Premijer Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da krajem maja ide u zvaničnu, uzvratnu posetu Albaniji. Biće to prva zvanična poseta srpskog zvaničnika Albaniji na najvišem nivou. Domaćin srpskog premijera biće predsednik Vlade Albanije Edi Rama, koji je 10. novembra prošle godine boravio u Beogradu u prvoj poseti najvišeg albanskog zvaničnika u poslednjih gotovo sedam decenija. Vučić je potvrdio u Sarajevu da 27. maja odlazi u zvaničnu posetu Albaniji, rekavši da je u ovom trenutku najvažnije ulagati u mir i stabilnosti u regionu, da se ne bi dogodilo ono što je viđeno u Kumanovu.
Savetnik predsednika Vlade Albanije Škeljzen Malići rekao je za srpske medije da Rama i Vučić "trasiraju važnu prekretnicu na putanji koja će biti osovina mira i stabilnosti u regionu". On je najavio da će dvojica premijera razgovarati i o autoputu Drač-Niš.
Pravi je trenutak za ovaj susret nakon svega što se u poslednje vreme dogadja u regionu, a što bi lako moglo da vodi ka kursu kolizije, ocenjuje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. On u tom kontekstu podseća na rast islamskog ekstremizma i skorašnju izjavu albanskog premijera o spajanju Albanije i Kosova, koja nije dobro odjeknula ni u regionu ni u Briselu:
“To sve govori da je sada pravi trenutak da se dvojica premijera sastanu i da raščiste stvari koje su uzele opasne tokove. Krajnji je trenutak da se taj kolizioni kurs na koji region staje, pogotovo onaj deo regiona sa većinskom albanskom populacijom, što pre zaustavi. Otuda je politička dimenzija ove posete sigurno važnija od svih mogućih ekonomskih dogovora do kojih može, ali i ne mora, doći”, ocenjuje Jakšić.
Iako Vučićeva poseta Albaniji ne dolazi kao posledica oružanih incidenata na severu Makedonije i straha od njihove eskalacije na jug Srbije i druge delove regiona, normalno je očekivati da će biti dominanta tema razgovora dvojice premijera.
Jakšić ocenjuje da bi bilo nerealno očekivati da ne bude tako.
“Možemo poći od sasvim realne pretpostavke da su izjave premijera Rame pre svega namenjene unutrašnjoj politici u Albaniji, ali veoma je važno da mu i premijer Srbije i neki drugi kažu da je to opasna igra koja može da počne da se preliva, da je to opasna igračka sa kojom se ne treba igrati, bez obzira što je ona u suštini, kao što znamo, više prazna pretnja jer je nemoće praviti veliku Albaniju, odnosno, neka vrsta pritiska na Evropsku uniju, kao što je i sam Rama rekao, da se ubrzaju evrointegracioni procesi i Albanije i Kosova. Dakle, trebalo bi u tom smislu vlastima u Tirani ukazati da je takva izjava opasna bez obzira što joj je potka pragmatska; tim pre što mnogi nisu čak ni spremni da je tumače kao pragmatsku nego je, naravno, odmah dočekuju kao raspirivanje nacionalizma, velikoalbanskih tendencija, postavljajući je u najgori, najopasniji, kontekst”, ukazuje Jakšić.
Uz očekivanje da će incidenti i tenzije u narednom periodu deeskalirati, najavljeni zajednički infrastrukturni projekti, poput autoputa Niš-Drač, i zajedničko apliciranje pred kasom EU za realizaciju tih projekata, mogli bi doprineti buđenju pragmatizma u regionu u ime vraćanja normalnom životu.
Jakšić smatra da u tom smislu inicijativu mora pokazati i Brisel:
“Na ispitu su ne samo vlasti u Beogradu i u Tirani nego i zvaničnici Evropske unije u Briselu. I ne samo u Briselu. Ja bih dodao na taj spisak i Tursku, koja je vrlo značajan faktor, pogotovo u tom delu regiona. Dakle, svi oni sada imaju šansu da pomognu smanjivanju tenzija, a najbolja i najlekovitija receptura je ona kada dobijete investicije kojima se omogućava privredni rast i povećanje zaposlenosti. To je medikament koji može izuzetno da pomogne u smanjivanju nacionalističkih ili verskih eksplozija”, ocenjuje Boško Jakšić.
