Ljubiša Cerović, pripadnik srpske zajednice iz Belog Polja u opštini Peć na Kosovu, više od 20 godina pokušava da vrati zemljište u vlasništvu njegove porodice, koje je nelegalno prodato nakon rata dok su oni bili u izbeglištvu u Srbiji.
Ovo zemljište nije uspeo da vrati ni nakon sudskih odluka u njegovu korist. Ljubiša tvrdi da im je zemljište prodato na osnovu lažnog ovlašćenja u ime njegovog dede, koji je u to vreme već bio mrtav.
Gradonačelnik Peći, Gazmend Muhadžeri (Muhaxheri) kaže da u toj opštini postoji nekoliko ovakvih slučajeva. Prema njegovim rečima, postojala je organizovana multietnička grupa koja se bavila prodajom i kupovinom imovine.
Problem uzurpirane imovine pominje se i u izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu iz 2023. godine, objavljenom 22. aprila. U ovom izveštaju se posebno navodi da su pojedini predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije "nisu izvršile sudske odluke u korist kosovskih Srba, posebno kada je reč o imovinskim sporovima".
Kosovski Albanci takođe imaju problema sa uzurpiranom imovinom, pogotovo u Mitrovici, koja je nakon rata podeljena.
Među njima je i Šućri Ćeljiku (Shyqri Çeliku), koji 25 godina pokušava da se vrati u svoj stan u Severnoj Mitrovici.
Prema izveštaju međunarodne organizacije za ljudska prava Human Rights Watch (HRW), objavljenom 2001. godine, srpske snage su 1999. godine civilima uništile veliki broj imovine.
Prema podacima UNHCR-a (Agencija UN za izbeglice), oko 40 odsto ukupne stambene infrastrukture na Kosovu je teško oštećeno ili potpuno uništeno.
'Dok sam živ, pokušavaću da vratim zemlju'
Bila je sredina juna 1999. godine.
Nakon NATO bombardovanja i završetka rata, srpske snage su se povlačile sa Kosova.
Etničke tenzije između Srba i Albanaca na Kosovu bile su visoke nakon rata, koji je odneo 13.000 žrtava, uglavnom iz albanske zajednice.
Dok su se kosovski Srbi iseljavali, na Kosovo je počelo da se vraća preko 800.000 proteranih Albanaca.
Tog juna se iz Belog Polja na zapadu na Kosova, za Srbiju odselila i porodica Cerović. Za sobom su ostavili kuću u Belom Polju ali i zemljište od oko 54 ari koje se nalazi na magistralnom putu Dečani-Peć. To zemljište su pre rata uglavnom koristili kao baštu za sadnju raznih poljoprivrednih kultura.
Sva ova imovina se vodila na Miletu Cerovića, Ljubišinog dedu koji je preminuo 1997. godine.
"Imao sam dosta prijatelja Albanaca, i dan danas ih imam", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) pedesetdvogodišnji Ljubiša Cerović. Na Kosovo se prvi put nakon rata vratio 2004. godine.
Te godine je, kako kaže, zatekao porušenu kuću, koja je potom obnovljena u okviru nastojanja tadašnjih institucija da se započne sa povratkom Srba.
Ljubiša priča kako im je porodična kuća u nekoliko navrata pljačkana i obijana, te da je njegov otac zbog toga odlučio da je proda 2011. godine.
Međutim, Lubiša napominje da njegova porodica nikada nije prodala zemljište na putu Dečani-Peć.
'Vaša zemlja je prodata'
Ljubišinom povratku na Kosovo 2004. godine, prethodila je informacija da zemljište od 54 ari više nije u vlasništvu njegove porodice, koju su mu prenele komšije iz Peći.
"Zemlja vam je do sada prodata dva-tri puta", priseća se Ljubiša reči tih komšija.
Tako je porodica Cerović započela višegodišnju pravnu borbu u pokušaju da vrati vlasništvo nad tim zemljištem.
Međutim, zemljište do danas nisu uspeli da vrate.
U međuvremenu su se promenila najmanje tri vlasnika te parcele, koja je podeljena i upisana pod drugačijim brojevima u opštinskom katastru u Peći.
Radio Slobodna Evropa je došao do sudskih dokumenata koji pokazuju da je prva prodaja zemljišta u vlasništvu Milete Cerovića izvršena nelegalnim putem.
Kako je prodato zemljište?
Na osnovu izvoda iz katastra u opštini Peć, zemljište površine 54,13 ari pripadalo je Mileti Ceroviću, barem od 1956. godine.
