"Više nemam ništa, deca su mi gola i bosa", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Veska, samohrana majka dvoje dece.

Nakon požara u neformalnom romskom naselju "Antena" u Beogradu, dve noći je provela na ulici.

Veskina i još šest kuća izgorele su u noći 4. avgusta.

Povređenih nije bilo. Ali, oko četrdeset ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Među njima je najviše dece.

Parking i livada između novobeogradskih zgrada nadomak naselja "Antena" postali su njihov privremeni dom.

A ćebad i prostirke koje su im donele komšije – jedini su nameštaj koji trenutno imaju.

"Svi ovako spavamo, provodimo noć na parkingu. Verovatno ću i večeras tako morati", dodaje Veska.

Požar je samo uvećao muku stanovnika "Antene" koji žive u ekstremnom siromaštvu - bez pristupa struji i vodi, u barakama koje su sami pravili kako su mogli.

Kako bi ostvarili socijalnu pomoć, mnogima je prepreka i to što nemaju lična dokumenta.

Prema procenama koje je 2023. godine izneo gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, u Beogradu je 165 neformalnih naselja u kojima živi oko 30.000 ljudi.

Na nivou cele Srbije je, kako podseća nevladina Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja A11, oko 750 neformalnih naselja.

'Sve živo izgorelo'

Od doma Nade Jovanović (63) ostale su samo cigle.

"Ništa nije ostalo. Evo ovako kako me vidiš – to mi je sve. Sve živo izgorelo", ističe Nada za RSE.

Od zgarišta njene nekadašnje kuće deli je traka koju je policija okačila - da je prilaz mestu požara, radi bezbednosti, za sada zabranjen.

Vatra je, priseća se Nada, munjevitom brzinom progutala sve što je imala.

"Došla komšinica i viče: 'Izađi Nado napolje, gori'. Kad ono plamen. Svi smo izašli. Moju kuću je uhvatio plamen iz druge kuće", dodaje.

"Dve prostorije, kuhinja, veranda, nameštaj, frižider, mašina za veš, šporet. Imala sam sve što mi je potrebno, a sad odjednom nemam ništa", nabraja Nada štetu.

'Od dima ništa nismo videli'

Kako je za RSE rečeno u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, požar je tokom večeri 4. avgusta gasilo 37 vatrogasaca sa 14 vozila.

Celo naselje, sa četrdesetak porodica, bilo je evakuisano.

Uzrok požara i visina štete se još procenjuju, saopštilo je Treće osnovno javno tužilaštvo.

"Svi su živi i zdravi, da kucnem u drvo. Da nije bilo vatrogasaca, pitaj boga šta bi se desilo", opisuje Arsen.

Iako se odselio iz "Antene", redovno dolazi u naselje kako bi obišao braću, sestru i majku koja boluje od dijabetesa.

Čim je čuo za požar, kako kaže, zabrinuto je dojurio.

"Svi smo trčali, ali nikako nismo mogli da stignemo da ugasimo. To je bio jak plamen. Od dima ništa nismo videli. Nemamo ni vode ovde", dodaje Arsen.

'Uvek samo obećanja, pomoći nema'

Naselje "Antena" dom je za nekoliko desetina romskih porodica, mahom raseljenih sa Kosova nakon rata 1999.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, oko 195.000 raseljenih sa Kosova, od kojih je 68.500 i dalje ranjivo i ima potrebe povezane sa obezbeđivanjem smeštaja.

Među njima su, kako se naglašava u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2023, najranjiviji i najviše marginalizovani Romi.

Brisel je u tom izveštaju od Srbije zatražio da omogući da raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima dobiju prijavljeno prebivalište i pristup osnovnim socijalno-ekonomskim pravima.

I Arsen je sa Kosova kao dete došao u "Antenu".

Danas ima 37 godina i sa suprugom i troje dece je u potrazi za boljim uslovima života otišao iz naselja.

Živi u Surčinu i radi kao moler.

Ističe da dugo obećavane pomoći za stanovnike "Antene" nema.

"Niko nije došao da nam kaže – dobijate smeštaj. Uvek samo neke priče. Ali od 1999. nema od toga ništa", napominje.

Arsenova želja je, dodaje, da njegova familija i komšije dobiju osnovne uslove za život.

"Kontejner – kontejner, samo da izađu odavde. Da imaju struju i vodu, higijenu. Ovako se ne živi, majke mi", naglašava.

Dan nakon požara, ekipe komunalnih preduzeća i dalje su bile na terenu.

"Plakao sam kad sam video ovo. Jedva si uštedeo da napraviš nešto za svoju decu, a sad spavaš na ulici. Ja sam doneo iz svoje kuće odeću za komšijsku decu", opisuje Arsen.

