Srbija bi trebalo da donese poseban zakon kojim bi oblast video nadzora bila uređena na sveobuhvatan način, naveli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Na pitanje RSE da li upotreba nadzornih kamera, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) 2019. postavilo na oko 800 lokacija u Beogradu, otvara mogućnosti zloupotrebe ličnih podataka građana, iz kancelarije poverenika su naveli da postoje rizici usled obrade podataka o ličnosti do koje dolazi upotrebom tih sredstava.
„Kako u pravu Republike Srbije ne postoje sistemska rešenja koja bi se odnosila na upotrebu video nadzora, potrebno je doneti odgovarajuću regulativu koja bi predstavljala pravni okvir za upotrebu uređaja za video nadzor, uključujući obradu podataka o ličnosti koja se vrši upotrebom tih uređaja“, kažu u kancelariji Poverenika.
U odgovoru se navodi da korišćenje sredstava za video nadzor uvek zadire u pravo nadziranog pojedinca na privatnost, iako može da doprinese osećaju veće bezbednosti u situaciji kada se ta sredstva, primera radi, koriste za zaštitu lica i imovine.
“Ovo je pogotovu slučaj kada se radi o sistematskom nadzoru nad javnim površinama i kada se koristi softver za identifikovanje lica, jer podaci koji se na taj način prikupe, s obzirom na njihov broj i osetljivost, mogu biti upotrebljeni u svrhu kojoj nisu bili namenjeni, pa i zloupotrebljeni“, navode iz kancelarije Poverenika.
Kako se dodaje, izvor rizika po privatnost građana može biti i sama tehnologija koja se koristi, zbog mogućnosti kvarova i tačnosti prikupljenih podataka.
„Reperkusije koje ovo može imati na pojedinca i čitavo društvo su zabrinjavajuće, jer mogu ugroziti bazične vrednosti zagarantovane Ustavom, od dostojanstva ličnosti, slobode kretanja, slobode mišljenja i izražavanja, do pravne sigurnosti i vladavine prava“, stoji u odgovoru iz kancelarije poverenika.
Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.
Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.
Nevladine organizacije upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba ovakvog sistema nadzora i kritikuju Nacrt zakona koji, posle javne rasprave, treba da bude dostavljen Vladi, a potom Skupštini Srbije na usvajanje.
Javnost je za dokument, koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji, saznala nekoliko dana uoči završetka javne rasprave, koja je okončana 17. septembra.
Sve podatke koji se tiču projekta sa Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".