Novembra 2000. godine potpisan je ugovor o prodaji ovog zemljišta između Agrona Keljmendija (Agron Kelmendi) i Bljerima Krasnićija (Blerim Krasniqi) iz Peći.
U ovom ugovoru, u koji je RSE imao uvid, Agron Keljmendi tvrdi da ga je Mileta Cerović iz Peći ovlastio da proda zemljište, iako je u to vreme Mileta bio mrtav duže od tri godine.
Tako je Ljubomir, sin Milete Cerovića, 2005. godine podneo tužbu pred sudom u Peći, uz zahtev da se ospori pravosnažnost ovog ugovora.
Nakon dugog sudskog procesa, Osnovni sud u Peći, u kojem su u to vreme radile sudija iz Misije za vladavinu prava Evropske unije (EULEX), doneo je odluku oktobra 2013. godine.
Tom odlukom suda, koja je potom postala pravosnažna, kupoprodajni ugovor između Agrona Keljmendija i Bljerima Krasnićija je poništen.
U odluci suda se navodi da je "jasno da je potpis (Milete Cerovića) u ovlašćenju lažan i da je kupoprodajni ugovor falsifikovan".
RSE je došao do dokumenta koji je sud proglasio nevažećim, a na osnovu kog je Agron Keljmendi navodno bio ovlašćen da proda zemljište u vlasništvu Milete Cerovića, kao i još neke parcele u vlasništvu drugih Srba sa Kosova.
U ovlašćenju se pominje još jedno ime, Miroslava Zonjića, pripadnika srpske zajednice.
RSE do objave ovog teksta nije uspeo da stupi u kontakt sa tom osobom.
Ljubiša Cerović pak kaže da se radi o "prevarantu“ iz Peći koji je nakon rata na Kosovu prešao da živi u Novom Sadu u Srbiji, te da je i njega tužio pred tamošnjim sudovima, ali bezuspešno.
S druge strane, Agron Keljmendi nije želeo da komentariše odluku suda da je ovlašćenje falsifikovano, niti da kaže da li poznaje Miletu Cerovića.
"Ne znam. Ne sećam se, prošlo je dosta vremena. Slobodno u sudu možete da uzmete sve. Ti parnični postupci su završeni", rekao je on za RSE.
Keljmendi je ustvrdio da mu je ovlašćenje iz Beograda doneo M.Z.
Dodao je da se oseća prevarenim u ovom procesu i nije želeo dalje da komentariše.
RSE se obratio Osnovnom tužilaštvu u Peći sa upitom da li je Keljmendi ikada bio procesuiran zbog falsifikovanja, ali odgovor nije stigao.
S druge strane, Bljerim Krasnići, koji takođe dolazi iz Peći, kaže da osim kupoprodajnog ugovora koji je sklopio sa Agronom Keljmendijem, nema nikakve veze sa spornim zemljištem.
"Hteo sam da kupim, verovao sam Agronu. Od vas čujem da je falsifikovano. To je sve. Nisam imao loše namere", rekao je Krasnići za RSE.
Ko je bio vlasnik nad spornim zemljištem?
Iako je potpisao kupoprodajni ugovor koji je overen na sudu, čak upisan i kao vlasnik zemljišta u katastru u Peći, Bljerim Krasnići tvrdi da zemljište nikada nije bilo njegovo.
Kaže kako su ga nakon potpisanog ugovora i overe u sudu, kontaktirali članovi porodice Dinaj iz Peći.
Objašnjava da su Dinajevi ustvrdili da su kupili zemlju Milete Cerovića pre rata na Kosovu i da su za tako nešto imali usmeni dogovor.
"Dinajevi su došli i rekli da su kupili (zemljište) pre rata, nisam smeo da ga prenesem (na sebe) zbog političkih okolnosti... Verovao sam im, rekao sam im da se povlačim. (Oni su mi rekli) u redu, povuci se i nastavljamo sa svim procedurama. Onda su otišli, ne znam šta su dalje radili", kaže Krasnići.
Dodaje da mu je novac koji je dao za kupovinu vraćen i da se nakon toga potpuno povukao iz procesa.
Krasnići potvrđuje da je u vezi ovog slučaja bio pozvan na sud da da izjavu, ali da se ne seća tačnog vremena i epiloga tog procesa.
Ko su Dinajevi i kakve veze imaju sa slučajem?