I Veska napominje da obećavana pomoć nadležnih do njih godinama ne stiže, a da su sada dobili uveravanja da će im biti obezbeđeni kontejneri za privremeni smeštaj.

"Svi su obećali. Obećali su kontejnere. Ali ne zna se tačno kad", dodaje.

Ističe da je prva pomoć u noći požara stigla od komšija iz obližnjih zgrada – koji su pokazali solidarnost.

"Doneli su hranu, posteljinu, odeću, pelene za bebu, odeću. Ko je šta imao", nabraja.

Obnova doma, ističe Veska, nemoguća je za njenu porodicu.

Ima 27 godina i nezaposlena je.

"Ne radim nigde, od socijalne pomoći živim. Ovde sam prijavljena sedam godina. Skupljam flaše, kartone i tako preživljavam", dodaje.

Nada Jovanović je posebno, kaže, zahvalna prijateljima koji su joj prvi pritekli u pomoć.

Kako će dalje – kaže, ne zna.

Priča nam da su iz gradske socijalne službe došli da razgovaraju sa njom, i nada se nadoknadi štete.

"Dolazili su, dala sam izjavu, uzeli su mi podatke", priča Nada.

Kako rešiti problem stanovnika 'Antene'?

Kada će i kako biti rešen problem najugroženijih Roma nakon požara u naselju "Antena" – na ta pitanja za RSE nisu odgovorili grad Beograd i opština Novi Beograd.

Najhitnija je dostava paketa hrane i sredstava za higijenu, ističe Nađa Marković iz nevladine Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (A11).

Inicijativa A11 se angažovala da se pred nadležnim socijalnim službama u gradu pokrene isplata jednokratne novčane pomoći ugroženim porodicama.

Ali, već na prvom koraku se pojavio problem.

Tri porodice čije su kuće izgorele imaju prijavljena prebivališta na Kosovu, jer je reč o raseljenim licima.

"Što ih onda onemogućava da podnesu zahteve za novčanu pomoć pred centrom za socijalni rad na Novom Beogradu", pojašnjava Nađa Marković.

Na tom se primeru, kako kaže, oslikava problem stanovnika neformalnih naselja sa ličnim dokumentima –mnogi ne uspevaju da prijave prebivalište u objektima u kojima žive.

"A ako nemate sređena dokumenta i adrese, lične karte, vi onda ne možete da imate pristup niti socijalnoj zaštiti, niti zdravstvenoj zaštiti, niti nijednom drugom sistemu", nabraja.

Uslovi stanovanja u neformalnim naseljima su, kako opisuje, opasni i loši, a u nadležnosti grada je obezbeđivanje trajnog alternativnog smeštaja.

Međutim, naglašava da u Beogradu godinama nije bilo konkursa za dodelu socijalnih stanova, iako su najavljivani.

Iz nevladine Inicijative A11 podsećaju i da je krajem marta 2023. sprečeno prinudno iseljenje stanovnika naselja "Antena".

Tada je opštinska inspekcija poslala rešenja o rušenju dve kuće, koje su tretirane kao komunalni otpad.

Incijativa A11 je ukazala da rešenje nije u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima koji garantuju sigurnost stanarskog prava i u neuslovnim objektima, ili onim koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola.

Istakli su da stanovnici "Antene" zbog ekstremnog siromaštva nemaju nikakvu mogućnost da ostvare svoje pravo na adekvatno stanovanje, te da bi rušenje kuća bilo kršenje ljudskih prava.

Tada je intervenisao Evropski sud za ljudska prava i izrekao meru za zabranu rušenja ovih kuća.

Petina Roma u neformalnim naseljima bez pijaće vode

Prema poslednjem popisu iz 2022, u Srbiji živi oko 130.000 Roma.

Nevladine organizacije, međutim, procenjuju da ih je znatno više - oko pola miliona.

Inkluziju Roma u Srbiji redovno prati i Evropska unija.

U izveštaju o napretku za 2023, Evropska komisija ističe da legalizaciju romskih naselja treba tretirati kao prioritet, te da Zakon o stanovanju i međunarodne standarde treba efikasno sprovoditi - naročito odredbe koje propisuju stambenu podršku i preseljenje neformalnih naselja.

Prema podacima iz izveštaja, skoro petina stanovništva romskih naselja uopšte nema ili neredovno ima pijaću vodu.

Preko polovine njih je bez kanalizacije, a oko desetina bez struje.

Na inicijativu EU, Srbija se, zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana, Deklaracijom potpisanom u Poznanju 2019. godine, obavezala da će pojačati napore na postizanju pune jednakosti i integracije Roma.