Povodom dvadesete godišnjice Konvencije o pravima deteta, Koalicija organizacija civilnog društva koje se bave ovom problematikom u Srbiji, sačinila je izveštaj koji će uskoro biti razmatran u ženevskom sedištu Komiteta za prava deteta.
Iako nema preciznih statističih pokazatelja o položaju najmlađe populacije, situacija u Srbiji je zabrinjavajuća i zahteva velike napore i pojačan rad svih nadležnih institucija u zemlji.
Prodaja dece, dečija prostitucija, pornografija, nasilje, prošnja i nebriga prema najmlađoj populaciji – i dalje su sveprisutne i neadekvatno tretirane pojave u ovdašnjem društvu. Njihove tačne razmere teško je utvrditi, jer ne postoji jedinstven sistem evidentiranja i praćenja.
U takvom kontekstu, posredna saznaja specijalizovanih organizacija civilnog društva imaju izuzetan doprinos u detektovanju ovih pojava.
“Baš u ovom trenutku se vodi razgovor sa jednim dečakom u Svratištu, koji je došao i prijavio, kako njegov otac sa svojim rođenim bratom, dakle njegovim stricem, pripremaju put za Italiju. U šoping! To uopšte nije tako retka pojava, i mi se sa tim, moram da kažem, već, na nedeljnom novou susrećemo.”
Mila Muškinja, iz jedinog svratšta za decu u Beogradu, kaže da je ova intitucija jedna od retkih kojoj ugrožena deca poveravaju svoja iskustva o nasilju u roditeljskim, hraniteljskim i starateljskim domovima, ili na ulici.
Do sada je evidentirano 538 korisnika Svratišta. Skoro polovina mlađa je od 14 godina.
Oko 120 miliona dece u svetu živi na ulici. U Srbiji taj broj nije poznat, jer, pored ostalog, ta deca, najčešće, nemaju ni jedinstvene matične brojeve. U takvoj situaciji, ona često postaju žrtve trgovine, prostitucije i pedofilije.
NI DRŽAVA NEMA SLUHA
Nevladina organizacija Astra od osnivanja, do kraja 2009. godine, imala je kontakt sa 314 žrtava trgovine ljudima. Skoro polovina tog broja bila su deca.
Ivana Radović, aktivistkinja Astre, upozorava da od 2004. godine raste broj dece žrtava trgovine. Njih najčešće vrbuju ljudi koji su bliski porodici - prijatelji ili rođaci.
“Trgovina decom predstavlja najgrublje kršenje prava deteta i ima nesagledive posledice i na život, i na razvoj deteta. Međutim, i dalje se trgovina decom tretira, prosto, kao jedan delić, jedna podgrupa trgovine ljudima", kaže Radović.
Apsudno je, da je za ovo krivično delo, zaprećena kazna od samo pet godina zatvora. U ambijenutu nedovoljne kažnjivosti i ostalih anomalija, zlostavljana i zapostavljena deca smatraju da je nasilje u porodici i na ulici normalna pojava, pa često i ne znaju da bi to trebalo da prijave.
“Oko 280 maloletnika prisiljeno je na prošnju, što od strane roditelja, vršnjaka, srodnika… Kao što vidite to je 70 odsto dece. Od ovog broja, samo njih devetnaestoro je eksplicitno prijavilo to nasilje, želelo je da se kontaktira o tome policija i Centar za socijalni rad”, kaže Mila Muškinja:
Koliko su mladi u Srbiji informisani o ovom problemu? Prema istraživanju Dečje koalicije, glavni izvor informisanja su mediji, roditelji, pa tek na trećem mestu škola.
“Učesnici našeg istraživanja su prilično upoznati sa pojmom “trgovina decom”, s tim što im je prva asocijacija, uglavnom, trgovina organima. Oni, na primer to kvalifikuju frazama - kradu ljude i prodaju njihove organe, ili ih koriste kao robove, ili kao rapsprodaju unutrašnjih organa...", navodi ove citate učenika Višnja Begović iz Dečje koalicije i dodaje:
"Naši vršnjaci su, takođe, informisani o načinima kako postati žrtva trgovine ljudima, s tim što im je ono što oni smatraju kao najčešći način, otmica.
Na primer, oni kažu da u školi ne pričaju o tako ozbiljnim stvarima, ni sa nastavnicima, niti međusobno, kao ni na odmorima.”
