Umesto u budžet opština, sredstva prikupljena naplatom kazni za saobraćajne prekršaje u Srbiji ubuduće će u potpunosti ići direktno u državni budžet.
To je samo jedna od desetina zakonskih promena koje su usvojene tokom sednice Skupštine Srbije 6. septembra.
Uz zvuke pištaljki i vuvuzela, proteste dela opozicije i pokušaje da se blokira rad parlamenta, vladajuća većina usvojila je niz veoma važnih zakona bez gotovo ikakve rasprave.
Time je na kontroverznu priču o nabavci kamera za video nadzor, dodat još jedan element.
Naime, kako je pokazalo nedavno istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE), upravo su iz tih budžetskih prihoda nabavljani sistemi za video nadzor od kineskih proizvođača, koji su tehnički sposobni i za prepoznavanje lica, a ne samo prilika u saobraćaju, čime se otvara rizik za duboko ugrožavanje privatnosti bilo kog građanina.
Softver koji bi omogućio da se dogodi eventualna zloupotreba podataka se ne koristi, kako RSE saznaje u nastavku istraživanja iz Kanclearije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Dodaju još da bi eventualno korišćenje, bilo nelegalno.
Može li i kada Poverenik zabraniti korišćenje tehnologije?
Prema saznanjima Kancelarije Poverenika, softver koji bi omogućio biometrijsku obradu podataka građana još uvek se ne koristi, navodi se u odgovoru za RSE.
Upotreba ovakvog softvera prema njihovim rečima nelegalna je.
"Treba razlikovati nabavku i upotrebu opreme, odnosno tehnologije koja ima mogućnost prepoznavanja lika", objašnjavaju u odgovorima za RSE.
"Kada bi se tokom inspekcijskog nadzora utvrdilo da se nezakonito koristi ovakav sistem, Poverenik bi nalogom mogao da zabrani korišćenje te tehnologije", navode iz Kancelarije Poverenika i dodaju da u praksi do sada nisu imali takav slučaj.
Međutim, do nadzora u slučaju nabavki kineskih kamera širom Srbije neće doći jer nema dokaza da se ona koristi.
Poverenik će pokrenuti inspekcijski nadzor ako budu postojali validni dokazi da je oprema korišćena za prepoznavanje građa.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa usvajanje Procene uticaja obrade ličnih podatka pre analize ličnih podataka građana.
Dokument sadrži obrazloženja za uvođenje ove tehnologije, ali i način na koji će se obrađivati podaci građana.
Novinari RSE nisu uspeli da dođu ni do jednog ovakvog dokumenta u 11 mesta u Srbiji koja su kupila opremu za javni video nadzor sa mogućnošću prepoznavanja lica.
Opštine i gradovi navodili su da ne raspolažu dokumentom.
Iz Kancelarije Poverenika navode da su opštine i gradovi u Srbiji samo u nekoliko navrata zatražili mišljenje tokom uvođenja sistema javnog video nadzora.
"Poverenik je dobio procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti od strane pojedinih opština i gradova", navode iz Kancelarije i dodaju da se one nisu odnosile na obradu biometrijskih podataka, već na javni video nadzor i monitoring saobraćaja.
Upitani da prokomentarišu činjenicu da opštine i gradovi kupuju opremu za javni video nadzor, a zatim je ustupaju MUP-u na korišćenje, iz Kancelarije Poverenika kažu da ovakvo postupanje nije rizično sa aspekta zaštite ličnih podataka građana.
"Policijski organi imaju ovlašćenje da vrše takvu obradu i obavezu da pri tom štite lične podatke građana. Sa aspekta zaštite podataka o ličnosti način pribavljanja opreme je irelevantan", zaključuju iz Kancelarije Poverenika.
Pitanje zaštite privatnosti građana nesumnjivo je najznačajnije u kompleksu pitanja koja se otvaraju nabavkom kamera proizvednih i u Kini.
No, zakonske izmene koje je potvrdila Skupšina, na način opisan na početku teksta, još jednom su na dnevni red vraćaju i dilemu o transparentnosti ulaganja u ovu orpemu.
O kolikom iznosu je reč?
