednik u već dugo mrtvom dijalogu Beograd-Priština, uprkos ledom i snegom okovanom kontinentu, trči od Beča do Prištine na sastanke sa beogradskim i prištinskim sagovornicima, ne bi li pomogao da se u finišu pred briselsku odluku o EU kandidaturi Srbije postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova.

Ništa manje agilan u podršci regionu nije ni zamenik državnog sekretara SAD William Burns, koji će petodnevnom posetom podstaći zapadnobalkanske prestonice da odlučnije jačaju evropske, evroatlantske i regionalne veze.

Za to vreme, ne samo kao da nema baš nikakvu obavezu da i sam doprinese naporima da mu zemlja dobije kandidaturu, nego kao da ga to apsolutno i ne dodiruje, zamenik srpskog premijera i ministar policije, iz sve snage, i levo i desno, lovi biračke duše.

Tako Ivica Dačić lokanom mediju saopštava da će Evropa napraviti veliku grešku ako Srbiji u martu ne odobri status kandadata jer u narodu postoje velike simpatije prema Rusiji, pa bi bilo normalno očekivati i da na vlast dođe politička opcija koja bi se okrenula toj zemlji.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa saglasni su, medjutim, u oceni da Dačićeva pretnja Briselu predstavlja samo predizborni populistčki balon i da tamo neće baš nikoga zastrašiti.

Tu poruku treba čitati u predizbornom ključu – kao lov na glasove preko povlađivanja opštem srpskom sentimentu, ocenjuje za naš radio Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.

„Izbori su za tri meseca, stanje u zemlji je loše. Gospodin Dačić svakako opaža prilike. On opaža da se US Steel povukao iz Srbije, da je Međunarodni monetarni fond zaledio stand by aranžman, a opaža i šta se dešava u Grčkoj. Povlađuje stoga opštem sentimentu. On kaže da ono što se dešava u Grčkoj verovatno nije budućnost za Srbiju i traži neku vrstu alternative koja je dopadljiva velikom delu populacije jer uskoro idu izbori i neko bi još, pored tvrdih pristalica, trebalo da glasa za njegovu Socijalističku partiju Srbije“, kaže Brkić.

Dodatne glasače Dačić pokušava da pronađe koristeći i činjenicu da je EU, a pre svega monetarna unija, u krizi. On veruje da će te dodatne glasove dobiti okretanjem starim idejama SPS-a, kaže naš sagovornik, ali dodaje:

„Politička elita u Srbiji verovatno ne misli ozbiljno kad kaže da Evropska unija nije jedina budućnost za Srbiju jer posle prijema Hrvatske i njenog ulaska u Uniju 2013. godine, logično je i jasno već sada da Srbija nema drugi put“.

Opasna igra pretnjama

Poruke da će se Beograd okrenuti Moskvi nerealne su pretnje koje samo štete ugledu Srbije. Veoma je opasno igrati se takvom vrstom pretnje, pogotovo ako ona nije utemeljena u realnim mogućnostima promene spoljne politike, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i analitičarka spoljne politike Aleksandra Joksimović.

„Velika je opasnost za jednu malu državu postaviti se između dve sile. Drugo, Srbija je odavno strateški postavljena ka Evropskoj uniji i u tom kontekstu je veoma važno da nastavi tim kursom, a čak i kad tim putem ne bi nastavila postavilo bi se pitanje šta u ovom trenutku uopšte sa Rusijom može učiniti. Prema tome, to su nekakve nerealne pretnje koje samo štete ugledu Srbije“, zaključuje Joksimovićeva.

Da Dačićeva izjava da će se Srbija okrenuti Rusiji ukoliko joj Brisel ne dodeli status kandidata neće imati baš nikakve efekte, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i Ian Bancroft, izvršni direktor britanske organizacije TransConflict:

“Mislim da nema sumnje da je cilj te izjave da zatalasa po evropskim prestonicama kako bi Srbiji dodelile status kandidata, ali Evropa sada ima toliko drugih problema da sam siguran da ta Dačićeva izjava neće postići željeni efekat. Ta izjava je vrlo slična onima koje su često odavde emitovane – naime, da će, ako aktuelna vladajuća koalicija ne dobije podršku, Srbija pasti u ruke nacionalista. Mislim da takve poruke nemaju nikakav učinak, odnosno, da neće nikoga u Evropskoj uniji učiniti spremnijim da Srbiji odobri status kandidata”, upozorava ovaj naš sagovornik.

S druge strane, podseća Bancroft, treba se suočiti sa činjenicom da je i sama Rusija trenutno zaokupljena sopstvenim problemima uoči predsedničkih izbora, tako da se u pitanje može dovesti i spremnost Moskve da se posveti balkanskim pitanjima.

Čak i ako bi se dogodilo snaženje veza Srbije i Rusije, dodaje ovaj stručnjak, to se u Evropi ne bi percipiralo kao pretnja. Rusija će, razume se, nastojati da zadrži uticaj u Srbiji, pre svega radi sopstvenih energetskih interesa, posebno ako bude napredovao projekat Južni tok, i to u situaciji u kojoj je ideja zapadnog gasovoda Nabuko prilično skrajnuta.

Ali, i druge evropske zemlje definišu posebne energetske relacije sa Rusijom, posebno Nemačka u okviru Severnog toka. Dakle, odnosi između Srbije i Rusije u energetskom sektoru samo su umanjeni odraz u ogledalu odnosa između Evrope i Rusije.

Bankroft dodaje da je razumljivo što u aktuelnoj krizi, kada je veoma teško doći do povoljnih kredita, Srbija pokušava da nađe alternativne izvore finansiranja za svoje infrastrukturne projekte, recimo, u Brazilu ili Kini, ali da to ne može da umanji činjenicu da je Evropska unija najveći srpski donator i finansijer. Otuda je, kaže, u najmanju ruku čudno što ta činjenica u srpskom javnom mnenju nema adekvatan publicitet:

“Uvek me zaintrigira doza publiciteta koju ovde dobiju vesti o ruskim kreditima. Kad biste građane Srbije pitali šta misle ko je najveći donator Srbije, mislim da bi mnogi rekli da je to Rusija, što naprosto nije tačno. U tom smislu se ruska politika pokazala veoma lukavom jer je stvorila takav utisak u ovdašnjoj javnosti, iako u svetlu hladnih i objektivnih brojki – to prosto nije istina”, podseća Ian Bancroft.