"Ukoliko i vlast i opozicija žele međunarodnu istragu ili međustranački dijalog ili bilo koju vrstu posredovanja, mislim da je Evropski parlament spreman da to podrži", poručio je za Radio Slobodna Evropa jedan od međunarodnih posmatrača izbora u Srbiji, Andreas Šider (Schieder).
On je tako odgovorio na pitanje o političkoj krizi koja traje od 17. decembra kada su održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori.
Najveća opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja", uz svakodnevne proteste, traži poništavanje izbora i uključivanje međunarodnih zvaničnika.
Vlast odbacuje navode o izbornoj krađi, dok su na neregularnosti ukazali i domaći i međunarodni posmatrači.
Do objavljivanja ovog teksta, RSE nije dobio odgovore ni od Vlade, ni od vladajuće Srpske napredne stranke o tome šta je za njih rešenje za izlazak iz postizborne krize.
- Partija evropskih socijalista: Zabrinjavajući napadi vlasti Srbije na evroposlanika Šidera
- Predstavnik Saveta Evrope: Ako se dokažu izborne nepravilnost, to bi bila sramota za vlasti Srbije
- Predstavnik ODIHR: Konačni izveštaj o izborima u Srbiji za tri meseca
Preliminarni zaključci izveštaja međunarodne misije za posmatranje izbora ukazuju na ozbiljne neregularnosti, zloupotrebu javnih sredstava, medijsku dominaciju predsednika države Aleksandra Vučića, negativnu kampanju i širenje straha.
Ova misija imala je 361 posmatrača iz 45 zemalja, a u njenom sastavu su bili predstavnici Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR, Parlamentarne Skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) i Evropskog parlamenta.
O porukama Vučića i Brnabić
Andreas Šider, poslanik EP iz redova Socijaldemokratske partije Austrije, ocenio je da je "demokratija u Srbiji u ozbiljnoj situaciji".
"Veoma je važno da se istraže sva otvorena pitanja i optužbe", kaže Šider.
Šef misije delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Stefan Šenah (Schennach) rekao je za RSE da bi njihov izveštaj trebalo da pomogne Srbiji da pronađe bolji sistem kada je reč o sprovođenju izbora.
"A dalje je na partijama, parlamentu, Vladi. Mislim da Srbija treba da ustupi mesto diskusiji i izražavaju protesta, ali takođe pozivam opoziciju se uzdrži od nasilnog ponašanja. To, takođe, nije od pomoći", rekao je.
Zaseban finalni izveštaj njegovog tima trebalo bi da bude predstavljen na sednici PSSA 24. januara.
Savet Evrope je, prema njegovim rečima, ponudio da u Srbiji organizuje postizbornu misiju koja bi podrazumevala obuku za bolje praćenje i kontrolu predizbornih, izbornih i postizbornih radnji.
Na pitanje kako su vlasti Srbije odgovorile na taj predlog, rekao je da od predsednika Srbije Aleksandra Vučića premijerke Ane Brnabić trenutno može da čuje "samo loše reči."
Predsednik i premijerka su nakon izbora u više navrata kritikovali međunarodne i domaće posmatrače izbora.
Aleksandar Vučić je izveštaje posmatračkih misija nazvao "izmišljenim i dogovorenim".
Neistinitim ih je ocenila i premijerka Ana Brnabić, uz ocenu da je reč o "pokušaju destabilizacije Srbije".
"Srbija je kandidat za članstvo u EU, tako da vlasti moraju posebno da vode računa o tome kako reaguju na međunarodne izveštaje", poručio je Šenah.
Delegacija PSSE koju je predvodio Stefan Šenah imala je 23 člana iz 12 različitih država i iz različitih političkih grupa.
Kako međunarodna zajednica može pomoći?
Vlada Srbije je 21. decembra saopštila da je upoznata sa preliminarnim zaključcima izveštaja međunarodne misije.
Iz Vlade je saopšteno da su spremni da sarađuju na pojašnjenju pokrenutih pitanja i unapređenju daljeg izbornog ambijenta.
Jedna od liderki koalicije "Srbija protiv nasilja" Marinika Tepić, koja od 18. decembra štrajkuje glađu, rekla je za RSE da opozicija traži formiranje međunarodne komisije koja bi izvršila reviziju izbora.
"Tražimo da se uključe posmatrači i iz Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i Evropske komisije i da svi zajedno uđu u reviziju da se ovako nikada ne bi ponovilo", rekla je Tepić.
Tepić sa još nekoliko opozicionara štrajkuje glađu tražeći poništavanje izbora i raspisivanje novih, pod novim uslovima.
- Čitajte: Politički štrajkovi glađu u Srbiji
Koji su mogući izlazi?
Formiranje nezavisne komisije koja bi istražila sve navode o izbornim neregularnostima, bilo bi dobro rešenje za izlazak iz političke krize, smatra politikolog Dušan Spasojević.
"Nezavisna komisija koja bi pokušala da utvrdi političku i pravnu odgovornost, sa druge strane da propiše niz mera koje bi sprečile da se ta ista stvar desi na narednim izborima", dodaje Spasojević.
On, međutim, ocenjuje da se najverovatnije "neće desiti ništa".
"Da jednostavno inercija uradi svoje, da se protesti izmore i da sve prođe, da se mandati verifikuju i da se vratimo u sličnu situaciju koju smo imali pre izbora, samo sa jačom opozicijom u institucijama", smatra Spasojević.
Takav razvoj događaja, zaključuje on, ne bi bio rešavanje, nego odlaganje, a time i produbljivanje krize.
Da li je raspisivanje novih izbora rešenje?
Jedan od prvih zahteva opozicije bio je poništavanje izbora u glavnom gradu, da bi kasnije zatražili nove izbore na svim nivoima.
Spasojević ističe da samo tehničko ponavljanje izbora bez revizije biračkog spiska i promene izbornih uslova ne bi dovelo do neke posebne razlike.
Srpska napredna stranka u više navrata je odbacila zahteve opozicije i najavila konstituisanje republičkog parlamenta u januaru.
"Mislim da će jedna od strategija vlasti biti da požuri sa konstituisanjem skupštine, jer će to biti trenutak kada će opozicija morati da donese odluku šta radi u odnosu na tu situaciju. Pretpostavljam da će to biti naredna velika kriza", ocenio je Spasojević.
Glasanje za narodne poslanike, ponavlja se na 32 biračka mesta u Srbiji, nakon čega će Republička izborna komisija objaviti konačne rezultate izbora za Narodnu skupštinu.
Nakon toga, rok za formiranje Skupštine je 30 dana, a poslanici onda imaju 90 dana da izaberu novu Vladu Srbije.
Facebook Forum