Uvođenje prinudne uprave u Partizan samo je produžetak političke borbe u sportskim klubovima sa čistim populističkim motivima, ocenio je novinar Zoran Pavić. On ukazuje na političku atmosferu u Srbiji koja diktira nepisana pravila po kojima se vlast u sportskom klubu tumači kao dokaz političke moći.
"Računa se da je taj fudbalski plebs prosečni deo glasačke mašine i da je bitno nad njim imati kontrolu. Nekada mu povlađivati, a kada je to neophodno i uvažavati njegovo mišljenje", podvlači Pavić.
Jugoslovensko sportsko društvo Partizan raspustilo je rukovodstvo Fudbalskog kluba Partizan i uvelo prinudnu upravu, te imenovalo Privremeni organ koji će do daljeg upravljati Partizanom. Taj organ čine dosadašnji potpredsednik FK Partizan Milorad Vučelić, zatim nekadašnji potpredsednik i sada član Skupštine kluba Mile Jovičić, kao i član Upravnog odbora Sportskog društva, te penzionisani general nekadašnje Vojske Jugoslavije Radivoje Radinović. Radna grupa bi trebalo da stvori uslove za održavanje normalne izborne skupštine.
"Cilj i smisao ovih mera je da se otklone sve nedoumice i da se razgovara sa svim relevantnim faktorima i da se stvore normalni uslovi za rad, kako dolikuje Partizanu. Radna grupa će potom o tome obavestiti Upravni odbor i na osnovu toga će biti raspisana nova sednica Skupštine. Rok za to je šest meseci", rekao je Vučelić, javnosti dobro poznat kao čovek Miloševićevog režima, te nekadašnji direktor RTS-a iz vremena kada je ta kuća predvodila ratnu medijsku propagandu u Srbiji.
"U čitavoj ovoj stvari Partizan kao klub je jedini gubitnik", podvlači predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije Nezavisnost Mirko Poledica.
"Što se tiče borbe za vlast nad njim, nje je bilo i biće je. To nije ništa novo. Ali Partizan kao klub je zaslužio da se prema njemu ljudi koji su odgovorni odnose sa daleko više dostojanstva. U mnogim klubovima, pa i u Partizanu, sede ljudi koji nisu nikada bili deo fudbala. Nema dovoljno ni struke, a ni poštenja, a klubovi nam sve više tonu", navodi Poledica.
On se slaže u oceni da je apsurdno to što će telo koje će voditi Partizan u vreme trajanja prinudne uprave činiti ljudi koji su vodili klub i do trenutka njenog određivanja.
"Statut fudbalskog kluba je najviši pravni akt koji bi u takvim situacijama trebalo da bude aktivan. Mada neki to osporavaju, ja pretpostavljam da je sve urađeno po zakonu. Svakako se nadam da će preovladati zdrav razum i da će biti pronađeno rešenje", iznosi Poledica.
Iz istog političkog šešira
Incidenti unutar fudbalskih klubova su nešto na šta se javnost odavno navikla. Međutim, poslednja zbivanja poput prebijanja pripadnika obezbeđenja direktora Partizana Miloša Vazure, o čemu postoji i zastrašujući snimak, te žestina rasprave zbog koje je u utorak prekinuta sednica Skupštine kluba na kojoj je trebalo da bude izabran novi predsednik, ukazuju da sama borba za vlast nad Partizanom odavano nije bila tako žestoka. To dodatno čudi s obzirom da predenti na vodeće pozicije dolaze iz istog, kako navodi Zoran Pavić, političkog šešira.
"Dugo je Socijalistička partija Srbije, aktuelnog šefa diplomatije Ivice Dačića, držala skoro potpunu kontrolu nad Partizanom. Tako je bilo još od vremena devedesetih i premijera Mirka Marjanovića. Kasnije se ništa bitno nije promenilo", kaže Pavić.
On podseća da je u rezultatski najuspešnijem periodu Partizana, što je vreme u kom je na čelu kluba bio biznismen blizak socijalistima, Dragan Đurić, o tom klubu govorilo kao o "fudbalskoj Galenici". Time se aludiralo na pravac u kom su, kako se spekulisalo, odlazile Partizanove zarade s obzirom da su neki od socijalista učestvovali i u sumnjivim poslovima srpske fabrike lekova "Galenika", što je afera koja je još uvek predmet zvanične istrage. Pavić poseća i na zarade koje je u to vreme Partizan imao:
"Taj klub je tada ostvarivao izuzetno velike i bogate transfere svojih igrača u inostranstvo. A kada se posle odlaska te garniture podvukla crta ispostavilo se da je dug blizu dvadeset miliona evra. Te pare su negde otišle, a jedno od tumačenja je da su otišle u partijske fondove."
