Uprkos iznenadnoj najavi osnivača Amazona Džefa Bezosa (Jeff) o povlačenju s pozicije glavnog izvršnog direktora giganta elektronske trgovine, jedan od najuticajnijih tehnoloških lidera verovatno će i dalje biti uključen u najznačajnije odluke kompanije bez tereta svakodnevnih poslovnih obaveza, dok će moći da se posveti svojim drugim interesovanjima i inicijativama, pišu svetski mediji.
Okretanje ličnim inicijativama
Bezos je od osnivanja Amazona 1994. postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu, s ličnim bogatstvom koje se sada procenjuje na skoro 200 milijardi dolara, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
U najavi da će kasnije ove godine umesto njega na čelo kompanije doći dosadašnji glavni čovek Amazonovog odeljenja za klaud računarstvo Endi Džasi (Andy Jassy), Bezos je rekao da će i dalje biti "uključen u važne inicijative Amazona", ali da namerava da veću pažnju posveti svojim ličnim inicijativama poput borbe protiv klimatskih promena, kompanije za istraživanje svemira Blu oridžin (Blue Origin) i lista Vašington post (The Washington Post) koji poseduje.
Najava Bezosovog povlačenja se poklopila s objavom da je Amazon ostvario rekordne kvartalne prihode od 125,6 milijardi dolara, što je više od 40 odsto u istom periodu lane i što je, kako ističe Fajnenšl tajms, lagodno nadmašio očekivanja Volstrita.
Kompanija očekuje kvartalni operativni profit između milijardu i 4,5 milijardi dolara, što je širok raspon koji se pripisuje nesigurnosti oko troškova u vezi s pandemijom COVID-19, mada analitičari s Volstrita očekuju da to bude bliže gornjoj granici procene.
Svet za sebe
Kada je reč o povlačenju Bezosa iz Amazona "odlazak" je relativan pojam, to ipak jeste veliki potez, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Čak i u tehnološkoj industriji koja osnivačima kompanija daje mitski status, Bezos je svet za sebe, ističe američki list. Fejsbuk (Facebook) je jedini drugi veliki tehnološki gigant kojim još aktivno upravlja njegov osnivač, premda je Bezos već bio 10 godina u poslu kada je Mark Zakerberg (Zuckerberg) došao na ideju o društvenoj mreži.
S prihodom u 2020. godini od oko 386 milijardi američkih dolara, Amazon je prema tim rezultatima četiri puta veći od Fejsbuka, i to je mnogo više nego što su ikada imali Epl (Apple), Majkrosoft (Microsoft) ili Gugl (Google) pod upravom svojih osnivača.
Ipak, tranzicija je jednog dana bila neizbežna, ističe Volstrit džurnal, posebno kada je reč o 57-godišnjem milijarderu koji voli da se petlja u rakete, dnevne novine i nauke o životu.
Takođe, dodaje list, verovatno neće biti boljeg vremena, pošto je Amazon zaokružio godinu kada je njegovo ionako snažno poslovanje pojačala pandemija, koja je podstakla i kupovinu preko interneta i potražnju za uslugama klaud računarstva. Prodaja u celoj godini porasla je za 38 odsto, što je najveći rast te kompanije od 2011, kada je godišnja prodaja bila oko jedne osminu trenutne.
Izbor naslednika nije slučajan
Bezosova najava je bila pravo iznenađenje, mada treba imati u vidu da je njegovo bogatstvo skoro 200 milijardi dolara, ukazuje BBC, ističući da se s takvim bogatstvom mogu učiniti mnoge stvari, a posebno osoba s velikim ambicijama kao Bezos.
Iako Bezos ne odlazi iz Amazona, njegov uticaj će biti smanjen, ocenjuje BBC i dodaje da na njegovo mesto dolazi diplomac s Harvarda koji je u kompaniji od 1997. i koji je razvio Amazon veb servis (Amazon Web Services - AWS), glavni izvor prihoda kompanije.
AWS obezbeđuje usluge klaud računarstva i skladištenja za vlade i kompanije poput Mekdonaldsa (McDonald's) i Netfliksa (Netflix).
Analitičari, ukazuje britanski javni servis, ocenjuju da odluka da šef klaud poslovanja vodi kompaniju nije slučajna i da ističe središnji značaj koji taj deo operacija ima za Amazon.
AWS je u poslednjem tromesečju imao prihod od prodaje 12,67 milijardi dolara s operativnim profitom od 3,6 milijardi dolara, čime je to najprofitabilniji deo Amazonovog poslovanja.
Povlačenje bez povlačenja
I posle povlačenja s mesta izvršnog direktora, osnivač Amazona će verovatno i dalje utvrđivati nove granice dominantne svetske kompanije u e-trgovini, dok će njegov naslednik morati da se nosi sa sve većim naporima da se umanji njena moć, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Iznenađujuća najava da će Bezos ovog leta prepustiti funkciju izvršnog direktora, ne znači da Amazon gubi vizionara koji je internet knjižaru osnovanu 1995. pretvorio u džina vrednog 1.700 milijardi dolara koji ponekad deluje kao da se bavi svačim po malo.