Na osnovu dokumenata koje je RSE dobio od opštine Peć, nakon Bljerima Krasnićija vlasnik spornog zemljišta je postala Nife Dinaj, koja je isto potom poklonila sinovima i drugim članovima porodice.
Nakon ponovne prodaje i promene vlasništva, prvobitna parcela pod brojem 649/2 je sada podeljena i ima nekoliko vlasnika. Oko polovine tog zemljišta je pripalo Mehmetu Dinaju.
RSE je pokušao da razgovara sa njim u vezi ovog slučaja, ali bezuspešno.
Prema dokumentu, koji je RSE dobio od opštine Peć, Mehmet Dinaj je u decembru 2000. godine podneo tužbu pred sudom u Peći uz zahtev da se potvrdi da je on vlasnik nad zemljištem od 54 ari.
Tim povodom sud je 21. decembra 2000. godine doneo odluku o privremenoj meri, kojom je bila zabranjena prodaja i kupovina tog zemljišta do rešavanja vlasničkog spora, iako je ugovor između Agrona Keljmendija i Bljerima Krasnićija već bio zaključen.
Mesec dana kasnije, 18. januara 2001. godine, sud je doneo odluku o povlačenju mere zabrane jer je Mehmet Dinaj "postigo sporazum van suda" sa stranama i povukao tužbu.
Zašto Ljubiša Cerović nije uspeo da povrati imovinu?
Iako od završetka rata na Kosovu Ljubiša Cerović živi u Beogradu, morao je redovno da dolazi na Kosovo zbog sudskih sporova koje je vodio njegov otac Ljubomir.
Nakon što je sud poništio prvi kupoprodajni ugovor, porodica Cerović se obratila odeljenju za katastar u opštini Peć 2014. godine da im vrati vlasništvo nad zemljištem.
Na odgovor su čekali tri godine, a onda je od 2017. njihov zahtev nekoliko puta odbijan.
Cerovići su zbog toga započinjali nove sudske procese ali imovinu nisu vratili.
Nakon smrti Ljubišinog oca, Ljubomira Cerovića 2020. godine, u pravnu borbu ulazi njegova majka Ljiljana.
Mustaf Nilja (Mustafë Nila), direktor odeljenja za katastar u Peći i pravni službenik za prenos imovine u toj opšitni Arđent Leši (Argjent Lleshi), za RSE kažu da stoje iza odluke kojom se porodici Cerović odbija zahtev za povraćaj imovine.
"Mi smo to odbili na osnovu Zakona o katastru i administrativnog uputstva. Obrazloženje u odluci suda se ne poklapa sa katastarskim (podacima)... broj parcele, površina i vlasnik", navodi Mustaf Nilja.
Objašnjava da je parcela koja je nekada pripadala Mileti Ceroviću, od 2000. godine podeljena u nekoliko navrata, da su vlasnici menjani i da sada ne može da se vrati jer je sud proglasio nevažećim samo prvi ugovor.
Nilja prihvata krivicu samo što je tri godine zakasnio sa odgovorom na zahtev porodice Cerović.
"U redu, zakasnili smo i to prihvatamo. Kasnili smo sa vraćanjem odgovora. Ali što se tiče odbijanja (da im se vrati imovina), to je sve u redu. To pokazuje i odluka o odbijanju od strane Katastarske agencije Kosova, oni su drugostepena institucija", kaže on.
Mustafa Nilja je 2020. godine, zajedno sa Arđentom Lešom i još jednim opštinskim zvaničnikom u Peći, optužen od strane Tužilaštva u Peći zbog neizvršenja sudske odluke.
Optužnica protiv njih je potom odbačena 2021. godine.
Čest problem u Peći
Dok sedi za stolom punim službenih dokumenata, gradonačelnik Peći Gazmend Muhadžeri (Muhaxheri) priča kako u toj opštini postoji nekoliko slučajeva vezanih za imovinske probleme.
U izjavi za RSE kaže kako zna za još najmanje pet slučajeva u kojima Srbi od opštine traže da im vrati imovinu.
Napominje da se većini tih slučajeva pominju isti ljudi koji su na sličan način delovali.
"Postojala je organizovana kriminalna grupa koja se bavila prodajom i kupovinom srpske imovine u koju su bili umešani Albanci i Srbi. Srbi su falsifikovali ovlašćenja u Srbiji", kaže Muhadžeri.
U slučaju porodice Cerović, Muhadžeri smatra da je problem u tome što je sud poništio samo prvi kupoprodajni ugovor.