Opštine i gradovi u Srbiji deo sredstva za kupovinu sistema za javni nadzor obezbeđivala su iz prihoda od saobraćajnih kazni.
O kolikim se sredstvima radi pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja.
Naime, ukupni prihodi od saobraćajnih prekršaja na godišnjem nivou u Srbiji iznose gotovo 70 miliona evra za 2022. godinu, dok je tokom 2021. godine taj iznos bio gotovo nešto više od 84 miliona evra.
Trideset odsto ovih sredstava pre promene Zakona išao je na račune gradova i opština. Iz ovih sredstva finansirani su različiti projekti iz domena bezbednosti saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaja odobravala je i pratila ove projekte.
Koji su sve projekti video nadzora odobreni tokom poslednjih pet godina, koliko su i iz kojih sredstava plaćani do objavljivanja ovog teksta nisu objasnili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u čijoj nadležnosti je bilo davanje saglasnosti na ove projekte.
Koliko je potrošeno za kupovinu kamera?
Kako je pokazalo istraživanje RSE, više od 40 opština i gradova u Srbiji, gotovo trećina svih lokalnih samouprava, kupila je sisteme javnog video nadzora i monitoringa saobraćaja tokom poslednjih pet godina.
Za ovaj posao potrošeno je gotovo 30 miliona evra, a u svim opštinama i gradovima dobavljač je bila ista firma - Macchina Security iz Beograda.
U 11 od ukupno 40 mesta oprema za javni video nadzor ima mogućnost prepoznavanja lica. Tačnije, snimci sa kamera analiziraju se pomoću softvera koji ima različite analitičke mogućnosti poput brojanja i prepoznavanja ljudi ili prepoznavanja registarskih tablica i modela vozila.
Tragom ovih otkrića novinari RSE zatražili su dodatna objašnjenja od Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, Vladinoj Kancelarije za javne nabavke, kao i Državnoj revizorskoj instituciji (DRI).
Oprema za saobraćaj, ili prepoznavanje?
Opštine i gradovi imaju zakonski osnov da nabavljaju sisteme za monitoring saobraćaja, navode iz Državne revizorske institucije (DRI) na pitanje RSE po kom osnovu su gradovi i opštine u Srbiji nabavljali opremu koja se koristi za nadzor – kamere i softvere koje analiziraju snimke sa njih.
Mogu li kamere da snimaju isključivo saobraćaj i identifikuju saobraćajne prekršaje ili sisteme koji imaju mogućnost da prepoznaju i ljude, ostaje nejasno iz odgovora Državnog revizora.
U jedanaest opština i gradova u Srbiji kupljene su kamere i softver kineskog proizvođača Dahua koji imaju mogućnost prepoznavanja lica, pored ostalih funkcija poput brojanja ljudi u gužvi, identifikovanja kada automobil prelazi na crveno svetlo ili pretiče po punoj liniji, pokazalo je ranije objavljeno istraživanje novinara RSE.
Agencija za bezbednost saobraćaja, sa druge strane, bar prema Preporukama objavljenim na sajtu, nema dilemu.
"Agencija neće odobravati izgradnju sistema video nadzora za javnu bezbednost", navodi se u Preporukama ove Agencije na osnovu kojih lokalne samouprave pripremaju svoje programe za unapređenje saobraćajne infrastrukture.
Zbog čega se ovakva napomena našla u Preporukama Agencije za bezbednost saobraćaja, kao i koje su sve opštine i gradovi kupovali opremu za javnu bezbednost i na koji način su zbog toga sankcionisani, pitanja su na koja ova Agencije nije odgovorila do objavljivanja teksta.
Bečej kao primer
Da su se budžetom od saobraćajnih prekršaja kupovale kamere za nadzor građana uprkos preporukama Agencije za bezbednost saobraćaja da se to ne radi pokazuje, između ostalih, primer Bečeja.
U Bečeju, gradu na oko 120 kilometara severno od Beograda, krajem maja 2023. godine sprovedena je "javna nabavka za uspostavljanje sistema bezbednosti".
"Lokalna samouprava je pokrenula nabavku zbog sigurnosti i opšte bezbednosti građana", objasnili su iz ove opštine krajem juna 2023. godine novinarima RSE u pisanim odgovorima.
