Porodice traže da ne zastari slučaj bombardovanja RTS-a

Porodice radnika Radio-televizije Srbije poginulih u bombardovanju te ustanove 1999 i Komitet pravnika za ljudska prava pozvali su tužilaštvo da hitno postupi po zahtevu porodica i pokrene efikasan postupak kako bi se izbegla mogućnost da postupak zastari i time prekrije istina o žrtvovanju 16 radnika RTS u vreme NATO kampnanje na SRJ.

Još jedna borba za istinu u Srbiji mogla bi da se okonča bez pravosudnog zaključka i presude.

Komitet pravnika za ljudska prava i porodice radnika Radio-televizije Srbije poginulih u bombardovanju te ustanove 1999. godine, pozvali su glavnu tužiteljku Srbije, Zagorku Dolovac, da tužilaštvo hitno postupi po zahtevu porodica i pokrene efikasan postupak protiv organizatora i izvršilaca, kako navode, "žrtvovanja" radnika RTS-a.

Direktor JUKOM-a Milan Antonijević upozorava da bi slučaj mogao da zastari usled neaktivnosti sudskih i državnih tela.

„Imajući u vidu da je postupak koji se vodi protiv ljudi koji su odgovorni, još uvek negde u fijokama tužilaštva. Ono što pokušavamo ovom akcijom je samo zastarevanje odgovornosti i krivičnih dela koja se stavljaju na teret onima koji su odgovorni za pogibiju radnika RTS-a imajući u vidu da je ovo bombardovanje deseilo 1999. godine, a 15 godina je rok zastarelosti za pojedina krivična dela i smatramo da bi tužilaštvo moralo da reaguje, kako bismo u kratkom roku videli samo suđenje i da li postoji odgovornosti nekih drugih lica”, naglašava Antonijević.

Naredbodavci ostali nedodirljivi

Na nove neoborive iskaze i materijalne dokaze stalno se stavi oznaka “vojne, službene i državne tajne sa ambicijom da se čitav slučaj zaustavi", tvrde porodice nastradalih ali i Zoran Janjić, autor knjige „Tišina u Aberdarevoj“ u kojoj se do detalja objašnjava i prati trag podmetanja tuđih života zarad ideje o "preokretu" u propagandnom ratu sa zapadnom vojnom alijansom.

Postoje dva sačuvana fajla u fijokama ministarstva odbrane, koja vrlo jasno govore o ulozi pojedinaca i državnih organa u čitavom slučaju.

„Oni jednostavno to kriju neće da predoče neće da pokažu. U tim fajlovima se nalaze izveštaji oficira bezbednosti za vreme rata i tu se pominju ovi famozni transkripti pilota aviona NATO koji je krenuo da gađa RTS. Znači oficiri bezbednosti su u tri različita izveštaja pomenuli te transkripte , što znači da su svi navodi i porodica i ono što stoji u knjizi tačni. Ukoliko bi pokazali te dokumenta oni bi sami sebe optužili, a oni to neće da urade. Sudstvo to opstruiše već šest godina, neće da pokrene slučaj. Znači to je koordinisana akcija državnih organa koji štite sami sebe”, zaključuje Zoran Janjić autor knjige o tragediji u Aberdarevoj.

Žanka Stojanović majka nastradalog Nebojše, tvrdi da su više puta u ministarstvu odbrane ukazali na postojanje transkripta koji jasno potvrđuju da se nekadašnji državni vrh SR Jugoslavije zajedno sa rukovodiocima RTS-a kockao sa životima 16 radnika ove medijske kuće.

Porodice nastradalih ponavljaju da ne žele da amnestiraju nikoga, a najmanje pilote NATO aviona koji su ispalili rakete na zgradu televizije, ali da ih zabrinjava tendencija koju srpsko pravosuđe ispoljava prema određenim slučajevima.

„Zar vam nije jasan slučaj otporaša, slučaj ubistva Dinđića. To je ista matrica i isti krivci. Oni neka se šetaju neka su slobodni i neka to prođe onako kako su oni to zamislili, da niko ne bude okrivljen. Okrivljen je samo Milanović /diterktor RTS-a/ i jedna druga ličnost kao u slučaju Đinđića. Glavni naredbodavci su ostali i dalje nedodirljivi. Ja lično u vezi RTS smatram odgovornim Vrhovni savet odbrane SRJ. Smatram da ih ova vlast krije zbog nečega. Svi oni imaju putera na glavi i svako svakoga čuva zbog nečega”, kaže rezignirano Žanka Stojanović.

Podsetimo da je u vazdušnom napadu NATO na RTS, 23. aprila ‘99., poginulo 16 radnika te televizije. Od srpskih zvaničnika, kao odgovoran za njihovu smrt, na deset godina zatvora je 2002. godine osuđen direktor RTS-a iz vremena bombardovanja Dragoljub Milanović.