Ni država nema dovoljno sluha za trajnu pomoć deci, žrtvama nasilja. Nevladin sektor predlaže formiranje kuće za trajni boravak takve dece. “Decu, koja su žrtve trgovine ljudima ili su pretrpela neko veliko nasilje, nemamo gde da smestimo”, poručuje Mila Muškinja
Iako nema preciznih statističih pokazatelja o položaju najmlađe populacije, situacija u Srbiji je zabrinjavajuća i zahteva velike napore i pojačan rad svih nadležnih institucija u zemlji.
Prodaja dece, dečija prostitucija, pornografija, nasilje, prošnja i nebriga prema najmlađoj populaciji – i dalje su sveprisutne i neadekvatno tretirane pojave u ovdašnjem društvu. Njihove tačne razmere teško je utvrditi, jer ne postoji jedinstven sistem evidentiranja i praćenja.
U takvom kontekstu, posredna saznaja specijalizovanih organizacija civilnog društva imaju izuzetan doprinos u detektovanju ovih pojava.
“Baš u ovom trenutku se vodi razgovor sa jednim dečakom u Svratištu, koji je došao i prijavio, kako njegov otac sa svojim rođenim bratom, dakle njegovim stricem, pripremaju put za Italiju. U šoping! To uopšte nije tako retka pojava, i mi se sa tim, moram da kažem, već, na nedeljnom novou susrećemo.”
Mila Muškinja, iz jedinog svratšta za decu u Beogradu, kaže da je ova intitucija jedna od retkih kojoj ugrožena deca poveravaju svoja iskustva o nasilju u roditeljskim, hraniteljskim i starateljskim domovima, ili na ulici.
Do sada je evidentirano 538 korisnika Svratišta. Skoro polovina mlađa je od 14 godina.
Oko 120 miliona dece u svetu živi na ulici. U Srbiji taj broj nije poznat, jer, pored ostalog, ta deca, najčešće, nemaju ni jedinstvene matične brojeve. U takvoj situaciji, ona često postaju žrtve trgovine, prostitucije i pedofilije.
NI DRŽAVA NEMA SLUHA
Nevladina organizacija Astra od osnivanja, do kraja 2009. godine, imala je kontakt sa 314 žrtava trgovine ljudima. Skoro polovina tog broja bila su deca.
Ivana Radović, aktivistkinja Astre, upozorava da od 2004. godine raste broj dece žrtava trgovine. Njih najčešće vrbuju ljudi koji su bliski porodici - prijatelji ili rođaci.
“Trgovina decom predstavlja najgrublje kršenje prava deteta i ima nesagledive posledice i na život, i na razvoj deteta. Međutim, i dalje se trgovina decom tretira, prosto, kao jedan delić, jedna podgrupa trgovine ljudima", kaže Radović.
Apsudno je, da je za ovo krivično delo, zaprećena kazna od samo pet godina zatvora. U ambijenutu nedovoljne kažnjivosti i ostalih anomalija, zlostavljana i zapostavljena deca smatraju da je nasilje u porodici i na ulici normalna pojava, pa često i ne znaju da bi to trebalo da prijave.
“Oko 280 maloletnika prisiljeno je na prošnju, što od strane roditelja, vršnjaka, srodnika… Kao što vidite to je 70 odsto dece. Od ovog broja, samo njih devetnaestoro je eksplicitno prijavilo to nasilje, želelo je da se kontaktira o tome policija i Centar za socijalni rad”, kaže Mila Muškinja:
Koliko su mladi u Srbiji informisani o ovom problemu? Prema istraživanju Dečje koalicije, glavni izvor informisanja su mediji, roditelji, pa tek na trećem mestu škola.
“Učesnici našeg istraživanja su prilično upoznati sa pojmom “trgovina decom”, s tim što im je prva asocijacija, uglavnom, trgovina organima. Oni, na primer to kvalifikuju frazama - kradu ljude i prodaju njihove organe, ili ih koriste kao robove, ili kao rapsprodaju unutrašnjih organa...", navodi ove citate učenika Višnja Begović iz Dečje koalicije i dodaje:
"Naši vršnjaci su, takođe, informisani o načinima kako postati žrtva trgovine ljudima, s tim što im je ono što oni smatraju kao najčešći način, otmica.
Na primer, oni kažu da u školi ne pričaju o tako ozbiljnim stvarima, ni sa nastavnicima, niti međusobno, kao ni na odmorima.”
Ni država nema dovoljno sluha za trajnu pomoć deci, žrtvama nasilja. Nevladin sektor predlaže formiranje kuće za trajni boravak takve dece. “Decu, koja su žrtve trgovine ljudima ili su pretrpela neko veliko nasilje, nemamo gde da smestimo”, poručuje Mila Muškinja
