Kosovo najprivlačnije za poslovanje, BiH sve manje poželjna

Ne dešava se često da iz neke globalne institucije stigne dobra ocena za neku od balkanskih država. Izveštaj Svetske banke koja beleži napredak Kosova u stvaranju pozitivne klime za vođenje biznisa. U odnosu na prethodnu godinu, zvanična Priština skočila je za deset, a u zadnje dve godine za 40 mesta. Najveći skok ostvaren je u zakonskim olakšicama da se posao započne, da se lakše registruje i dobiju dozvole za gradnju.

I pored postignutog napretka u poslednjem izveštaju Svetske banke o poslovanju na Kosovu, kosovskim institucijama predstoji još rada na poboljšanju poslovnog okruženja u zemlji, ocenjuju domaći i strani stručnjaci.

Godišnji izveštaj Svetske banke pod nazivom “Doing business”, ocenjuje 189 država u 11 kriterijuma, i određuje indeks lakoće poslovanja.

Na osnovu izveštaja, napredak na Kosovu je postignut u pokretanju poslovanja, dobijanju dozvola i registraciji vlasništva.

Kosovo je u tom izveštaju na 86. mestu, što je za 10 pozicija bolje od prošle godine.

Zamenik ministra trgovine i industrije, Bernard Nikaj, kazao je da je napredak rezultat promena i uvođenja olakšica kako na centralnom tako i na lokalnom nivou na Kosovu.

“Postigli smo veliki napredak u poslednje dve godine, ali još uvek nam preostaje dosta posla. Prema tome, sigurni smo da ćemo nastaviti sa reformama još većim intezitetom. Ovaj uspeh nas još više motiviše”, kazao je Nikaj.

Rukovodilac Svetske banke na Kosovu, Jan Peter Oltres, međutim navodi da velika nezaposlenost na Kosovu govori da privreda nije uspela da stvori dovoljno novih radnih mesta za Kosovare.

“Tek nešto više od jedne četvrtine radno sposobnog stanovništva je zaposleno, što je mnogo manje od proseka u zemljama Zapadnog Balkana. Više od 30 posto radne snage je bez posla. Ove brojke iz ankete o radnoj snazi iz 2012. godine potvrđuju da privreda nije uspela da stvori nova radna mesta ni da pruži bolje plate”, kazao je on.

Po rečima stručnjaka, Kosovo je zabeležilo napredak u zakonodavnom smislu privrednog sektora, ali se situacija na terenu razlikuje.

Ibrahim Rexhepi, rukovodilac Centra za strateška i socijalna istraživanja, navodi da se izveštaj Svetske banke bavi tehničkim kriterijumima, a koji se ogledaju u postojećim zakonima, dok se birokratija ili sve ostale poteškoće sa kojima se suočava biznis zajednica ne analiziraju.

“Ukoliko uzmemo u obzir kretanja u poslednje tri godine, uočava se da je Kosovo u zakonodavnom smislu postiglo napredak, ali problem je kod sprovođenja zakona, i kod mnogih problema od korupcije do teške birokratije”, kazao je Rexhepi za RSE.

Rexhepi navodi da je tačno da su se procedure prilikom pokretanja poslovanja i izdavanja dozvola promenile, ali dodaje da opštine nisu spremne da pruže adekvatne lokacije za izgradnju objekata.

“Bez obzira šta zakon nalaže, postoje i ostali problemi kao što su nedostatak urbanističkih planova, a što otežava izdavanje dozvola”, kazao je on.

Pravila kao u fudbalu

Kosovski primer bio je povod da proverimo i stanje u ostalim državama. Srbija u prethodnih godinu dana u stvaranju uslova za biznis nije sprovela nijednu regulatornu reformu i pala je sedam mesta, na 93. mesto na rang-listi u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije o poslovanju. Umesto da olakša biznis i privuče investitore, Srbija je povećala porez na dohodak preduzeća, što je poskupelo poslovanje malih i srednjih preduzeća.

Famozno usko grlo još uvek je vreme i trošak za dobijanje građevinske dozvole, za šta je potrebno 269 dana. Dok Srbija stoji, Kosovo je pretrčalo čak i ispred Hrvatske. Na to u osvrtu za RSE upozorava Aleksandar Stevanović, savetnik ministra za privredu Saše Radulovića.

"Ostatak sveta je jednostavno išao napred i kad vi tapkate u mestu, jednostavno ostali vas preteknu. Kao što mi ne igramo fudbal ništa lošije nego devedesetih ili Zvezda ne igra mnogo lošije fudbal nego '91, ali su u međuvremenu za 23 godine ostali klubovi postali sve bolji. Izmišljene su nove taktike, načini kako da se dođe do finansija i vi sa istim performansama ste sada zaostali za onima koji nisu tapkali u mestu sve vreme. Tako je isto i sa poslovnim okruženjem - ako stojite u mestu, čak i ako ništa ne radite i ne kvarite, bićete sve manje atraktivni za bavljenje poslom. To pokazuje i ovaj izveštaj. Zašto u prvoj godini nije dosta učinjeno? Očigledno nije bilo dovoljno onih koji su želeli da vuku ekonomske reforme u Srbiji. Verovatno je reč o tome da je u oblasti ekonomskih politika i onih koji su ih dominantno kreirali u prvom sastavu ove vlade očigledno bilo malo manje sklonosti i želje da se rešavaju ti ključni problemi."

