Izgradnja kuća od slame, koju promoviše građevinski inženjer Lehel Horvat iz Subotice, za mnoge deluje kao izuzetna ekološka inovacija i atrakcija. Činjenica je, međutim, da je ovaj način gradnje osim što je u najvećoj meri ekološki, već davno poznata tehnika širom sveta, te da u Evropi postoji čak nekoliko desetina hiljada kuća sagrađenih na ovaj način.
U Subotici je tokom ovog leta održana i praktična radionica za one koji su hteli naučiti kako da sami izgrade svoj dom od slame.
"Najstarija kuća od slame izgrađena u Americi pre više od sto godina, još uvek je u upotrebi. Ovakve kuće, dakle, mogu biti i vrlo trajne, osim što imaju sve prednosti zdravog i ekonomičnog stanovanja", kaže Lehel Horvat, inženjer, koji je dosta vremerna posvetio izučavanju ovog načina gradnje.
"Kuće od slame su za stanovanje prava bajka. Imaju dovoljno vazduha, imaju dovoljno vlažnosti, tokom zime su tople, jer ni zidovi ni pod ne zrače hladnoću. Grade se od materijala koji se nalaze u okolini, tako da mi ovde, na primer, pravimo drveni kostur kuće, odnosno noseće stubove od bagrema. U taj okvir se slažu bale slame, koje se odmah oblepljuju smešom blata i mlevene slame, i to trostruko, tako da na kraju dobijete vrlo čvrst i ekološki "malter", navodi Horvat.
Cena gradnje kuće od slame je za oko 25 odsto niža od klasično građene kuće, ali budući da je tehnika gradnje veoma jednostavna i da u tome mogu učestvovati svi ukućani, krajnji troškovi su praktično prihvatljivi za svačiji standard.
Mnogi su skeptični kada je reč o stabilnosti i izdržljuvosti ovakvih kuća, ali Horvat navodi da su to u stvari zablude:
"Ovako napravljeni i omalterisani zidovi, na primer, izdržavaju veoma visoke temperature, sa druge strane nema opasnosti od rušenja, jer se radi o elastičnom materijalu, a uz pažljivo izgrađene nadstrešnice i podove, ni voda ne može prodreti unutra", navodi on.
Tokom kampa-radionice, koja je održana u okolini Subotice, dvadesetak ljudi je prošlo obuku, a bilo ih je iz Makedonije, Mađarske, Beograda, Novog Sada, itd. Uglavnom su obuku prošli sa partnerima, ili sa kompletnom porodicom.
Poneki su u ovom projektu pronašli pravi dokaz i realizaciju sopstvenih ideja o zdravom životu koji nas vraća prirodi. Zoran Petrović iz Beograda, koji trenutno živi u Novom Sadu, ovde je potražio ljude koji slede ideje humanijeg življenja.
"Moderno društvo je jedno potrošačko društvo i potrošačka kultura, koja je prosto obesmislila ljudski život. Postali smo duboko uslovljena i zavisna bića. Ja tragam za čovekomernijim načinom života, i povratkom prirodi. Moja ideja je da nađem ljude koji misle na sličan način, kako bismo zajedno ovo podržali i pokrenuli druge koji ovo žele da rade, i da takođe pronađemo meru u odnosu sa državom, kako bi se ovakav način gradnje uveo u standarde. Jer ovo nije modni hit, ovo je danas imperativ", kaže Zoran Petrović.
A Bojan iz Beograda nakon radionice ima nameru da naučeno primeni i lično sagradi sebi kuću.
"Moja je želja i želja moje supruge da sagradimo sebi dom od prirodnih materijala, na ekološki način, gde će naša deca moći da rastu koliko toliko u zdravoj sredini. Ovde sam naučio dosta da bih mogao početi sam da gradim ovakvu kuću", kaže on.
