Povodom poziva na buđenje Bošnjaka, koji je iz Novog Pazara uputio reis ul ulema Islamske zajenice BiH Mustafa Cerić, kao i njegove konstatacije da Bošnjaci imaju pravo na svoju državu, što su vlasti Srbije ocenile kao “zapaljive i opasne izjave i pokušaj destabilizacije”, istražujemo zbog čega, u poslednje vreme, upravo iz Sandžaka stižu ovakve poruke.
Politička slika Sandžaka govori o jednoj veoma uznemirujućoj realnosti - latentni sukob najvećih političkih partija, zaoštreni odnosi dve islamske zajednice, odnos vlasti u Beogradu prema Bošnjacima. Ovo je jedina nacionalna manjina u Srbiji koja, zbog intervencije države, nije formirala svoje nacionalno veće.
Unutar takvih političkih relacija, u kojima se često provlači i pitanje autnomije, pojačanih izuzetno teškom ekonomskom situacijom, poslednja u nizu stiže i poruka verskog poglavara Mustafe Cerića.
U njegovoj izjavi, međutim, rukovodilac Službe za odnose s javnošću Islamske zajednice BiH Ekrem Tucaković ne vidi ništa sporno.
“Islamska zajednica stoji na tom uvjerenju, da sva prava koja uživaju drugi građani, narodi i pripadnici drugih vjerskih grupa, da takva prava treba da uživaju i muslimani. U pozivu na poštovanje prava muslimana, mi ne vidimo nikakvu zapaljivu retoriku i ne vidimo nikakvu opasnost. Dakle, ona ljudska prava koja imaju svi drugi građani, treba da imaju i muslimani. Mislim da je to u interesu regiona i svih drugih političkih aktera na ovim prostorima”, kazao je Tucaković.
Za sarajevskog književnika Envera Kazaza, poruke reisa Cerića su, ipak, ratoborne, a – kako kaže - u neku ruku i ratnohuškačke. U njihovoj pozadini Kazaz vidi dva cilja.
Prvi – očuvenje sopstvene, a u velikoj meri poljuljane pozicije jednog od najmoćnijih ljudi u bošnjačkom javnom prostoru.
“On sigurno neće biti izabran za novog reisa. Potrebna mu je afirmacija radikalne politike, i to čini preko muftije Zukorlića koji, po mogo čemu, u svojim izjavama podsjeća na pravoslavne popove iz vremena ’93. godine”, ocenjuje Kazaz.
"Kosovizacija" problema
Druga Cerićeva strategijska linija je, smatra Enver Kazaz - da se proizvede regionalna nestabilnost, pri čemu treba sprečiti politiku pomirenja u regionu.
Mustafa Cerić
“Zašto je potrebno proizvesti regionalnu nestabilnost? Zato što je reisu strašno važno da očuva neke vrlo konzervativne ideološke fantazme – panislamističku, trukofilsku, jer samo na taj način reis Cerić može obezbjediti svojim strukturama u Islamskoj zajednici da opstanu. Ja sam uvjeren da će, u skoroj budućnosti, takve strukture iz Islamske zajednice, naprosto, biti pometene. Zahvaljujući novom izboru predsjednika Mešihata gospodina Sakiba Softića i sve češćim kritikama na reisove istupe, ta se struja, rekao bih, povukla u zapećak. Ostale su još samo velike simboličke geste – reisov etnonacionalizam, reisov klerofašizam i, naravno, te ratnohuškačke politike mržnje”, navodi Kazaz.
Kako na radikalizaciju prilika u Sandžaku gledaju novopazaraski nezavisni intelektualci?
Književnik Šaban Šarenkapić kaže da je ovaj prostor odavno radikalizovan, samo što to ljudi nisu imali ni sluha, ni volje da vide.
“Ovaj prostor je dvadesetak godina u raljama radikalnih elemenata, ili radikalnih politika. Ovo je sad samo jedna kulminacija, uz dodatak tog konteksta religije i vere, i politike, koja je, navodno, u začetku. Ovo je nastavak jedne totalno radikalne pozicije, ako se uzme u obzir činjenica da i vlasti u Srbiji zapostavljaju ovaj kraj, kao da to nije deo određene državne teritorije”, rekao Šarenkapić.
Šarenkapić kaže da lokalni političari sada koriste situaciju nezaintersovanosti države za Sandžak i da mu se čini, da je bilo po volji određenih političkih oligarhija da se ovaj prostor izoluje ili samoizoluje, što ga stalno navodi na paralelu sa Kosovom.
“Kosovo je, ipak, bilo zapostavljeno. I zbog te zapostavljenosti, došlo se do jedne totalne isključenosti iz opšteg državnog života. Ovde je u pitanju jedna čista kosovizacija problema, no nego se bojim da je to sad, već, problem koji se ne može rešiti preko noći”, smatra Šarenkapić.