"Opštinski zvaničnici ne mogu da postupe bez odluke sudije da se svi postupci (ugovori) ponište i imovina vrati na njegovo ime", kaže on.
'Molim Boga da mi ne uzme dušu a da u svom stanu ne živim bar nedelju dana'
Na oko 70 kilometara severnoistočno od Peći, nalazi se mali atelje u Južnoj Mitrovici, u kome je Šućri Ćeljiku (Shyqri Çeliku) izložio svoje slike. Izdvaja dve koje su mu, kako kaže, najdraže.
Na jednoj je deo grada u kome je odrastao, most preko reke Ibar, koji danas Mitrovicu deli na dve opštine.
Rat na Kosovu 1998/99. godine podigao je etničke tenzije.
Tako je most na Ibru u posleratnom periodu postao "simbol podele" između Srba i Albanaca. Sa južne strane živi većinsko albansko stanovništvo, dok na severu većinu čine Srbi.
Druga slika, na kojoj su motivi prirode, za Šućrija ima takođe poseban značaj. Ona je među retkim stvarima koje je uspeo da izvuče iz svog stana u kome je živeo do rata, a koji danas pripada opštini Severna Mitrovica.
"U tih 52 kvadrata sam imao zanimljivo, lepo detinjstvo. Bio sam sedmo dete", priča Šućri Ćeljiku.
U tom porodičnom stanu su živeli do marta 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje na tadašnju Jugoslaviju, što je nakon nekoliko meseci dovelo i do završetka rata.
Šućri, koji danas ima 61 godinu, po profesiji je bio inženjer u Metalurškoj fabrici "Trepča".
Verovao je da će se nakon napuštanja porodičnog stana brzo vratiti, da će se situacija normalizovati.
"Da mi je neko rekao 1999. da će proći 25 ili 26 godina i da se nećete vratiti u svoj stan, ja bih poludeo", kaže Šućri.
Porodica Ćeljiku je tokom izbeglišva najpre otišla na jug Mitrovice, a onda u Albaniju.
Nakon rata, Šućri se posvetio slikanju. Danas vreme uglavnom provodi u svom ateljeu u Južnoj Mitrovici, iako živi u Prištini.
Ko je uzeo Šućrijev stan?
Neposredno nakon rata na Kosovu, jedne noći u junu 1999. godine, Šućri je po prvi put od napuštanja pokušao da ode u napušteni stan.
Čim je prešao most "neki ljudi", kako veruje Srbi, su ga pretukli.
"(Ljudi) su mi rekli 'ne idi gore (na sever) jer je opasno', ali ja nisam mogao da čekam. Izašli su iz svih lokala i objekata. Nisam mogao da se pomerim, noge su mi se presekle. Pomislio sam u sebi, spasio sam se rata, vidi sad ovo ponovo", priseća se on.
Drugi put je u svoj stan pokušao da ode 2001.
"Ušao sam u stan, tamo je bila jedna starica. Za kratko vreme su ga toliko oštetili da ne možete da verujete. Tamo je živela ta starica sa ćerkom. Nisam znao ko su, samo sam se predstavio, rekao sam 'ja sam vlasnik ovog stana'. Rekli su mi 'morali smo negde da budemo, mi nismo odavde'", priča Šućri.
Dodaje da nikada nije saznao identitet tih žena koje su živele u njegovom stanu.
Međutim, saznao je ko je potom živeo u njegovom stanu početkom 2000-ih: Srbin S.K., koji je, prema Šućrijevim rečima bio i pripadnik Policije Kosova.
RSE se obratio Policiji sa upiom da li je ta osoba da li ova osoba i dalje njihov pripadnik, ali odgovor nije stigao.
Nakon rata 1999. godine, na Kosovu je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) uspostavila privremenu administraciju.
U okviru ove misije formiran je program pod nazivom UN-Habitat, koji se bavio pitanjem raseljenih lica i rešavanjem imovinskih sporova "nastalih tokom etničkih tenzija".
Kroz ovaj program su formirane i institucije, poput Uprave za stambeno-imovinske poslove i Komisije za imovinsko-stambene zahteve, koje su se takođe bavile rešavanjem imovinskih sporova.
Te institucije su nakon 2003. godine prešle pod nadležnost tadašnjih kosovskih institucija, od kojih je deo ogovornosti potom preuzela Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine.
UN-Habitat je u odgovoru za RSE naveo da je do kraja 2004. godine rešio oko 17.500 slučajeva imovinskih sporova na Kosovu.
