U Novom Sadu se nastavlja prikupljanje potpisa protiv izgradnje velikog stambeno-poslovnog kompleksa na obali Dunava koji je javnosti poznat kao „Novi Sad na vodi“. Članovi zajedničke akcije opozicionih stranka i nekoliko nevladinih organizacija najavili su i „fizički otpor“ početku radova, kao i uključivanje međunarodne javnosti u slučaju da grad ne odustane od ove ideje.
Reč je o velikom stambenom i poslovnom kompleksu na obali Dunava u Novom Sadu, na oko 90 kilometara od Beograda, čiji projekat i ideju od početka prate različita nagađanja i kontroverze. Projekat bi, prema najavama nadležnih, obuhvatio potez kojem pripadaju gradski delovi Kamenička ada, Ribarsko ostrvo, Dunavac, Šodroš, Brodogradilište.
Opozicija tvrdi da gradska vlast želi da prepusti deo obale Dunava privatnoj kompaniji Galens, koja je već vlasnik Brodogradilišta u tom delu Novog Sada. Galens takođe spada u jednu od najvećih građevinskih kompanija u Novom Sadu.
Peticijom protiv plana
Akcija prikupljanja potpisa „Novi Sad na vodi? Vidi, gari, ne može!“ pokrenula je u oktobru grupa opozicionih političkih stranaka - Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret za preokret. Ovim strankama su se pridružile nevladine organizacije Novi optimizam, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Vojvođanski kulturni klub „Vasa Stajić“, Zelena mreža Vojvodine, Most solidarnosti i Centar za održive zajednice.
Brajan Brković iz Stranke slobode i pravde kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ovo samo deo otpora protiv ovog projekta, koji on naziva „simbolom bahatosti“.
„U Novom Sadu imamo iskustva sa megalomanskim idejama. U većini tih projekata nisu čak ni procedure poštovane do kraja“, kaže on.
Brković navodi da će „Novi Sad na vodi“ uticati i na životnu sredinu.
„Čak ni sve institucije nisu dale dozvolu za ovaj projekat, jer smatraju da je on štetan. Ovo je uvod u sledeći korak, a to je da ako ne pružimo otpor, nastaviće se sa otimanjem prostora, prirode, vode i slično“, kaže on.
Brković ističe da je cilj da „Novi Sad na vodi“ bude simbol „građanskog otpora“.
„Ovo trenutno ide u pravcu da ćemo na kraju zaista telima morati da sprečimo preuređenje korita Dunava“, ističe on.
Aktivisti zabrinuti za životnu sredinu
Olivera Radovanović iz novosadske nevladine organizacije „Zelena mreža Vojvodine“ kaže da su aktivisti protiv projekta jer bi ugrozio posebnost lokacije.
„Reč je o području sa fantastičnim biljnim i životinjskim svetom. Ovo je mesto koje bi moglo da se pretvori u učionicu prirode za decu“, kaže ona za RSE.
Radovanović navodi da ukoliko dođe da realizacije projekta, Zelena mreža Vojvodine zatražiće i reakciju međunarodnih institucija koje su nadležne za nadzor priobalja Dunava okupljenih u „Dunavskoj komisiji“.
Zavod za urbanizam: Netačni navodi u peticiji
Iz gradskog Zavoda za urbanizam poručuju da su navodi zbog kojih je peticija pokrenuta netačni. Direktor tog preduzeća Dušan Miladinović u pismenoj izjavi za RSE kaže da je reč o planu revitalizacije tog dela grada, ali i Novog Sada u celini.
„Netačno je da će stambeno-poslovni kompleks zahvatati 165 hektara na području brodogradilišta i Кameničke ade. Кamenička ada ima površinu 92 hektara. Na njoj se ne planira izgradnja stambenih objekata, a izgradnja planiranih sadržaja neće prelaziti deset posto ukupne površine“, navodi Miladinović.
Кamenička ada, prema njegovim najavama, postaće novi turističko, sportsko, rekreativni centar Novog Sada sa akcentom na planiranju visokokvalitetnog pejzažnog prostora u okviru svih sadržaja.
