Predstavnici administracije SAD posle posete ministra odbrane SAD Avganistanu razgovaraće i sa saveznicima iz NATO-a o povlačenju trupa iz te zemlje. Povlačenje iz Avganistana je još jedan spoljno-politički izazov predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) koji nastoji da okonča najduže američko ratno angažovanje bez ugrožavanja napretka ostvarenog posle svrgavanja talibanskog režima pre skoro dve decenije, pišu svetski mediji.
'Odgovoran kraj sukoba'
Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) došao je u nenajavljenu posetu Avganistanu kao prvi zvaničnik Bajdenove administracije koji je boravio u zemlji u kojoj SAD vode najduži rat, piše Njujork tajms (The New York Times).
Snage SAD bi, prema sporazumu koji su pre više od godinu dana postigli administracija Donalda Trampa (Trump) i talibani, trebalo da se do 1. maja povuku iz Avganistana, gde su neprekidno prisutne od 2001.
U Avganistanu je stacionirano oko 3.500 američkih vojnika, za oko 1.000 više nego što je zvanično obelodanjeno, navodi Njujork tajms pozivajući se na visokog zvaničnika SAD koji je rekao da su neki pripadnici Specijalnih operacija nezvanično prisutni u toj zemlji.
Ostin u Avganistanu nije hteo da komentariše da li su talibani ispunili obaveze po sporazumu sa SAD, navodeći ipak da je "nivo nasilja u zemlji i dalje prilično visok", ukazuje Njujork tajms. Šef Pentagona takođe je izbegao da govori o datumu povlačenja, rekavši da je odluka na Bajdenu. "Želimo da vidimo odgovoran kraj ovog sukoba", dodao je on.
Bajden je prošle nedelje rekao da će biti "teško" da se ispuni rok za povlačenje, dok je Ostin prethodno izrazio uverenje da bi mogao da povuče sve preostale američke trupe iz Avganistana do 1. maja, ako mu predsednik tako naloži.
Razgovori sa saveznicima
Zvaničnici Bajdenove administracije sastaće se sa saveznicima da razgovaraju o kolebljivim planovima za okončanje rata u Avganistanu, okrećući se još jednom velikom spoljnopolitičkom izazovu posle nedelje sukobljavanja s glavnim geopolitičkim rivalima Vašingtona, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Državni sekretar Antoni Blinken (Antony) dolazi ove nedelje u Brisel na sastanke sa saveznicima iz NATO-a koji su podržali SAD u Avganistanu gde imaju 6.500 vojnika. Američki saveznici su ranije naveli da će povlačenje njihovih trupa zavisiti od američke logističke podrške.
Razgovori o dugotrajnom ratu u Avganistanu biće novi test spoljne politike Bajdenove administracije, pošto su se prethodne nedelje Blinken i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) sukobili s kineskim kolegama na sastanku na Aljasci. Takođe prošle nedelje, Rusija je opozvala ambasadora u Vašingtonu zbog Bajdenove izjave o predsedniku Vladimiru Putinu.
Povrh toga, Severna Koreja je prošle nedelje saopštila da nije zainteresovana za povratak u nuklearne pregovore sa SAD, dok je Iran prošlog meseca odbio američke ponude za pregovore o obnavljanju nuklearnog sporazuma iz 2015. iz kojeg se Tramp povukao.
Američki ministar odbrane se u Avganistanu sastao s predsednikom Ašrafom Ganijem u jeku poslednjih napora SAD i međunarodnih sila za okončanje dvodecenijskog rata, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da su SAD deo višestrukih međunarodnih napora da se spreči da Avganistan postane utočište ekstremističkih grupa, krijumčara droge i drugih izvora nestabilnosti.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u ponedeljak, 22. marta, da "sve opcije ostaju otvorene" za Avganistan, prenosi Frans pres (Agence France-Presse).
Tokom dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a, ističe AFP, visoko na dnevnom redu je budućnost misija alijanse u Avganistanu.
"Nema lakih izbora i zasad, sve opcije ostaju otvorene", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, dodajući da će se saveznici "blisko konsultovati" s Blinkenom na predstojećem sastanku.
Saveznici u NATO su rekli da su spremni da ostanu duže u Avganistanu, ali da je na Vašington do donese takvu odluku, dok su talibani upozorili SAD da će biti "odgovorne za posledice".
Prema sporazumu sa SAD, talibani su obećali da će voditi mirovne pregovore s avganistanskom vladom, ali ti razgovori, kako ukazuje AFP, zasad nisu ostvarili gotovo nikakav napredak, dok su se borbe pogoršale, posebno u ruralnim oblastima, mada su i veliki urbani centri na udaru terorističke kampanje u obliku napada na političare, državne službenike, akademike, aktiviste i novinare.
SAD nastoje da unesu novi dah u mirovne pregovore talibana i avganistanske vlade u Dohi koji su počeli u septembru, ali dve strane nisu u stanju da se dogovore ni o dnevnom redu. Prošle nedelje Moskva je bila domaćin skupa zainteresovanih strana u pokušaju da se proces pomeri s mrtve tačke, ali je i to završeno bez konkretnih predloga. Šira konferencija bi trebalo da bude održana u Turskoj sledećeg meseca.
