Dostupni linkovi

Sporni reizbor sudija ponovo u žiži javnosti


Palata pravde u Beogradu - Ilustrativna fotografija, Autor: Vesna Anđić
Palata pravde u Beogradu - Ilustrativna fotografija, Autor: Vesna Anđić
Odlazak Vladimira Cvijana, doskorašnjeg vršioca dužnosti generalnog sekretara predsednika Srbije Borisa Tadića u Srpsku naprednu stranku, zbog onoga što je prepoznao kao ozbiljne nepravilnosti u nedavnom reizboru sudija i tužilaca, ponovo je to pitanje vratilo u žižu javnosti.

Cvijan je ministarku pravde Snežanu Malović i predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarović nazvao delom pravosudne mafije, a kako je izjavio u intervjuu dnevniku DANAS, dokaze za svoje tvrdnje već je počeo da dostavlja Javnom tužilaštvu i Specialnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović uzvratila je izjavom da su Cvijanovi istupi politički motivisani.

“Ono što je Cvijan izneo u pogledu dokaza koje ima za sprovođenje reforme pravosuđa, ja odgovorno mogu da tvrdim kao član Visokog saveta sudstva da oni ne stoje“.

Snežana Malović, Foto: Vesna Anđić
Cvijan tvrdi da sve sudije u Srbiji imaju kompakt disk sa više od hiljadu strana dokumentacije kojom se dokazuje da je prilikom reizbora u pravosuđu bilo ozbiljnih nepravilnosti i da se taj disk kao atomski požar proširio Srbijom.

To, kaže ministarka Malović, “nije ništa čudno jer je Visoki sasvet sudstva po zahtevu određenih podnosilaca predstavki njima to i dostavio, što znači da taj disk nije izašao u javnost volšebno”.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da i sama poseduje taj disk, ali da ga je od Visokog saveta sudstva dobila tek po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja.

“Postupajući po tom rešenju Poverenika, Visoki savet sudstva konstatuje da ne poseduje dokument u kome su sadržani razlozi zbog kojih nisam izabrana za sudiju u sudove za koje sam konkurisala”,
ističe Boljević.

Društvo sudija će podneti prijave


Predsednica Društva sudija Srbije tvrdi da su rezultati rada sudija lažirani.

“Sudovi su radili zvanične rezultate i dostavljali ih i Visokom savetu sudstva i Ministarstvu pravde. Ti su rezultati uneseni u zvanično propisane obrasce, na način predviđen sudskim poslovnikom i obaveznim uputstvom Viskog saveta pravosuđa. Međutim, mi smo videli da je osim tih zvaničnih rezultata Visoki savet sudstva koristio i u naše dosijee stavio rezultate na obrascima Ministarstva pravde koji su do sada bili, i još uvek jesu, potpuno nepropisani i u kojima su rezultati rada sudija umanjivani za 40 do 100%. Svih sudija, a posebno onih koji su nereizabrani”,
otkriva Boljević.

Društvo sudija će, kaže naša sagovornica, zbog falsifikovanih rezultata rada sudija, podneti krivične prijave.

“Da li će to biti samo protiv članova Visokog saveta sudstva ili i protiv Ministarstva pravde, videćemo, ali mi ćemo do kraja sledeće nedelje tu krivičnu prijavu završiti za sve naše članove i sve nereizabrane sudije koje ih još uvek nisu podnele. A, uzgred, krivične prijave su sudije podnosile i mnogo pre nego što se Cvijan oglasio“, kaže Boljević.

Nenad Konstantinović, poslanik vladajuće Demokratske stranke i predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije, brani, međutim, reizbor sudija odbacujći tvrdnje o neregularnosti tog procesa, korupciji i pravosudnoj mafiji.

“Cela priča o eventualnoj korupciji u pravosuđu, o tome da postoji takozvana pravosudna mafija – to je jedna izmišljena priča koja se plasira u medijima, kojoj se daju bombastični naslovi, a kao dokaz za to se ne pruža apsolutno ništa”.


