Pred Srbijom ključni zadaci nakon dobrih vesti iz Brisela

Narednih šest meseci biće ključni na putu Srbije ka Evropskoj uniji jer bi u tom periodu trebalo da ispuni uslove za otpočinjanje pregovora o članstvu, što je jedan od najvažnijih koraka u evrointegracijama. Uz pohvale iz Brisela sa poslednjeg sastanka Saveta ministara, stigle su i jasne smernice koji su naredni zadaci Beograda.

Sledeća ocena napretka Srbije u evrointegracijama biće na proleće iduće godine, kada će tokom predsedavanja Irske Savet ministara razmatrati izveštaj, a vlasti u Beogradu nadaju se da bi već tada mogle da dobiju datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Beogradu, izjavio je da EU želi Srbiju kao svoju članicu i naglasio da je iz Brisela poslata veoma pozitivna poruka.

„Poruka je jasna, da je Srbija postigla mnogo na putu evropskih integracija. Veoma smo zadovoljni dosadašnjim radom na tom planu, i to je potpuno dato na znanje u zaključku Saveta ministara. Druga poruka je da treba nastaviti sa reformama. Raduje nas što na zapadnom Balkanu vidimo da se države sve više približavaju Evropskoj uniji, da postoji jasan plan i da se ide ka zacrtanom cilju“, istakao je Dežer.

Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije postigli su dogovor da se, u slučaju pozitivne procene o napretku, Srbiji do juna 2013. odredi datum početka pregovora o članstvu.

Normalizacija odnosa sa Prištinom, kako je posle maratonskog sastanka ministara spoljnih poslova saopšteno iz Brisela, i dalje će biti jedan od glavnih zadataka za Srbiju ukoliko želi da započne pristupne pregovore.

Tanja Miščević, savetnica za evropske integracije potpredsednika Vlade Srbije, izjavila je za RSE da su zaključci Saveta ministara EU rezultat realnog napretka u evrointegracijama i ocenila da Beograd može da ostvari započeto i dobije datum u predviđenom roku.

“Ulog je veliki. Dobijanje datuma je nešto što, kako su pokazala iskustva, tera državu kandidata da uradi sve poslove. Čak i ono što je do sada zanemarivano ili možda sa namerom zapostavljano. Mislim da ovu priliku nećemo propustiti. Jer pragmatičan pristup karakteriše sadašnju vladu i to je nešto što donosi rezultate. A najbolji primer za to je da se u zaključcima Saveta ministara posebno pohvaljuju razgovori na najvišem političkom nivou između Beograda i Prištine”, kaže Miščević.

Velika prilika

Kada se radi o Kosovu, za Beograd preostaje da sa Prištinom reši i pitanja telekomunikacija, energetske zajednice, struktura koje se bave pravosuđem i bezbednošću… Međutim, jedan od najvažnijih zadataka za Srbiju, kako javljaju mediji iz Brisela, uskoro bi mogao da bude i postepeno ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova.

Vladimir Pavićević, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže za RSE da su vesti iz sedišta Evropske unije dobre, ali da je jasno da je odluka o eventualnom otvaranju pregovora vezana za dodatne napore Beograda u rešavanju kosovskog pitanja.

“Mislim da će to biti veoma težak zadatak. Već sada u zvaničnim dokumentima Evropske unije postoji uput na teritorijalni integritet Kosova, što je okvir u kom se vode pregovori Beograda i Prištine. Sada je jasno da će odluka o početku pregovora o članstvu isključivo zavisiti od implementacije svega što je dogovoreno. Sada Evropska unija čeka da vidi da li će ono što bude potpisano biti i primenjivano”, navodi Pavićević.

Na listi zadataka za Srbiju su i puno poštovanje načela regionalne saradnje u kojoj će biti zastupljeno i Kosovo, da se do kraja sprovedu dogovori o zajedničkom upravljanju prelazima i da se nastavi dobra saradnja sa Euleksom.

Vladimir Pavićević zaključuje da datum za pregovore jeste važan momenat za Srbiju, ali da tu nikako neće biti kraj njenim obavezama na evropskom putu.

“Nakon te tačke počinje najozbiljniji period evropskih integracija. Tu čekaju pregovori oko 35 poglavlja u okviru kojih bi trebalo da se uradi neka vrsta pravne harmonizacije sa Evropskom unijom, pa onda i u oblasti javnih politika. I to će biti proces u okviru kojeg će Srbija biti u velikoj prilici da se uredi kao država i da počne da kreira i sprovodi politike kojima će pomoći život ljudi u ovoj zemlji”, ocenjuje Pavićević.

Savet minitara EU, kako se navodi u izveštaju, “snažno je pozdravio najnoviji zamah u pravosudnoj reformi u Srbiji, usvajanje dopuna zakona o centralnoj banci, i primio na znanje da Srbija sprovodi novu strategiju za reformu pravosuđa i usvaja novu strategiju i akcioni plan za suzbijanje korupcije”.