Teške opcije
Situacija u Avganistanu stavila je Bajdenovu administraciju pred teške opcije kako da okonča učešće u ratu koji traje skoro 20 godina, a da ne dozvoli da se ugrozi bezbednost i ostvareni napredak, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Sporazum koji je Trampova administracija postigla s talibanima predviđa potpuno povlačenje američkih trupa ovog proleća, premda ne zahteva da talibani prethodno postignu mirovni sporazum s avganistanskom vladom, ukazuje list, dodajući da talibani od tada nisu napadali Amerikance, ali da i dalje vode krvavu kampanju protiv avganistanskih trupa.
Talibani takođe, prema analitičarima i obaveštajnim procenama, nisu prekinuli veze s terorističkom organizacijom Al-Kaida, kako je predviđeno sporazumom. Predstavnici talibana izrazili su interesovanje da opet preuzmu vladu u Avganistanu, što, kako piše Vašington post, izaziva zabrinutost da li će opstati napredovanje po pitanju prava žena i demokratije ostvareno pošto su talibani svrgnuti s vlasti u ratu koji su SAD povele nakon terorističkih napada Al-Kaide 11. septembra 2001.
Vremenski rok za povlačenje, zajedno s kontinuiranim napadima talibana na avganistanske snage i izazovima premeštanja vojne opreme iz zemlje bez izlaza na more, postavio je pitanje da li su SAD došle do trenutka kada više nije izvodivo da sve američke trupe napuste Avganistan do 1. maja, ukazuje list, navodeći da je NBC njuz (NBC News) prošle nedelje javio da je Bajden odlučio da vojnici SAD ostanu do novembra.
Angažovanje snaga SAD u Avganistanu je i političko bremenito pitanje, podvlači list. Bajden je tokom predsedničke kampanje obećao da će okončati "večne ratove", mada u njegovoj Demokratskoj stranci postoji neslaganje koliko brzo treba da se povuku američke snage.
Strah od ponavljanja Iraka
Šef Pentagona je posetio Avganistan usred zabrinutosti pojedinih visokih američkih vojnih i avganistanskih zvaničnika da bi brzo povlačenje SAD moglo dovesti do ponavljanja scenarija iz Iraka posle odlaska američkih trupa u vreme administracije Baraka Obame (Barack), piše Forin polisi (Foreign Policy).
Za Bajdenovu administraciju, odluka o tome šta da radi u Avganistanu je obojena onim što se dogodilo u Iraku, gde je takozvana Islamska država osnažila posle povlačenja SAD, ukazuje američki časopis. "Znam da su ljudi zamoreni ratovanjem", rekao je bivši visoki zvaničnik administracije. "(Ali) za pet godina svi će pisati o tome kako vide kako talibani uzvraćaju".
Administracija je, kako piše Forin polisi, takođe suočena s protivljenjem vojske i avganistanskih zvaničnika ishitrenom povlačenju, dok mnogi stručnjaci tvrde da bi povećanje broja američkih vojnika – na blizu 4.500 koliko je bilo prošle godine – omogućilo obuku avganistanskih trupa, nastavak protivterorističke kampanje protiv Al-Kaide i obezbeđivanje ambasade u Kabulu.
Bivši visoki zvaničnik administracije rekao je da bi veći broj omogućio prisustvo u južnom i istočnom delu Avganistana, kao i većim gradovima Džalalabadu i Kabulu, dok bi izloženost američkih vojnika mogla da se smanji tako što bi njihova uloga bila uglavnom obuka lokalnih snaga.
Sve iz početka?
Bajden pogoršava američke probleme Avganistana pokušavajući da poboljša sporazum koji je prethodna administracija postigla s talibanima, piše kolumnista Blumberga (Bloomberg) Eli Lejk (Lake) uz ocenu da bi predsednik SAD trebalo da krene ispočetka.
Prema dogovoru, američke trupe bi trebalo da se povuku za šest nedelja, što će znači kolaps izabrane vlade u Avganistanu u čijem su stvaranju pomogle SAD. S druge strane, ocenjuje kolumnista Blumberga za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, ostanak posle maja mogao bi da američke snage dovede u opasnost od obnovljenih napada talibana.
Bajdenova administracija je, kako ocenjuje Lejk, izabrala najgore – da ostane u Avganistanu, što znači da će trupe SAD biti u riziku od napada talibana, ali da ne dugoročno, čime će ostati bez ionako sve manje mogućnosti da primoraju talibane da se pridržavaju prošlogodišnjeg dogovora.
Osnovni problem Bajdenovog pristupa Avganistanu su talibani koji su razlog što je ta zemlja u krizi, ističe kolumnista Blumberga, dodajući da je fantazija verovati da će, po odlasku američkih trupa, talibani, koji sebe smatraju jedinom vlašću u zemlji, pristati da je dele s izabranom vladom u Kabulu, kako predviđa sporazum koji je nasledio sadašnji predsednik SAD.
Bolji kurs za Bajdena, SAD i Avganistan bilo bi priznanje da taj sporazum nikada neće uspeti, dok je izvodivo da u toj zemlji ostane nekoliko hiljada američkih snaga, ocenjuje kolumnista Blumberga, dodajući da je jedna nedavna studija ustanovila da su godišnji troškovi SAD u Avganistanu između 10 i 20 milijardi dolara godišnje, što je manje od trećine godišnjeg budžeta za rat protiv terorizma, ali i mala cena za sprečavanje sledećeg 11. septembra. Alternativa bi bila poverenje u talibane da neće dozvoliti da Avganistan bude utočište za međunarodni terorizam, što nije nikakav izbor.
Facebook Forum