A kada je u pitanju nastup verskog vođe Mustafe Cerića, Enver Kazaz podseća na još jednu činjenicu.
“Nije prvi put i nije reis Cerić jedini vjerski velikodostojnik u BiH koji se tako ponaša. Tako se ponašaju, bezmalo, svi moćnici – i kardinal Vinko Puljić koji govori o antikataoličkoj Evropi, i vladika zahumski Grigorije koji govori o Mostaru kao srpskom gradu. Logika mržnje koja postoji u njihovim govorima pokazuje koliko su to, ustvari, nevjernici”, zaključuje Kazaz.
Politička slika Sandžaka govori o jednoj veoma uznemirujućoj realnosti - latentni sukob najvećih političkih partija, zaoštreni odnosi dve islamske zajednice, odnos vlasti u Beogradu prema Bošnjacima. Ovo je jedina nacionalna manjina u Srbiji koja, zbog intervencije države, nije formirala svoje nacionalno veće.
Unutar takvih političkih relacija, u kojima se često provlači i pitanje autnomije, pojačanih izuzetno teškom ekonomskom situacijom, poslednja u nizu stiže i poruka verskog poglavara Mustafe Cerića.
U njegovoj izjavi, međutim, rukovodilac Službe za odnose s javnošću Islamske zajednice BiH Ekrem Tucaković ne vidi ništa sporno.
“Islamska zajednica stoji na tom uvjerenju, da sva prava koja uživaju drugi građani, narodi i pripadnici drugih vjerskih grupa, da takva prava treba da uživaju i muslimani. U pozivu na poštovanje prava muslimana, mi ne vidimo nikakvu zapaljivu retoriku i ne vidimo nikakvu opasnost. Dakle, ona ljudska prava koja imaju svi drugi građani, treba da imaju i muslimani. Mislim da je to u interesu regiona i svih drugih političkih aktera na ovim prostorima”, kazao je Tucaković.
Za sarajevskog književnika Envera Kazaza, poruke reisa Cerića su, ipak, ratoborne, a – kako kaže - u neku ruku i ratnohuškačke. U njihovoj pozadini Kazaz vidi dva cilja.
Prvi – očuvenje sopstvene, a u velikoj meri poljuljane pozicije jednog od najmoćnijih ljudi u bošnjačkom javnom prostoru.
“On sigurno neće biti izabran za novog reisa. Potrebna mu je afirmacija radikalne politike, i to čini preko muftije Zukorlića koji, po mogo čemu, u svojim izjavama podsjeća na pravoslavne popove iz vremena ’93. godine”, ocenjuje Kazaz.
"Kosovizacija" problema
Druga Cerićeva strategijska linija je, smatra Enver Kazaz - da se proizvede regionalna nestabilnost, pri čemu treba sprečiti politiku pomirenja u regionu.
Kako na radikalizaciju prilika u Sandžaku gledaju novopazaraski nezavisni intelektualci?
Književnik Šaban Šarenkapić kaže da je ovaj prostor odavno radikalizovan, samo što to ljudi nisu imali ni sluha, ni volje da vide.
“Ovaj prostor je dvadesetak godina u raljama radikalnih elemenata, ili radikalnih politika. Ovo je sad samo jedna kulminacija, uz dodatak tog konteksta religije i vere, i politike, koja je, navodno, u začetku. Ovo je nastavak jedne totalno radikalne pozicije, ako se uzme u obzir činjenica da i vlasti u Srbiji zapostavljaju ovaj kraj, kao da to nije deo određene državne teritorije”, rekao Šarenkapić.
Šarenkapić kaže da lokalni političari sada koriste situaciju nezaintersovanosti države za Sandžak i da mu se čini, da je bilo po volji određenih političkih oligarhija da se ovaj prostor izoluje ili samoizoluje, što ga stalno navodi na paralelu sa Kosovom.
“Kosovo je, ipak, bilo zapostavljeno. I zbog te zapostavljenosti, došlo se do jedne totalne isključenosti iz opšteg državnog života. Ovde je u pitanju jedna čista kosovizacija problema, no nego se bojim da je to sad, već, problem koji se ne može rešiti preko noći”, smatra Šarenkapić.
A kada je u pitanju nastup verskog vođe Mustafe Cerića, Enver Kazaz podseća na još jednu činjenicu.
“Nije prvi put i nije reis Cerić jedini vjerski velikodostojnik u BiH koji se tako ponaša. Tako se ponašaju, bezmalo, svi moćnici – i kardinal Vinko Puljić koji govori o antikataoličkoj Evropi, i vladika zahumski Grigorije koji govori o Mostaru kao srpskom gradu. Logika mržnje koja postoji u njihovim govorima pokazuje koliko su to, ustvari, nevjernici”, zaključuje Kazaz.
