Posle dva masovna ubistva u američkim gradovima s ukupno 18 mrtvih za nedelju dana, u SAD su ponovo intenzivirani pozivi da se uvede stroža kontrola za kupovinu i nošenje vatrenog oružja.
Međutim, kao i posle ranijih takvih tragičnih slučajeva, s kontrolom oružja kao jednim od izrazitih stranačkih pitanja u američkim podelama i protivljenjem konzervativaca uz argument da bi se time ograničavala Ustavom zagarantovana prava, ne deluje da će poslednja debata doneti značajne mere, pišu svetski mediji.
Potreba za reformom
Dan pošto je 10 ljudi ubijeno u Bolderu u Koloradu i nedelju dana pošto je osam ljudi ubijeno u Atlanti u Džordžiji, predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je u utorak, 23. marta, pozvao na zabranu jurišnog oružja i pooštravanje pravila za provere pri kupovini oružja.
Istovremeno, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), aktivisti za kontrolu oružja rekli su da ubistva u Atlanti i u Koloradu podvlače potrebu za reformom federalnih zakona o oružju u SAD, gde Drugi amandman na Ustav čuva prava pojedinaca da "drže i nose oružje".
Jesenja anketa agencije Morning konsalt (Morning Consult), ističe britanski list, pokazala je da je 66 odsto američkih glasača reklo da se "čvrsto slažu" da nikakva prodaja oružja ne bi smela da prođe bez provere prošlosti i pozadine kupca. Još 20 odsto je reklo da se "donekle slaže", dok je samo 10 odsto izjavilo da se "donekle ne slaže" ili "u potpunosti ne slaže".
Predsednik SAD je rekao da bi trebalo uvesti zabranu na jurišno oružje i šaržere s puno metaka, kako je to bilo uređeno zakonom od 1994. do 2004. i pozvao Senat da "odmah usvoji" predloge zakona koji su prošli Predstavnički dom kako bi se "zatvorile rupe u sistemu pozadinskih provera".
"Ne moram da čekam nijedan minut, a kamoli jedan sat, da preduzmem zdravorazumske korake koji će spasiti živote u budućnosti i pozivam moje kolege u Predstavničkom domu i Senatu da deluju", rekao je Bajden.
Lakše reći neko uraditi
Predsednik Bajden je, međutim, suočen s teškim zadatkom, ocenjuje BBC, konstatujući da je kontrola oružja u SAD nešto što je lakše reći nego uraditi, pošto će opozicija iskoristiti skoro svaki parlamentarni trik da spreči usvajanje takvih zakona.
Poslednji zakon o zabrani jurišnog oružja usvojen je 1994. u drugačijoj političkoj eri, ukazuje BBC, dodajući da su u međuvremenu stranačke linije, posebno po pitanju kontrole oružja, postale izraženije.
Demokrate posle skoro svake veće pucnjave u SAD u poslednje dve decenije traže oštrije propise, ali se, ističe BBC u analizi, njihove želje neizbežno sudaraju s realnošću protivljenja republikanca u Senatu.
U Senatu je trenutno raspored snaga 50-50, s potpredsednicom SAD Kamalom Haris (Harris), koja demokratama daje 51 glas, ali je zbog pravila gornjeg doma, takozvanog "filibastera" potrebno 60 glasova da bi se uopšte pokrenula debata o predlogu zakona.
Utoliko je demokratama potrebna podrška makar nekih republikanaca koji se, a posebno predstavnici ruralnih saveznih država gde su prava na oružje snažno političko pitanje, protive bilo kakvim novim propisima koji bi ograničili pravo na držanje ili nošenja oružja, objašnjava britanski javni servis, ukazujući da mnogi konzervativci svako ograničenje vide kao kršenje ustavnih prava.
Demokrate su najavile da će u Senat izneti predlog koji je prošao u Predstavničkom domu da se provere prošlosti kupca prošire na gotovo svu prodaju oružja i produži rok za proveru s tri na 10 dana s ciljem da se ljudi s kriminalnim dosijeom ili istorijom mentalnih bolesti onemoguće da kupuju oružje, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Bez podrške 10 republikanca, ističe list, takvi predlozi nemaju šansu da prođu, osim ako ne bude dogovora dve stranke, mada je i demokratski senator iz Zapadne Virdžinije Džo Mančin (Joe Munchin) rekao da ne podržava predlog Predstavničkog doma.
Demokrate su pod pritiskom levog krila stranke da promene pravila o glasanju, ali im i za to nedostaju glasovi, pošto se Mnučin protivi ukidanju filibastera da bi se usvojili zakoni o strožoj kontroli oružja.
Zaobilaženje Kongresa
Bela kuća je saopštila da bi sam Bajden mogao da preduzme mere za zaustavljanje masovnog nasilja vatrenim oružjem izdavanjem predsedničke izvršne uredbe kojoj nije potrebno odobrenje Kongresa, navodi Rojters (Reuters).
