Suđenje Radomiru Počuči pred Višim sudom u Beogradu odloženo je za septembar zbog izostanka njegovog branioca. Protiv tog bivšeg policijskog službenika pokrenut je proces zbog ugrožavanja bezbednosti pošto je preko društvenih mreža pozivao na nasilje nad pripadnicima nevladine organizacije Žene u crnom putem društvenih mreža.
Radomir Počuča, tadašnji portparol Protivterorističke jedinice policije je krajem marta, reagujući na medijske najave o performansu aktivistkinja i aktivista Žena u crnom, sa svog Fejsbuk profila od huligana, članova nekoliko navijačkih grupa, koristeći se vulgarnostima, zatražio da se udruže protiv pripadnika tog mirovnog pokreta.
Ubrzo je smenjen sa policijske funkcije i optužen za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, za šta se zatvorska kazna kreće u rasponu od tri meseca do tri godine.
Odmah po odlaganju početka suđenja Počuča je poručio da ne odstupa od svojih stavova, ocenivši sudski proces koji se vodi protiv njega kao farsu.
„Možda jesam preterao u komunikaciji što se tiče formulacije i psovke, ali ne slažem se sa delovanjem takvih organizacija.“, rekao je on.
Kako svedoče članice i članovi organizacije Žene u crnom, od Počučinih javnih poziva na nasilje povećao se broj pretnji kojima su izloženi.
Desničarske organizacije su svega nekoliko dana posle Počučinih istupa protestovale nadomak njihovih prostorija dajući mu podršku, a česte su i verbalne, kao i pretnje koje im se upućuju na ulici.
Njihova predstavnica Staša Zajović rekla je da očekuje da će se ovim procesom, kada bude okončan, poslati jasna poruka da je nasilje nad braniteljima ljudskih prava kažnjivo.
„Mi ne znamo do koje mere je ova država kao naslednica onoga što se dešavalo 90-ih može da kontroliše nasilje koje je proizvela. To je veliko bezbednosno pitanje i mislim da bez reforme sektora bezbednosti se gottovo ništa ne može učiniti. Ovo dotiče mnoga polja i ova država će morati time da se pozabavi. To zavisi od toga postojili u njoj kritična masa koja će to da zahteva. Što se tiče organizacija civilnog društva kojima pripadaju Žene u crnom, mi se nećemo umoriti niti odustati.“, smatra Staša Zajović.
Počučin ispad, ali i objavljivanje spiska ovdašnjih javnih ličnosti koje su označeni kao „srbomrsci“ čiji je jedan od autora lider desničarskog pokreta Naši Ivan Ivanović, što se dogodilo gotovo istovremeno, propratila je hitra policijska reakcija koja je rezultirala njihovim hapšenjem.
Iako je to ostavilo utisak odlučnije reakcije države u borbi protiv ekstremizma, preblage sudske presude gotovo da anuliraju njen učinak.
To potkrepljuje činjenica da se lider zabranjene desničarske organizacije Obraz Mladen Obradović tek danas našao u četvoromesečnom kućnom pritvoru zbog širenja rasne i druge diskriminacije pred zabranjenu Paradu ponosa 2009. Zbog sličnog krivičnog dela Miša Vacić, nekadašnji predstavnik desničarske organizacije 1389, izdržao je tek jednogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu. na te činjenice upozorava i predsednik Gej strejt alijanse Lazar Pavlović.
„S jedne strane postoje ti procesi koji se vode na primer zbog pretnji preko društvenih mreža na raznim Fejsbuk stranicama LGBT populaciji, aktivistima i ti slučajevi se svake godine procesuiraju, vode. Neki od njih su završeni pravosnažnim presudama, neki još uvek traju. S druge strane postoje i pretnje koje su se dešavale, a poznati su i ti slučajevi i procesi od kojih su neki završeni, a neki traju protiv lidera različitih desničarskih organizacija. Tu su izricane ovakve i onakve kazne, prosto ne postoji neka standarda politika kažnjavanja u tim slučajevima.“, kaže Pavlović.
Jedini dokaz da je Srbija prešla dug put do društva u kome je nasilje konačno postalo kažnjivo, su adekvatne kazne izrečene onima koji raspriruju mržnju, rasnu i versku i sve ostale oblike netrpelivosti, upozorava reditelj Stevan Filipović - koji se u svojim filmovima bavi desnim ekstremizmom.
Bez toga, zaključuje Filipović, sve se svodi samo na prazne priče, a ne odlučna dela
„Ako se taj početak procesa i buka oko toga svedu na neku vrstu marketinga, kao što vidimo u raznim drugim oblastima, siguran sam da nema nikakvu vrednost. Posle šest meseci, godinu dana ili više može da se povuče neka crta i da se vidi šta je konkretno urađeno, koji su tu rezultati. Jedino na taj način može da se pošalje prava poruka. U suprotnom se šalje poruka da to zapravo prolazi, da će biti možda nekih neprijatnosti u smislu tih samih početaka procesa za počinioce. Ali da će zapravo da se izvuku sa nekim smešnim kaznama ili bez ikakve kazne, a to je loše.“, zaključuje Filipović.
