Ministri policije i pravosuđa zemalja članica Evropske unije, usvojili su u četvrtak uveče Briselu takozvani zaštitni mehanizam, koji omogućava privremenu, šestomesečnu suspenziju bezviznog režima za zemlje iz kojih masovno dolaze lažni azilanti. Sagovornici RSE smatraju da nema razloga za brigu, kao i da bi se eventualnom primenom zaštitnog mehanizma poslala loša poruka za evropske integracije.
Primena ove mere, koja se pre svega odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, moguća je i usled nepoštovanja ugovora o readmisiji, odnosno u slučaju odbijanja zahteva EU da neka zemlja primi nazad svoje državljane koji zloupotrebljavaju bezvizni režim.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije “Grupa 484”, koja se bavi problemom azilanta ukazuje da bi ovo trebalo shvatiti ozbiljno.
“Činjenica da je EU usvojila jedan takav mehanizam, koji se primenjuje na sve zemlje koje su na Beloj šengenskoj listi, ali podstaknuta pre svega situacijom na Zapadnom Balkanu, dakle ne samo Srbijom iz koje dolazi najveći broj tražilaca azila, nego i drugim zemaljama ove regije, prosto nam ukazuje da se taj proces mora pratiti i da postoji određena strepnja i bojazan da se to eventualno može dogoditi. Ali, ja ipak čvrsto verujem, uzimajući u obzir čitav pozitivni kontekst koji se sada stvara oko evropskih aspiracija Srbije, da se to neće dogoditi”, smatra Petronijević.
Na upit koliko je zaštitnim mehanizmom olakšano vraćanje viza, izvršni direktor NVO “Grupa 484” kaže:
“Svaka zemlja članica zapravo može pokrenuti jednu takvu inicijativu, ali je, u tom smislu, potrebno zapravo postići što širini konsenzus unutar zemalja članica EU da bi se jedna takva odluka mogla doneti. Naravno da ta odluka ima svoju tehničku dimenziju, ali ima i svoju političku dimenziju. Mi smo svi ovde savršeno svesni, a mislim da su i partneri u EU, da bi eventualna suspenzija bezviznog režima, koji je do ovog trenutka zapravo i jedini opipljivi rezultat, nadamo se da će uskoro početi i pregovori, koji je ostvaren u širem kontekstu evropskih integracija, te da bi odluka o suspenziji bezviznog režima dala negativnu poruku evropskim aspiracijama i procesu evropskih integracija naše zemlje. Bilo bi krajnje neobično da zemlja koja počinje pregovore o članstvu u EU, dođe u situaciju da njeni državljani, u određenom periodu, ne mogu da slobodno putuju u zemlje EU”.
RSE: Kako Srbija trenutno stoji sa brojem njenih državljana koji traže azil?
“Videćemo poslednje statistike koje bude objavio Eurostat, ali ovo je rizičan period koji treba pratiti, jer broj lica koja traže azil u zemljama EU raste u toku zimskog perioda, dakle kada nastupe hladni dani i kada prestaju sezonski poslovi u Srbiji. U tom periodu, veći broj naših državljana traži azil u zemljama EU, i sada ćemo zapravo videti kako će se te statistike kretati”, odgovara Petronijević.
Sekretar Ministarstva bezbednosti BiH Bakir Dautbašić kaže da građanima BiH ne preti vraćanje viznog sistema, iako je i u ovoj godini zabeležen određen broj tzv. lažnih azilanata.
„Ima ih u ovoj godini oko 2.000 u Njemačkoj, i to je sad zasad najveća cifra, međutim dosta manje nego u prošloj godini, što nam samo po sebi daje za pravo da budemo zadovoljni. Sigurno da će poslije ovih mjera koje je Republika Njemačka donijela nedavno broj biti još manji. Ne postoji nikakva opasnost za ukidanje bezviznog režima budući da BiH ispunjava sve uslove koji su pred nju postavljeni. To je jedan kontrolni mehanizam koji EU uvodi zbog zemalja koje tek sada treba da uđu u fazu ukidanja viznog režima, tako da nema razloga ni za kakvu brigu. Ministarstvo sigurnosti u potpunosti kontroliše situaciju u tom pogledu. Ovo nije nikakvo iznenađenje. Međutim, javnost treba da zna da Zapadni Balkan nije jedini region koji je dobio ove beneficije vezano za bezvizni režim, da su sada, recimo, u pregovorima sa EU oko viznih olakšica, - koje smo mi nekada, prije desetak godina, imali - velike zemlje poput Ukrajine, Rusije itd. To je jedan odbrambeni mehanizam EU i to ne predstavlja nikakvo iznenađenje, već čisto da bi EU mogla malo brže reagirati u slučaju nekih neuralgičnih situacija", kazao je Dautbašić.
