Proboj na junskom samitu Evropske unije nije nemoguć, ali šanse za to su male, smatra profesor Vasko Naumovski posle povećanih očekivanja o rešenju pitanja između Skoplja i Sofije.
Marko Trošanovski iz Instituta za demokratiju, pak, smatra da se u narednim nedeljama ne može očekivati finalno rešenje, ali da je moguć nekakv napredak.
Da li je nerealno podgrevanje nade da je moguć proboj u makedonsko-bugarskom otvorenom pitanju do 23. juna, kada će se održati Samit Evropske unije, ili ipak postoji realna mogućnost o kompromisu između vlade na čelu sa Zoranom Zaevim i tehničke vlade u Sofiji?
Odnosi na relaciji Skoplje-Sofija, ali i interes evropskih političara porasli su od kraja maja, kada su u oba glavna grada predlog o kompromisu doneli evrokomesar za proširenje Oliver Varhelyi i Augusto Silva, ministar spoljnih poslova Portugalije, zemlje koja je aktuelna predsedavajuća u EU.
Nakon susreta sa premijerom Zaevim u Jelisejskoj palati u četvrtak uveče, takvu je poruku poslao i francuski predsednik Emmanuel Macron, čija zemlja pre dve godine nije dala zeleno svetlo za početak pregovora sa Unijom za Severnu Makedoniju i Albaniju.
“Evropska unija je donela odluku još u martu prošle godine da počne pregovore sa vašom zemljom i sada je vreme da se ta odluka konkretizuje i Francuska aktivno podržava to. Severna Makedonija zaslužuje da počne pregovore bez odlaganja. Ja sam lično uključen u nalaženje rešenja sa Bugarskom”, rekao je Macron.
Proboj nije nemoguć
EU preporučuje početak pregovora za članstvo zemlje od 2009. godine. Godinama se te preporuke nisu realizovale zbog nerešenog spora o imenu sa Grčkom.
Potpisivanjem Dogovora iz Prespe 2018. godine, kojim je stavljena tačka na višedecenijski spor između Skoplja i Atine, Grčka je prestala da bude prepreka evropskom napretku Severne Makedonije.
U 2019. godini Francuska nije dozvolila početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, sa zahtevom da se revidira metodologija u pristupnom procesu. To je bilo učinjeno, ali na samitu u decembru prošle godine Sofija je stopirala Skoplje, sa tvrdnjom da su bilateralni odnosi nerešeni, pre svega u vezi sa istorijskim pitanjima.
Univerzitetski profesor Vasko Naumovski je u 2009. godini bio vicepremijer za evropska pitanja, kada je Makedonija isto tako imala preporuku za početak pregovora sa EU, ali tada nisu počeli zbog spora sa Grčkom. U izjavi za Radio Slobodna Evropa, on sada procenjuje da su veoma velike šanse da se to desi u junu.
“Proboj na junskom samitu nije nemoguć, ali šanse za to su svakako male, imajući u vidu da je pozicija Bugarske učvršćena deklaracijom usvojenom u njihovom parlamentu, podržana od svih partija. Baš u tome je glavni alibi sadašnje privremene bugarske vlade, koja je više puta naglasila da nema mandat da izađe iz okvira te deklaracije”, kaže Naumovski.
Marko Trošanovski iz Instituta za demokratiju, pak, smatra da ni u kom slučaju nije moguće finalno resenje spora između Sofije i Skoplja do juna, pre svega zbog toga što je vlada Bugarske tehnička i ne bi se saglasila da preduzme takav veliki politički potez.
“Ali, sa druge strane, ono što se može napraviti je da se stavi proces u nekakav smer, na nekakve šine, to je taj putokaz o Dogovoru o dobrosusedstvu i tako nešto ova bugarska vlada mislim da može prihvatiti i sa njim da se trasira proces da bilo koja vlada Bugarske ne može zaobići to i tumačiti dogovor za svoje dnevno-političke potrebe”, kaže Trošanovski.
Različiti pogledi na putokaz
Na sadržaj putokaza, koji prema portugalskom predlogu treba pripremiti makedonska strana, različito se gleda u Skoplju i u Sofiji.
Makedonski političari stalno insistiraju da u njemu neće biti identitetska pitanja kao što su jezik, nacija i istorija, ali su one sadržane u deklaraciji bugarskog parlamenta od 2019. godine, na kojoj insistiraju bugarski političari. Taj dokument, čiji sadržaj Sofija traži da bude deo putokaza, je donesen od strane bugarskih političara dve godine nakon potpisivanja međudržavnog Dogovora o dobrosusedstvu.
Bugarska, kaže Naumovski, kao i svaka druga članica EU, koristi svoju poziciju prema državi koja želi postati članica.
“Oni rade ono što mogu napraviti u ovom slučaju, a to je da pokušaju da dobiju više od onoga što je bilo potpisano u bilateralnom dogovoru”, smatra Naumovski.
Inače, premijer Zoran Zaev tvrdi da je bugarska deklaracija neprihvatljiva za Severnu Makedoniju, a da će u putokazu biti pretežno tehnička i infrastrukturna pitanja.
U međuvremenu, opoziciona VMRO DPMNE nekoliko dana za redom blokira raskrsnice u desetak gradova u zemlji, sa optužbama da, kao što kažu, dvojac Zaev i specijalni poslanik makedonske vlade Vlado Buckovski, koji je nekadašnji premijer, vode tajne pregovore sa Sofijom, a da je na stolu i makedonski identitet.
