Građani Kosova koji su ilegalno emigrirali u EU, počinju da se vraćaju nazad, saopštili zu za RSE iz ministarstva unutrašnjih poslova Kosova. U utorak će na međunarodnom aerodromu u Prištini sleteti njih 80, a koji su emigrirali u različitim državama EU. U četvrtak 26. februara, organizovan je povratak i za Kosovare koji se nalaze u Belgiji.
Ovi povratnici međutim neće biti korisnici Programa za reintegraciju, koji pruža smeštaj te i ostale povoljnosti, zato što je ovaj program namenjen onima koji su Kosovo napustili pre 28. jula 2010.
U svakom slučaju, zvaničnici ministarstva su potvrdili da postoje različite mogućnosti a kada se radi o hitnim slučajevima za sve one koji se vrate. Za njih je predviđen „doček i informisanje, po potrebi lekarska pomoć, prevoz do njihove destinacije ukoliko nemaju tu mogućnost, te i stručno osposobljavanje i posredovanje prilikom zaposlenja“.
Ramadan Ilazi, zamenik ministra za evropske integracije, kaže da je pitanje vremena kada će se svi oni koji su napustili Kosovo vratiti nazad.
“Svi građani koji čekaju na azil biće vraćeni, zato što nema azila za građane Kosova. Pitanje je vremena, a ne da li će biti vraćeni ili ne. Socio-ekonomski uslovi su teški i tačno je da imamo poteškoća u tom pravcu, ali nažalost, azil nije rešenje”, kazao je Ilazi.
On ističe da će kosovske institucije ipak pokušati da pomognu proces njihove reintegracije.
“Znamo da je dosta porodica i prodalo svoja imanja kako bi finansirali taj put”, dodao je.
Da će svi oni koji su ilegalno migrirali biti vraćeni, najavljivali su i evropski zvaničnici koji su poslednjih dana posetili Kosovo.
Ilegalna migracija prepreka viznoj liberazlizaciji
Ministarka Austrije Johanna Mikl-Leitner u petak je saopštila da će se na svakih 14 dana organizovati letovi za povratak kosovskih emigranata. Ona je dodala da je tokom poslednjih meseci u Austriji podneto 30,000 zahteva za azil, a u Mađarskoj 20,000.
U ponedeljak je Kosovo posetio i predsednik Skupštine Švedske Urban Ahlin koji je izjavio da je u njegovoj zemlji uočen porast onih koji traže azil sa Kosova, i da je od početka ove godine zahtev za azil podnelo oko 1,500 građana Kosova.
Ahlin je dodao da ova situacija ne pomaže Kosovu i procesu liberalizacije viza, iako zemlja iz koje dolazi podržava slobodu kretanja.
„U tom slučaju, postavlja pitanje koliki će biti broj osoba koje će tražiti azil u trenutku liberalizacije viza... Švedska podržava proces vizne liberalizacije, i ne samo za Kosovo, već i za ostale zemlje. Ljudima treba da se da šansa da slobodno putuju”, kazao je on, ali dodajući da ilegalna migracija neće pomoći ovaj proces.
Kosovo je poslednjih meseci napustilo popriličan broj građana koji su preko Srbije ilegalno emigrirali u zemljama EU. Vlasti ne raspolažu tačnim brojem, ali se uglavnom govori o hiljadama onih koji su se uputili za Nemačku i Austriju. Taj broj je posebno porastao u poslednja tri meseca kada su, po rečima stručnjaka, u medijima kružile vesti da zemlje EU pružaju radnu vizu građanima Kosova, te kada su i krijumčari spustili cenu za ilegalan prelazak granice na 200-300 eura.
Migraciju je takođe podstakao i sporazum o slobodi kretnaja sa Srbijom, dodali su oni.