Šućri se takođe obratio ovoj instituciji i uspeo da dokaže svoje vlasništvo nad stanom u Severnoj Mitrovici. Putem ovog programa, potom je sklopio i ugovor sa S.K. jednim pripadnikom srpske zajednice i njegovom porodicom o plaćanju kirije dok su u njegovom stanu.
"Zloupotrebio je uniformu i ovlašćenja. Plaćao mi je kiriju mesec ili dva i više ne", kaže Šućri.
RSE je stupio u kontakt sa osobom koju pominje Šućri, ali je ona negirala da nije plaćala kiriju, te dobila dalje da komentariše ovo pitanje.
"Sve račune ima UN-Habitat", rekla je kratko ova osoba.
RSE se obratio Habitatu tim povodom i još uvek čeka na odgovor.
Šućri dalje priča kako je S.K. u njegovom stanu bio 18 godina, te da se potom odselio.
Međutim, njegov stan ni danas nije oslobođen.
"Sada tamo opet neko živi. U mom stanu je, kako mi je rečeno, neka starica. Otišao sam u policiju, ostavio sam broj telefona. (Rekli su mi) pozvaćemo te", kaže Šućri koji izražava nadu da će mu stan uskoro biti oslobođen.
RSE je otišao do ovog stana aprila 2024. ali pristup nije bio moguć jer je ulaz u zgradu bio zaključan.
Šućri navodi da više ne pokušava da uđe u zgradu jer strahuje za svoju bezbednost.
Na osnovu izveštaja OEBS-a iz 2019. godine, u regionu Mitrovice postoji veliki broj imovine koja je još uvek uzurpirana.
"Imovinu 22 kosovska Albanca u Severnoj Mitrovici su zauzeli kosovski Srbi, dok su dve imovine kosovskih Srba u južnoj Mitrovici zauzeli kosovski Albanci", navodi se u izveštaju iz 2020.
Opština Severna Mitrovica nije odgovorila na upit koliko građana ima problema sa uzurpiranom imovinom, dok su iz opštine Južna Mitrovica naveli da nemaju takvih podataka.
Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine je za RSE navela da su im se tokom godina obraćali Srbi i Albanci, čija su imovinska prava povređena u tri kategorije.
Samo Upravi za stambeno-imovinske poslove upućeno je preko 29.000 zahteva građana ove dve etničke grupe, dok je Agenciji za imovinu upućeno oko 43.000 zahteva za rešavanja sporova različite imovine.
Neizvestan povratak
Šućri kaže da bezbednosna i politička situacija na severu Kosova otežava njegov povratak u stan.
"Tek kada se reši politički problem, možemo da živimo gore (na severu). Jer postoji pretnja iz Srbije", kaže on.
Na severu Kosova su četiri teritorijalno povezane opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, koje odbija da prihvati kosovske institucije.
U tom delu su česte tenzije, koje prate i međuetnički incidenti.
Poslednjih godina, neki Albanci raseljeni iz Severne Mitrovice 1999. obnavljaju svoje kuće uništene tokom rata.
'Ne bih se odrekao, da mi daju celo Kosovo'
Nakon sukoba na Kosovu, nekoliko institucija i organizacija bavilo se imovinskim pitanjima.
Na Kosovu postoji Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine u skladu sa zakonom, koja ima ovlašćenja da donosi odluke u vezi zahteva koji se odnose na veličinu, vrednost i vlasništvo zemljišnih parcela.
Ova Agencija rešava pitanje neusklađenosti u katastarskoj dokumentaciji.
U izveštaju Stejt departmena o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2023. godinu, ukazuje se da je Srbija nakon završetka rata na Kosovu 1999. godine povukla katastarske knjige, te da Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine zbog toga ne može u potpunosti da ispuni svoj mandat.
Iz Kancelarije narodnog advokata na Kosovu i Ustavnog suda Kosova su za RSE naveli da se pritužbe koje dobijaju od pripadnika srpske zajednice na Kosovu, najčešće odnose na imovinska pitanja.
Ipak, Ljubiša Cerović kaže da nikada neće odustati od namere da vrati imovinu, uprkos preprekama na koje bude nailazio.
"Maltretiranje je veliko ali dokle god ja budem živ pokušavaću da vratim tu zemlju", kaže on.
Od povraćaja svoje imovine ne odustaje ni Šućri Ćeljiku.
"Stan je moj, ne mogu da ga se odreknem čak i da mi daju celo Kosovo", kaže on.