Primena ove mere, koja se pre svega odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, moguća je i usled nepoštovanja ugovora o readmisiji, odnosno u slučaju odbijanja zahteva EU da neka zemlja primi nazad svoje državljane koji zloupotrebljavaju bezvizni režim.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije “Grupa 484”, koja se bavi problemom azilanta ukazuje da bi ovo trebalo shvatiti ozbiljno.
“Činjenica da je EU usvojila jedan takav mehanizam, koji se primenjuje na sve zemlje koje su na Beloj šengenskoj listi, ali podstaknuta pre svega situacijom na Zapadnom Balkanu, dakle ne samo Srbijom iz koje dolazi najveći broj tražilaca azila, nego i drugim zemaljama ove regije, prosto nam ukazuje da se taj proces mora pratiti i da postoji određena strepnja i bojazan da se to eventualno može dogoditi. Ali, ja ipak čvrsto verujem, uzimajući u obzir čitav pozitivni kontekst koji se sada stvara oko evropskih aspiracija Srbije, da se to neće dogoditi”, smatra Petronijević.
Na upit koliko je zaštitnim mehanizmom olakšano vraćanje viza, izvršni direktor NVO “Grupa 484” kaže:
“Svaka zemlja članica zapravo može pokrenuti jednu takvu inicijativu, ali je, u tom smislu, potrebno zapravo postići što širini konsenzus unutar zemalja članica EU da bi se jedna takva odluka mogla doneti. Naravno da ta odluka ima svoju tehničku dimenziju, ali ima i svoju političku dimenziju. Mi smo svi ovde savršeno svesni, a mislim da su i partneri u EU, da bi eventualna suspenzija bezviznog režima, koji je do ovog trenutka zapravo i jedini opipljivi rezultat, nadamo se da će uskoro početi i pregovori, koji je ostvaren u širem kontekstu evropskih integracija, te da bi odluka o suspenziji bezviznog režima dala negativnu poruku evropskim aspiracijama i procesu evropskih integracija naše zemlje. Bilo bi krajnje neobično da zemlja koja počinje pregovore o članstvu u EU, dođe u situaciju da njeni državljani, u određenom periodu, ne mogu da slobodno putuju u zemlje EU”.
RSE: Kako Srbija trenutno stoji sa brojem njenih državljana koji traže azil?
“Videćemo poslednje statistike koje bude objavio Eurostat, ali ovo je rizičan period koji treba pratiti, jer broj lica koja traže azil u zemljama EU raste u toku zimskog perioda, dakle kada nastupe hladni dani i kada prestaju sezonski poslovi u Srbiji. U tom periodu, veći broj naših državljana traži azil u zemljama EU, i sada ćemo zapravo videti kako će se te statistike kretati”, odgovara Petronijević.
Sekretar Ministarstva bezbednosti BiH Bakir Dautbašić kaže da građanima BiH ne preti vraćanje viznog sistema, iako je i u ovoj godini zabeležen određen broj tzv. lažnih azilanata.
„Ima ih u ovoj godini oko 2.000 u Njemačkoj, i to je sad zasad najveća cifra, međutim dosta manje nego u prošloj godini, što nam samo po sebi daje za pravo da budemo zadovoljni. Sigurno da će poslije ovih mjera koje je Republika Njemačka donijela nedavno broj biti još manji. Ne postoji nikakva opasnost za ukidanje bezviznog režima budući da BiH ispunjava sve uslove koji su pred nju postavljeni. To je jedan kontrolni mehanizam koji EU uvodi zbog zemalja koje tek sada treba da uđu u fazu ukidanja viznog režima, tako da nema razloga ni za kakvu brigu. Ministarstvo sigurnosti u potpunosti kontroliše situaciju u tom pogledu. Ovo nije nikakvo iznenađenje. Međutim, javnost treba da zna da Zapadni Balkan nije jedini region koji je dobio ove beneficije vezano za bezvizni režim, da su sada, recimo, u pregovorima sa EU oko viznih olakšica, - koje smo mi nekada, prije desetak godina, imali - velike zemlje poput Ukrajine, Rusije itd. To je jedan odbrambeni mehanizam EU i to ne predstavlja nikakvo iznenađenje, već čisto da bi EU mogla malo brže reagirati u slučaju nekih neuralgičnih situacija", kazao je Dautbašić.
