Postignut dogovor o iranskom nuklearnom programu: Pohvale iz sveta, Izrael negoduje

Iran i velike sile postigli su u Ženevi dogovor o iranskom nuklearnom pitanju. Prema dogovoru, Teheran će na šest meseci obustaviti nuklerane aktivnosti, a zauzvarat će mu biti ublažene sankcije. Učesnice razgovora ocenjuju dogovor kao istorijski, dok ga Izrael smatra lošim.

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je u Vašingtonu sporazum i naveo da on "sadrži značajna ograničenja koja će Teheran sprečiti da izgradi nuklearno oružje".

"Danas imamo pravu priliku da postignemo sveobuhvatno, mirno rešenje i verujem da moramo da ga testiramo. Prvi korak koji smo danas preduzeli predstavlja najznačajniji i najopipljiviji napredak koji smo postigli sa Iranom otkako sam preuzeo dužnost. A sada moramo iskoristiti naredne mesece da postignemo trajno i sveobuhvatno rešenje kojim bismo rešili problem koji je decenijama pretio našoj i bezbednosti naših saveznika", kazao je Obama.

Ovo je važno dostignuće, ali samo prvi korak, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Džavid Zarif.

"Moramo da radimo zajedno na istim principima na kojima smo počeli. Principi su ravnopravnost, uzajamno poštovanje i zajednička korist, kako bismo stavili tačku na ovo nepotrebno i prilično tužno poglavlje", Zarif, koji je predvodio delegaciju u Ženevi.

Tekst sporazuma tek treba da se objavi, a period od šest meseci će diplomatama pružiti mogućnosti da postignu i trajniji dogovor.

Visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU i potpredsednica Evropske komisije Ketrin Ešton ocenila je da se radi o istorijskom dogovoru.

"Nakon intenzivnih pregovora postigli smo danas dogovor o zajedničkom planu akcije koji određuje pristup ka postizanju dugoročnog sveobuhvatnog rešenja", kazala je Ešton čitajući zajedničku izjavu.

"Dogovorili smo se da proces koji će voditi sveobuhvatnom rešenju uključi prve korake inicijalnih reciročnih mera koje će poduzeti obe strane u trajanju od šest meseci", navela je Ešton dodavši u svojoj izjavi da će inicijalni "zajednički plan akcije" stvoriti povoljnu klimu za sveobuhvatno rešenje ne navodeći detalje sporazuma.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Vestervele ocenio je da sporazum predstavlja prekretnicu.

Iran će ograničiti svoje aktivnosti kada je reč o nuklearnoj energiji što će za početak trajati šest meseci, a zauzvrat će biti ukinute određene sankcije.

Prema saopštenju američke vlade, Iran će moći da ima pristup milijardama dolara prihoda od ograničene prodaje nafte i petrohemijskih proizvoda, od trgovine zlatom i drugim dragocenim metalima.

Iran će morati da obustavi "neke nivoe obogaćivanja uranijuma i neutrališe deo svojih zaliha", kao i da prekine rad na svom reaktoru plutonijuma. Takođe, inspektori će imati pristup iranskim nuklearnim postrojenjima i međunarodnoj zajednici će se omogućiti da verifikuje da li Iran ispunjava svoje obaveze.

"Hrabrost" i "greška"

Izrael je u nedelju ocenio da su velike sile i Teheran postigle "loš dogovor", saopšteno je iz kabineta izraleskog premijera Benjamina Netanjahua.

"To je loš dogovor koji Iranu pruža tačno ono što je želeo: značajno ublažavanje sankcija i nastavak dela nukleranog programa", piše u saopštenju objavljenom nekoliko sati nakon postizanja dogovora.

Nasuprot svima, Netanjahu je u nedelju izjavio da je sporazum greška.

"To što je sinoć dogovoreno u Ženevi nije istorijski sporazum, već istorijska greška", rekao je Netanjahu na sastanku vlade.

Izraelski ministar ekonomije Naftali Benet izjavio je da dogovor ne obavezuje Izrael i da Izrael ima pravo da se brani.

"Iran preti Izraelu i Izrael ima pravo da se brani", rekao je Benet, koji je na čelu partije esktremne desnice Jevrejsko ognjište.

Američki državni sekretar Džon Keri je pokušao da uveri Izrael da će postignuti dogovor doprineti da "svet bude bezbedniji".

"Ne postoji ni najmanja razlika u tome šta je konačni cilj SAD i Izraela, a to je da Iran ne poseduje atomsku bombu", poručio je Keri.

Netanjahu je međutim rekao da se ne slaže sa SAD o mogućnosti da se sa Iranom sklopi dogovor koji neće podrazumevati i prekid aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.

Predsednik Irana predsednik Hasan Rohani je rekao da je postizanjem sporazuma Iranu "priznato pravo da obogaćuje uranijum na svojoj teritoriji".

"Struktura sankcija počela je da puca. Iran nikada nije nastojao i nikada neće nastojati da proizvede atomsko oružje", poručio je Rohani, prenela je iranska državna televizija.

Britanija je u nedelju saopštila da se u nuklearnom sporazumu sa Teheranom ne spominje da Iran ima "pravo na obogaćivanje" uranijuma, ali je naveo da bi konačni sporazum mogao da dozvoli ograničeno obogaćivanje u mirnodopske svrhe.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je rekao da "treba zahvaliti pregovaračkom timu" i da se treba "i dalje suprotstavljati neumerenim zahtevima" drugih zemalja u vezi sa nuklearnim programom Irana.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je pozdravio "hrabrost Irana i svetskih sila" nakon što je postignut sporazum o nuklearnom programu Teherana.

"Sada je od ključne važnosti obezbediti preciznu primjenu dogovorenog i nastaviti rad na osnovu izgrađenog poverenja u pravcu konačnog rešenja ovog pitanja", izjavio je on.

Ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus naveo je da sporazum predviđa oštru kontrolu aktivnosti Irana.

Kina je ocenila da će dogovor "doprineti očuvanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku".

"Dogovor će doprineti opstanku međunarodnog programa o neširenju nuklearnog naoružanja i očuvaće mir i stabilnost na Bliskom istoku", navodi se u saopštenju ministra spoljnih poslova Kine Van Jija.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izrazio zadovoljstvo zbog sporazuma.

"Nema gubitnika, ceo svet dobija", rekao je Lavrov posle razgovora, javile su ruske agencije.

Iran i pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Britanija) i Nemačka poslednju rundu pregovora o spornom iranskom nuklearnom programu nastavili su 20. novembra. Nastojali su da nađu izlaz iz desetogodišnjeg spora o iranskom programu za koji Zapad smatra da je namenjen proizvodnji nuklearnog oružja, a Teheran tvrdi da su mu namre miroljubive.