I Crna Gora je prema novom izveštaju Svetske banke napredovala za sedam mesta zemalja u kojima se merila lakoća poslovanja. To je zasluga olakšanog izdavanja građevinskih dozvola sa strogim rokovima i na jednom šalteru. U tom konkretnom zahtevu, Podgorica je u samo godinu dana zabeležila skok sa prošlogodišnjeg 176. na 106. mesto. Ekonomski savetnik Zoran Vulević kaže:

"To stanje je kolebljivo i veoma lako promjenljivo ukoliko se ne nastavi sa reformama u tom smislu. Posebno je važno imati na umu, naročito kada su u pitanju indikatori gdje smo od 10 pozitivni u tri indikatora koji pokazuju napredak Crne Gore u određenim oblastima. Treba nastojati upravo kod tih indikatora da se ne događa da jedna oblast koja je pokazala napredak u ovoj ima u slijedećoj godini negativan trend. Istina je da to ne zavisi samo od našeg angažovanja nego su u pitanju i druge okolnosti koje mogu da utiču na redosled pozicija u određenoj oblasti. Mogu reći da je očigledno da vlada ulaže napor da se stvari u kontinuitetu odvijaju u pozitivnom smjeru. U svemu ovome veoma je bitna uloga poslovnih asocijacija. Mislim da je kod nas jedan problem implementacije zakonske regulative. Naša zakonska regulativa je zaokružena ili se zaokružuje kada govorim o biznisu. Međutim, sa terena nijesu uvijek takvi izvještaji, odnosno događa se da se zakoni ne implementiraju na određeni način nego da se određene promjene te zakonske regulative još uvijek ne sprovode. Posebno je to karakteristično kada su u pitanju lokalne samouprave. Još jednom apelujem na zaposlene u javnom sektoru i na nivou države, ali i lokalne samouprave da osjete ono što su potrebe biznisa jer bez toga saznanja da su ljudi tamo da bi bili na usluzi građanima ne možemo očekivati ni efikasniju ni bržu implementaciju".

Najgori u regiji

U BiH iz godine u godinu se pogoršavaju uslovi poslovanja. Svetska banka zvanično je Sarajevo stavila rame uz rame s Bangladešom i Ugandom. Trenutno je na 131. mestu od 189. pozicija u rangu sa Bangladešom i Ugandom, a bh. poslovni ambijent ubjedljivo je najgori u regiji.

„U Izvještaju vidimo mnoge oblasti u kojima BiH ili ne pravi nikakav pomak, ili čak imamo i pogoršanje uslova poslovanja, ili ako pravimo pomak, drugi to rade mnogo brže. Mi smo zadnji u Evropi. Mislim da je dovoljno da se kaže da nismo apsolutno položili ispit iz kreiranja povoljne investicione klime“, ocjenjuje ekonomski analtičar Udruženja Swot Saša Grabovac.

Na ovogodišnjoj tabeli BiH je pala za jedno mjesto u odnosu na prošlu. Grabovac kaže da izvještaj Svjetske banke potvrđuje da BiH ima lošu poslovnu klimu i da domaći političari ne vode računa o privlačenju stranih investicija:

„Mislim da je jako bitno da političari shvate da lokalne zajednice koje privlače puno investitora, koje imaju veliku stopu zaposlenosti, u kojima radnici imaju redovne plate predstavljaju sigurnu i lojalnu glasačku bazu.“

Ukoliko bh. političari žele zaustaviti daljni pad ekonomije u državi i poboljšati uslove poslovanja, moraju što prije krenuti sa suštinskim reformama, tvrdi Saša Acić iz Unije poslodavaca RS-a:

„Pri tome mislimo da bismo u svakom slučaju morali krenuti odlučnije i sa suštinskim reformama u pogledu radnog zakonodavstva.“

Loš poslovni ambijent u državi tjera strane investitore, a domaći poduzetnici sve teže se odlučuju na pokretanje vlastitog biznisa. Saša Acić:

„Da bi se u poduzetnici odlučivali da krenu u novi biznis, potrebna je jedna bolja poslovna klima u kojoj ne postoji, između ostalog, i osuda privatnog kapitala. Mi sada živimo u jednom sasvim drugom sistemu i mislimo da, uz kvalitetan pristup i razvoj privatnog kapitala u BiH, možemo napraviti jedan kvalitetan iskorak. A to će onda posredno stimulisati pojednice da pokreću biznis na ovome prostoru“, kaže Saša Acić.