Na podsećanje da su i sa evropskih adresa izricane kritike što je proces reizbora sudija i tuzilaca bio netransparentan i što neizabrani kandidati nisu dobili individualizovana objašnjenja zašto nisu preskočili rampu, Konstantinović kaže:

“Da, bili su predstavnici Evropske unije. Proces je ocenjen kao dobar i apsolutno nije bilo zamerki u smislu da bi trebalo bilo šta ponavljati u njemu. Bilo je primedbi na to što nije bilo individualizovanih objašnjenja, ali to je u tom istom procesu na kraju i ispravljeno. Ali, apsolutno nikada nije bilo ni reči o tome da je postojala bilo kakva korupcija vezana za proces izbora sudija niti je to Evropska unija bilo kada rekla”,
tvrdi Konstantinović.

Partijska čistka, a ne reforma?

Mišljenje prethodnog sagovornika o regularnosti reizbora nosilaca pravosudnih funkcija, ne deli, međutim, čelnica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Verica Barać, Foto: Vesna Anđić
Ono što se desilo u okviru takozvanog opšteg izbora sudija i tužilaca jedna je od najopasnijih stvari koje su se dogodile za poslednjih deset godina, ocenjuje Verica Barać.

“Sud je – kakav god da je – poslednja odbrana za građane i njihova prava. Mislim da je reizbor urađen nezakonito, da je zaista bilo mnogo nepravilnosti i da je čitav taj postupak u stvari pripremljen da bude partijska čistka a ne reforma pravosuđa. Videli smo da ne postoje pojedinačni razlozi koje Visoki savet sudstva može da da svakom neizabranom sudiji – to su oni i pokazali jer nisu to imali ni da im pošalju. To je već dovoljan razlog da sve bude poništeno. Ja ne mislim da Nata Mesarović treba da podnese ostavku nego da treba da bude smenjena i da odgovara za to što je radila, ali mislim da pre svega mora da odgovara Ministarstvo pravde, odnosno, ministarka pravde jer su čitav taj postupak u suštini oni počeli unošenjem prelaznih i završnih odredbi u nacrt seta pravosudnih zakona kojima su izigrali i suštinu zakona i Venecijansku komisiju“,
ocenjuje Verica Barać.

Simptomatično je da ministarstvo pravde nije obelodanilo ozbiljna upozorenja evropskih stručnih tela zbog grešaka u reformi pravosuđa.

Podsećamo da je Konsultativno veće evropskih sudija nedavno objavilo deklaraciju u kojoj je upozorilo da je razrešenje sudija u Srbiji ugrozilo princip nepremestivosti i stalnosti sudija, kao i da je primena Zakona povredila međunarodne standarde i ignorisala preporuke Venecijanske komisije. Konstatovalo je da zbog svega toga uspostavljanje srpskog pravosuđa koje bi zaslužilo poverenje na nacionalnom i međunarodnom nivou neće biti ostvareno.

Vredno je setiti se da je i evropski komesar za proširenje Štefan File u autorskom tekstu za lokalni medij pred posetu Srbiju, pohvalivši reformske napore u nekim oblastima, poručio da je mnogo toga ostalo da se uradi - i kao jednu od takvih oblasti izdvojio pravosuđe.

A nedavno je BBC izvestio da Evropska komisija i Savet Evrope nisu uneli ocenu o nedovoljnoj reformi pravosuđa u Srbiji u neki od zvaničnih dokumenata - ali da zvaničnici Evropske komisije o tome govore neuvijeno u neformalnim kontaktima sa novinarima.

Uprkos upornim tvrdnjama ministarke Snežane Malović da nad pravosudnom reformom nema senki, britanski medij je podsetio da u Briselu očekuju da se baci puno svetlo na ono što se dešavalo u reformi pravosuđa u Srbiji, “koja je možda urađena ishitreno i zbog želje vlasti u Beogardu da što pre obave taj važan posao u delovanju demokratskog društva”.
XS
SM
MD
LG