Iako lider Srpske radikalne Stranke nije ni podneo zahtev, Vlada Srbije spremna je da ponudi garancije Haškom tribunalu za eventualno privremeno puštanje Vojislava Šešelja na slobodu. Istovremeno, međutim, vlast Srbije nije čak ni odgovarala na uredno podneti zahtev haških optuženika Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
Ova asimetrija u tretiranju haških optuženika analitičare navodi na zaključak da vladajućoj koaliciji u predizbornoj kampanji Stanišić ne bi pomogao, za razliku od Vojislava Šešelja, koji bi se, ako bi mu bilo odobreno privremeno puštanje na slobodu, ustremio na svoje bivše radikalske drugove, sada otcepljene naprednjake i glavne rivale vladajuće koalicije, Tomislava Nikolića i Alkeksandra Vučića, što bi Tadićevima bio i te kakav poklon.
Iako u Haškom tribunalu tvrde da ga još nisu primili, Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da je pismo o spremnosti Srbije da haškom optuženiku Vojislavu Šešelju pruži garancije za eventualno privremeno puštanje na slobodu uputio sudskom veću:
“Ja sam uputio pismo predsedavajućem Antonetiju, u kojem kažem da, ukoliko pretresno ili žalbeno veće od nas zatraži garancije za oputženog Vojislava Šešelja, da ćemo mi te garancije dati. Drugim rečima, ne želimo da to bude razlog zbog kojeg sudsko veće donosi odluku da Vojislav Šešelj ne može da bude pušten na privremenu slobodu”, pojasnio je Ljajić.
Sam Šešelj, međutim, nije formalno i zvanično od države tražio te garanicije, ali je u završnoj reči usmeno tražio od Tribunala da bude privremeno pušten na slobodu.
U skladu sa pravilima Haškog tribunala, objasnila je portparolka Nerma Jelačić, Vojislav Šešelj bi prvo trebalo u pisanom zahtevu da zatraži privremeno puštanje na slobodu, što do sada nijednom nije učinio. Sudsko veće tokom razmatranja tog zahteva traži i garancije države u kojoj bi optužni boravio za to vreme.
Uzgred, sudsko veće kojim predsedava sudija Žan Klod Antoneti Šešeljev usmeni zahtev je odbilo, obrazlažući to time da Šešelj nije pružio dovoljno uverljive dokaze da bi se sa privremene slobode vratio na izricanje presude, te da ne bi uticao na svedoke, u svetlu činjenice da se protiv njega još vode postupci zbog nepoštovanja suda.
Narušavanje Nikolićevih izgleda
Bilo kako bilo, Šešelj pravno valjani zahtev za privremeno puštanje na slobodu nikada nije ni podneo, pa je vrlo neobično što je Vlada Srbije za njega već ponudila garancije, kaže za Radio Slobodna Evropa predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko. Iz toga bi po njenom sudu moglo proizaći da bi uloga Šešelja u predizbornoj kampanji svakako koristila vladajućoj Demokratskoj stranci i partijama i okupljenim oko nje:
“Taj sam tajming se poklapa i sa završetkom njegovog suđenja, ali, s obzirom na to da smo i u predizbornoj kampanji, govori da to može biti upotrebljeno i u druge svrhe. Aktuelne spekulacije u Beogradu navode na to da bi vladajuća koalicija, u kojoj je i Ljajić, dolaskom u Beograd u vreme predizborne kampanje Šešelj znatno doprineo narušavanju izgleda Tomislava Nikolića”, kaže Biserko.
Tomislav Nikolić, foto Vesna Anđić
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković, ocenjuje za naš radio da bi eventualno Šešeljevo puštanje na slobodu bilo pravi poklon predizbornoj kampanji vladajuće koalicije:
“Šešelj bi sigurno za glavnu temu u političkom obraćanju građanima stavio kritiku Srpske napredne stranke i tu bi, naravno, glavna meta bili njegova dva dojučerašnja najbliža saradnika - Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Pošto je to u interesu Demokratske stranke i partija koje su njoj bliske, mislim da bi Šešeljevo prisustvo za njih bilo dobrodošlo”, zaključuje Stanković.
Srpske vlasti, međutim, ne tretiraju sve haške optuženike podjednako. Haški tribunal je nedavno saopštio da Srbija još nije dala garancije da se na privremenu slobodu puste optuženici Jovica Stanišić i Franko Simatović i pozvala je da to učini do narednog ročišta koje je zakazano već za 28. mart.
Vlada se, međutim, o tome do sada nije zvanično oglasila, iako je Rasim Ljajić za dnevnik “Danas” rekao da će odluka o tom predlogu biti doneta na prvoj narednoj sednici, odnosno, 29. marta.
Za razliku od Šešelja, koji bi u predizbornoj kampanji odradio i te kako koristan posao ocrnjivanja Srpske napredne stranke, glavnog rivala vladajuće koalicije, od Stanišića i Simatovića takve koristi nema, kaže Stanković:
“Dakle, upotreba Šešelja u ovom trenutku čini se jer to ide u korist vladajuće koalicije. Otuda promtnost da se ponude garancije za njegovo privremeno oslobađanje, iako ih nije ni tražio. Otuda, naravno, i asimetrija u tretiranju drugih, za predizbornu kampanju nekorisnih, haških optuženika, odnosno, ignorisanje Stanišićevih i Simatovićevih uredno podnetih zahteva za puštanje na privremenu slobodu”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