Trenutno vladajući naprednjaci aktuelnog premijera i mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića pokušavaju da, navodi naš sagovornik, zatvore sve društvene pore. Uključujući i sportske. Sam Vučić često podseća da je stasavao na tribinama fudbalskih stadiona, ali u redovima Delija, to jest navijača Partizanu tradicionalne suparničke Crvene zvezde.
"U slučaju Crvene zvezde tu nema neizvesnosti. Jer kako kaže ‘najveći zvezdaš’ on će držati pod kontrolom šta se u tom klubu događa posebno u smislu obezbeđivanja finansiranja. Na primer, dovođenje ruskog ‘Gasproma’ preko državne urgencije kao sponzora. Što isto važi i za Partizan koji takođe bez tih državnih inekcija ne bi mogao da preživi. S tim što je Partizan tu, da se tako izrazimo, manje omiljeno dete."
Uloga navijača
Deo objašnjenja za krizu Partizana mogao bi biti i u tome, na čemu insistira novinar BIRN-a Slobodan Georgijev, što je sadašnja vladajuća politička garnitura već preuzela vlast u tom klubu.
"Upravo podela između dva čoveka koji su došli iz redova naprednjaka, Vazure i Novaka Nedića, to demonstrira. Svađa ili nekakav sukob koji postoji neko bi mogao da protumači kao nameru da se produbi kriza. Po meni, vlast upravlja tim klubovima kada hoće, kada neće onda izazove destabilizaciju da bi možda drugi klub u Beogradu, koji je kao veliki, od toga profitirao", ocenjuje Georgijev.
Nakon skandalozne sednice Skupštine Partizana Georgijev je za RSE konstatovao da je Partizan postao nestabilan od dolaska ljudi bliskih Srpskoj naprednoj stranci u klub i podsetio da, za razliku od Partizana, Crvena zvezda vrlo dobro funkcioniše praktično bez uprave.
Podsetio je da je u senci neuspele Partizanove Skupštine ostala vest da je Skupština Crvene Zvezde saopštila da je dug tog fudbalskog kluba smanjen na 35 miliona evra.
"U Zvezdi imate situaciju da se cela uprava povukla. Vodi je zapravo samo jedan čovek Zvezdan Terzić, koji je rekao `hvala premijeru Vučiću`. Dok sa druge strane Partizan godinama traži svoju upravo i nikako da je nađe", kazao je Georgijev.
Poseban problem odnosi se na reakcije koje mogu uslediti iz navijačkih krugova, i to oba kluba koja pominjemo, a iz kojih su tokom devedestih regrutovani pojedinci za odlazak na ratišta. Među njima po zlu ostao upamćen januara 2000. godine ubijeni Željko Ražnatović Arkan koji je početkom devedesetih instruiran od srpske tajne policije, poziciju lidera zvezdinih Delija, zamenio za lidera paramilitaraca poznatih kao "Tigrovi".
Dvojica navijača povezanih sa prebijanjem Vazure trenutno su u pritvoru. No, činjenica da nikada nije utvrđena uloga navijača u događajima poput paljenja džamija u Beogradu 2004. godine ili nasilja na "Paradi ponosa" 2010. godine, budi sumnje da bi u ovom slučaju moglo biti drugačije.
"Pre svega govorimo o vođama navijača koji su ovako ili onako angažovani u klubu. To ne mora da znači da su na platnom spisku ali im klub na neki način daje logističku podršku kroz alternativne načine finansiranja. Pri tome Partizan ima pet predstavnika u Skupštini kluba, od ukupno 65 članova. Za razliku od Crvene zvezde gde navijači imaju 19 predstavnika. Premijer Vučić je pre neki dan izjavio da je za suzbijanje huliganstva neophodan širok politički konsenzus. To kao da govori da se po tom pitanju neće ništa u skorije vreme uraditi. Ukoliko neko želi da drži pod kontrolom bilo šta u ovom društvu, bez obzira da li govorimo o kriminalu ili navijačkim grupama, postoje instrumenti i zakonski okviri za to. Dakle, ukoliko se nešto otrgne kontroli to će se desiti samo zato što je neko tako nešto hteo", zaključuje Pavić.
(Insajder i RSE: Huligani jači od države)
Facebook Forum