Video nadzor u Bečeju plaćen je gotovo 800.000 evra, pokazuju podaci iz ugovora koji je zaključen tokom 2023. godine.
Od saobraćajnih prekršaja opština naplatila je značajo manje.
Nešto više od 65.000 evra slilo se u budžet Bečeja tokom 2021. godine od naplaćenih kazni i saobraćajnih prekršaja, dok je tokom 2022. godine taj iznos manji, oko 55.000 evra.
Kako bi isplatila sistem za bezbednost saobraćaja, opština Bečej bi morala 13 godina za redom da izdvaja celokupne prihode od naplaćenih saobraćajnih kazni samo za ove svrhe.
Međutim, tehničko opremanje saobraćajne policije, u koje između ostalog spada i nabavka opreme za monitoring saobraćaja, samo je jedna od šest različitih oblasti u okviru kojih opštine mogu da troše sredstva od saobraćajnih kazni.
Među ovim aktivnostima su uređenje saobraćajnica oko škola, izgradnja pešačkih i biciklističkih staza, edukacija učesnika u saobraćaju ili nabavka opreme za saobraćajne policajce.
Agencije za bezbednost saobraćaja, koja daje saglasnost na projekte opština i gradova u Srbiji, nije objasnila na koji način se unapređuje saobraćaj i kako se troši gotovo 20 miliona evra godišnje.
Odgovori nisu stigli ni nakon dve nedelje i više poziva koje su novinari RSE uputili Agenciji.
Međutim novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima na prvi pogled menja ovu praksu.
Izvori prihoda za finansiranje bezbednosti saobraćaja sada mogu biti i međunarodni ugovori, sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći.
Koji će sve projekti biti finansirani od sada će određivati Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova.
Nabavke novih kamera za sada samo u MUP-u
Institucije u Srbiji nastavljaju sa nabavkom sistema video nadzora kineskog proizvođača Dahua.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) traži više od 20 kamera ovog proizvođača u okviru sistema video nadzora u Prihvatilištu za strance u Padinskoj skeli, pokazuje javni poziv objavljen sredinom avgusta na portalu javnih nabavki.
Kamere kinskog proizvođača Dahua opisane su kao "preporučeni model" u konkursnoj dokumentaciji.
Šta preporučuje ove kamere u odnosu na slične modele drugih proizvođača iz MUP-a nisu objasnili do objavljivanja ovog teksta. Bez odgovora ostala su i pitanja o tome na koji način će se analizirati snimci sa kamera i uz pomoć koje softverske platforme.
Slični modeli kamera tokom poslednjih pet godina kupljeni su u preko 40 opština i gradova u Srbiji.
Pitanje "sužavanja konkurencije"
Istraživanje RSE o nabavci sistema javnog video nadzora razotkrilo je da je u više od 40 gradova i opština u Srbiji oprema kupljena od istog dobavljača – beogradske firme Macchina Security.
Na ovaj način pomenutoj firmi dodeljeni su poslovi vredni oko 27 miliona evra tokom poslednjih pet godina. Podaci pokazuju da su ugovori sa opštinama i gradovima u Srbiji činili i do 80 odsto poslovnih prihoda firme Macchina Security.
Iz Vladine kancelarije koja se bavi sprečavanjem, otkrivanjem, ali i otklanja nepravilnosti tokom primene Zakona o javnim nabavkama pokušali smo da saznamo da li je u ovim nabavkama došlo do sužavanja konkurencije.
Kancelarija nije proveravala postupke nabavki sistema javnog video nadzora, navode u pisanim odgovorima od 20. jula za RSE.
"Kancelarija, će shodno zakonskim ovlašćenjima, prilikom određivanja subjekata i predmeta monitoringa uzeti u razmatranje informacije dostavljene u prilogu Vašeg dopisa", navode iz Kancelarije.
U dopisu navode da će proveriti da li je došlo do bilo kakvih "protivpravnih radnji koje za posledicu imaju sužavanje konkurencije i dovođenje u prednost tačno određenog ponuđača", te da će ukoliko se to ustanovi preduzeti aktivnosti iz svoje nadležnosti.
Facebook Forum