„Odnosno planiranja park – šume, veslačke staze, plaže, sportskih sadržaja, marine, glamping turizma, biciklističkog centra, kulturnih sadržaja i hotelskog kompleksa na površini od 7,2 hektara“, navodi Miladinović.
U odgovoru se nisu komentarisale optužbe opozicije i aktivista o navodima da bi projekat mogao ugroziti životnu sredinu i da se zbog njega obezbeđuju benefiti privatnoj kompaniji.
RSE je pitanja o svemu tome uputio i Galensu, međutim do zaključenja ovog teksta odgovori nisu stigli.
SNS: Novi Sad sa najmodernije uređenim priobaljem
Iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja vodi grad, na negodovanje aktivista i stranaka poručili su da je reč o projektu koji će Novi Sad svrstati među gradove sa najmodernije uređenim priobaljem. SNS je u saopštenju istakla da će kompleks imati javnu namenu.
„Ovakav plan čini da prostor oko sadašnjeg Brodogradilišta bude dostupan građanima tokom cele godine, a time se doprinosi i ekonomskom efektu kompleksa Kamenička ada. Površine pod šumom na prostoru Kameničke ade biće povećane a posebna pažnja posvetiće se očuvanju staništa ptica“, navela je SNS u saopštenju 15. septembra.
Vladajuća stranka, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istakla je i da „grad koji ima najlepšu plažu na Dunavu, zaslužuje tako nešto, što će se višestruko isplatiti građanima, sportistima, rekreativcima, gostima grada i državi“.
Novi Sad na vodi nakon Beograda na vodi
Sa kolokvijalno nazvanim projektom „Novi Sad na vodi“ deo javnosti vidi paralelu sa sličnim poduhvatom u Beogradu, gde se od 2015. godine gradi stambeno-poslovni kompleks na priobalju reke Save u četvrti Savamala.
Beograd na vodi je zajedničko preduzeće kompanije Igl Hils (Eagle Hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (68 odsto) i Vlade Srbije (32 odsto).
Projekat u Beogradu je privukao veliku pažnju nakon što su maskirane osobe bagerima srušile više objekata koji se nalaze u zoni izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi" u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.
Policija se te noći nije odazvala pozivu građana da interveniše, a do danas je procesuirana samo jedna osoba - šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja. Njemu je u maju 2018. godine izrečena uslovna kazna od pet meseci zatvora zbog nesavesnog rada.
Urbanistički planovi vlasti u Novom Sadu pod lupom javnosti
Preuređenje priobalja Dunava nije jedini poduhvat koji je u proteklim godinama naišao na negodovanje i protest Novosađana.
Početkom 2016. godine srušena je zgrada nekadašnje Komunalne banke, koja je bila pod zaštitom države, zatim je sklonjen, a kasnije i vraćen spomenik jermenskoj porodici u centru grada. Na tom mestu je izgrađena zgrada od trinaest spratova.
Samo dve godine nakon ove investicije, u širem centru grada prodata je i jedina slobodna parcela, ujedno i jedna od najskupljih u Novom Sadu u poslednjih par decenija. Na toj parceli koja je tada prešla iz javnog u privatno vlasništvo za 3,7 milijardi dinara (oko 31 miliona evra ), izgrađen je tržni centar „Promenada“, čiju su izgradnju pratili različiti problemi: od upotrebne dozvole do dozvole o sigurnosti po pitanju protiv požarne zaštite.
Pažnju Novosađana prošle godine privukla je i vest o mogućem rušenju SPENS-a (Sportsko-poslovnog centra Vojvodina), ali od ove ideje je gradska vlast ipak odustala jer „ne postoji podrška javnosti za rušenje“, rekao je tada gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
Sredinom oktobra još jedno zemljište je u širem centru grada dobilo novog vlasnika: reč je o parceli u blizini SPENS-a, gde je umesto prvobitnog plana da se izgradi objekat za potrebe gradskih službi i novosadskog suda, ipak dozvoljena izgradnja solitera sa 12 spratova.
Facebook Forum