Bajden se tokom kampanje obavezao da će usvojiti mere za bezbednost oružja, ali je svoje prve mesece na funkciji posvetio paketu programa podsticaja zbog korona virusa i distribuciji vakcina, ukazuje Rojters, ističući da su dva ubistva u Koloradu i Džordžiji povećala pritisak da ispuni obećanje.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) rekla je novinarima da Bajden "razmatra niz" izvršnih akcija.
Aktivisti kažu da izvršne uredbe koje bi Bajden mogao odmah izdati uključuju jačanje provera kupaca, davanje novca gradovima za borbu protiv oružanog nasilja i regulisanje tržišta za delimično sastavljene puške koje ne podležu istim pravilima kao većina vatrenog oružja.
Međutim, ističe Rojters, svaka nova mera za kontrolu oružja koju bi potpisao Bajden skoro izvesno bi naišla na osporavanje pred sudovima što bi moglo doći na Vrhovni sud gde, s imenovanim sudijama koje je predložio prethodni predsednik Donald Tramp (Trump), postoji konzervativna većina 6-3 za koju se smatra da povoljno gleda na širenje prava na oružje.
Stranačko pitanje
Kontrola oružja u SAD postalo je jedno od izrazito stranačkih pitanja, ističe Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je politička podela u odnosu prema oružju širom saveznih država još jedan primer kako nacionalna pitanja, poput prava na abortus, utiču i na lokalnu politiku.
Kada je Predstavnički dom prošlog meseca usvojio predlog zakona o pozadinskim proverama, samo je jedan demokrata bio protiv, dok je samo osam republikanaca glasalo za, ukazuje list, dodajući da se republikanci većinom čvrsto protive novim propisima tvrdeći da je Drugi amandman neprikosnoven, uz argument da bi se problem oružanog nasilja mogao bolje rešiti delovanjem policije.
Različiti pristupi su odraženi i na nivou saveznih država prema njihovim političkim sklonostima. Od masakra u osnovnoj školi Sendi Huk u Konektiketu 2012, kada je ubijeno 20 učenika prvog razreda i šest odraslih, 13 država pod kontrolom demokrata, uvele su ili proširile provere pri kupovini novog oružja. Za to vreme u 14 država, koje su sve pod kontrolom republikanaca, doneti su zakoni koji dozvoljavaju građanima da nose oružje bez ikakvog postupka za izdavanje dozvola.
U poslednjih pet godina, bilo je najmanje 29 oružanih incidenata s četiri ili više fatalno nastradalih, pokazuju podaci organizacije Vajolens prodžekt (Violence Project). Broj ukupno ranjenih iz vatrenog oružja u 2017. bio je najveći u poslednjih 50 godina, sa skoro 40.000 ubijenih.
Amerikanci čine 4,4 odsto ukupne svetske populacije, ali poseduju 42 odsto pištolja u svetu, ukazuje Njujork tajms, dodajući da istraživanja pokazuju da su 31 odsto masovnih pucnjava širom sveta od 1966. do 2012. počinili Amerikanci.
Debata u pokušaju
Praktično svaki put kada se u SAD dogodi masovna pucnjava, debata se brzo okreće pitanju da li će to biti ta, ili u slučaju prošle nedelje dve, koja će konačno iznuditi značajnu akciju za ograničenje oružja, ali se čini da su mnogi kongresmeni odustali čak i od pretvaranja da bi to mogao biti slučaj, piše Vašington post (The Washington Post).
Tragedije u Atlanti i Bolderu podstakle su očekivanu i logičnu raspravu šta se može učiniti kako bi se osiguralo da oružje ne dospe u ruke ljudi koji su počinili ta zlodela i postoji pokušaj da se vodi ta debata. Ipak, i oni koji su pre pokušavali da spreče tako nešto priznaju da je to verovatno uzalud, kao što je i ranije bilo, navodi list u analizi i dodaje da u kombinaciji sa strukturnim problemima i neobično snažnim protivljenjem konzervativnih senatora, ne deluje da će se nešto dogoditi.
Možda najviše o tome govori protivljenje republikanaca u utorak, ocenjuje Vašington post. Iako je i posle pređašnjih tragedija bilo otpora da se odmah deluje, obično bi bilo potrebno neko vreme da se protivljenje učvrsti. Nasuprot tome, republikanski senator Ted Kruz (Cruz) je ljutito odbacio mogućnost novih ograničenja.
"Svaki put kada se dogodi pucnjava, imamo 'pozorište' kada se ovaj (senatski) odbor sastaje i predlaže gomilu zakona koji ništa neće uraditi na sprečavanju tih ubistava", rekao je Kruz, navodi Vašington post, uz ocenu da je njegove reči sažimaju koliko su velike prepreke na putu da se uvede stroža kontrola oružja.
Zbog protivljenja konzervativaca koji odražavaju stavove svoje biračke baze, najbolja prilika za usvajanje zakona o kontroli oružja verovatno je bila za vreme prethodne administracije, pošto je Tramp izrazio interesovanje za ograničenje i imao veliki uticaj na republikanske glasače, ali se i on na kraju opredelio za znatno limitiranu izvršnu uredbu, ukazuje vašingtonski list i zaključuje da brzo izraženi otpor u Trampovoj stranci ne sugeriše da će sada biti mnogo drugačije.
Facebook Forum