Bezos nikada nije dozvolio da Amazon počiva na lovorikama. Samo u poslednjih godinu kupio je kompaniju koja razvija samonavodeće taksije, pokrenuo internet apoteku za prodaju inhalatora i insulina i dobio odobrenje vlade za postavljanje više od 3.200 satelita u svemir obezbeđivanje internet usluge na Zemlji.
Osnivač Amazona od leta će biti izvršni predsednik kompanije, što je korporativni govor za čelnike upravnih odbora koji ostaju uključeni u važne operativne odluke, objašnjava AP i ukazuje da se ni investitori nisu uznemirili. Akcije Amazona su posle Bezosove najave blago porasle, što se obično ne dešava kada je Volstrit zabrinut zbog promene uprave.
Promena će Bezosovog naslednika Džasija opteretiti nekim odgovornostima u kojima osnivač Amazona očigledno nije uživao, ističe AP, navodeći da je možda najveći izazov sve veća pažnja na uticaju Amazona na tržište internet trgovine koje je tokom pandemije postalo još značajnije.
Vlada SAD već je pokrenula antimonopolske tužbe protiv Gugla i Fejsbuka, a i regulatori i zakonodavci nisu ostavili puno sumnji da razmatraju da li su takve mere opravdane i protiv Epla i Amazona.
Pandemija vratila Bezosa u Amazon
Njujork tajms (The New York Times) takođe ukazuje da se Amazona suočava s višestrukim izazovima. Pored američkih vlasti, kompanija koja je od svog nastanka potpuno poremetila maloprodaju, pod lupom je zakonodavaca i regulatora širom sveta koji ispituju da li nepravično koristi svoj uticaj.
U novembru su regulatori Evropske unije (EU) podigli antimonopolske tužbe protiv Amazona, navodeći da je kompanija prekršila zakone o konkurenciji koristeći svoju veličinu i pristup podacima da ugrozi manje trgovce koji se oslanjaju na nju da bi došli do kupce.
Amazon se takođe suočava sa sve snažnijim nezadovoljstvom zaposlenih kako je njegova radna snaga povećana na 1,3 miliona ljudi, ističe Njujork tajms. Prošle godine su neki radnici skladišta kompanije izrazili nelagodu zbog bezbednosnih uslova usred pandemije, primoravajući upravu da preduzme hitne mere i još agresivnije zapošljava. Nedavno su, takođe, radnici Amazonovog centra u Alabami pokušali da organizuju sindikat.
Bezos se poslednjih godina već povukao iz svakodnevnog poslovanja Amazona, prenoseći odgovornosti na svoje najbliže saradnike, među kojima je i Džasi, ali je, ukazuje njujorški list, pandemija vratila nazad osnivača kompanije. Dok se Amazon suočavao s poplavom potražnje, nezadovoljstvom radnika i izazovima u lancu snabdevanja usled korona virusa, Bezos se uključivao u odluke o inventaru, razgovarao s vladinim zvaničnicima i posetio jedno od skladišta.
Promena na čelu Amazona odjeknuće mimo te kompanije koju je Bezos personifikovao više od dve decenije, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je njegovim uticajem na korporativnu Ameriku i kako je promenio način na koji se stvari prodaju on postao jedan od najuticajnijih tehnoloških i poslovnih lidera, poznat kao i osnivači Epla Stiv Džobs (Steve Jobs) i Majkrosofta Bil Gejts (Bill Gates).
Drugi projekti
Bezos je u poruci o odlasku sa čela kompanije rekao da ne odlazi u penziju, ali da će se fokusirati na svoje druge projekte, ukazuje Rojters (Reuters).
Kao izvršni predsednik Amazona, Bezos namerava da se usredsredi na "nove proizvode i inicijative", ali pored toga on ima i svoje lične inicijative.
Bezos je 2018. osnova Fond dan 1 (Day 1 Fund) za finansiranje postojećih neprofitnih organizacija koje pomažu beskućnicima i stvaranje mreže novih, neprofitnih predškolskih ustanova u zajednicama s niskim primanjima.
Bezosova kompanija za istraživanje svemira Blu oridžin koja ima za cilj da svemir bude pristupačniji korišćenjem višekratnih raketa. Ta kompanija trenutno testira raketne sisteme, kao i sondu za sletanje na Mesec, s prvom misijom planiranom 2024.
Bezosov fond za Zemlju (Bezos Earth Fund) prošle godine je obećao 10 milijardi dolara za finansiranje naučnika, aktivista, neprofitnih organizacija i drugih grupa koje se bore za zaštitu životne sredine i suzbijanje efekata klimatskih promena.
Osnivač Amazona je 2013. kupio Vašington post i pripisuju mu se zasluga za revitalizaciju tog lista u moćnog igrača među medijima na internetu.
Facebook Forum