Ministarstvo finanasija razmatra nekoliko različitih opcija za poresku reformu, ali će javnost biti uskraćena za detalje dok reforma ne bude dogovorena, rekao je u četvrtak resorni ministar Lazar Krstić, nakon medijskih napisa da Vlada uvodi ekstraporez na zarade veće od 100.000 dinara.
"Mi se nadamo da ćemo u narednim mesec dana, svakako u oktobru, imati jasniju sliku sa kojom ćemo moći da izađemo u javnost. Tu su detalji najvažniji i bilo bi neodgovorno sad iznositi bilo kakve cifre, procene ili bilo šta drugo", kazao je Krstić.
Pojedini mediji javili su da Vlada Srbije planira da smanji namete na zarade koje plaćaju poslodavci. Manjak u kasi koji bi zbog toga nastao, država bi nadoknadila uvođenjem progresivnog oporezivanja, prema kojem će se neto zarade preko 100.000 dinara oporezivati po stopama većim od osnovnog poreza, a mogla bi biti uvedena i granica za plate ispod 100.000 dinara.
Prema pisanju beogradskog Blica, oni koji imaju zaradu od 100.000 dinara mogli bi od naredne godine plaćati porez od pet odsto, dok bi namet za one čija je zarada 200.000 dinara bio 20 odsto.
Dok ministar Krstić napominje da se Ministarstvo finansija konsultuje sa Fiskalnim savetom i “svim relevantnim institucijama”, pojedini stručnjaci izražavaju sumnju da će ovakve mere konsolidovati poreski sistem. Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, progresivno oporezivanje jeste dobra ideja, no on smatra da je mnogo važnije reformisati poreski sistem.
“Katastrofa je što se u ovakvoj našoj situaciji povremeno priznaje da se u polovini restorana ne plaća porez na dodatu vrednost od 18 odsto. To je katastrofalno, jer je onih drugih 50 odsto restorana koji to plaćaju u neravnopravnom položaju. Oni ne mogu ništa zaraditi, jer nikome nije zarada veća od tih 18 posto”, kaže Kovačević.
„Nije poslodavci problem samo kolika je dažbina na zarade“, ističe naš sagovornik, „nego i to što su sve skupa dažbine više od polovine onoga što oni ukupno stvore. To je mnogo i to bi trebalo smanjiti. A da bi se to učinilo, treba smanjiti rashode države.“
Iako iz Vlade stižu nagoveštaji da bi mere o kojima se zasad samo spekuliše mogle biti implementirane postepeno, u delu javnosti postoji strahovanje da će poreska reforma najviše pogoditi srednju klasu, ali i da bi mogla ugroziti strane investicije. Srbija, naime, spada u grupu zemalja sa umerenim oporezivanjem građana, u kojoj su na primer i Češka i Slovačka, pa je proteklih desetak godina privukla mnoge strance.
Kovačević, međutim, nagalašava da veći problem podjednako za strana i domaća ulaganja predstavljaju postojeći propisi koje, smatra on, treba menjati.
„Te priče o stranim ulaganjima pomalo zamagljuju problem što smo nekonkurentna zemlja i što ukupnim reformama nismo uspeli da budemo konkurentniji. Kada se to desi, biće više stranih ulaganja i bolja situacija za domaća ulaganja“, zaključuje Kovačević.
"Mi se nadamo da ćemo u narednim mesec dana, svakako u oktobru, imati jasniju sliku sa kojom ćemo moći da izađemo u javnost. Tu su detalji najvažniji i bilo bi neodgovorno sad iznositi bilo kakve cifre, procene ili bilo šta drugo", kazao je Krstić.
Pojedini mediji javili su da Vlada Srbije planira da smanji namete na zarade koje plaćaju poslodavci. Manjak u kasi koji bi zbog toga nastao, država bi nadoknadila uvođenjem progresivnog oporezivanja, prema kojem će se neto zarade preko 100.000 dinara oporezivati po stopama većim od osnovnog poreza, a mogla bi biti uvedena i granica za plate ispod 100.000 dinara.
Prema pisanju beogradskog Blica, oni koji imaju zaradu od 100.000 dinara mogli bi od naredne godine plaćati porez od pet odsto, dok bi namet za one čija je zarada 200.000 dinara bio 20 odsto.
Dok ministar Krstić napominje da se Ministarstvo finansija konsultuje sa Fiskalnim savetom i “svim relevantnim institucijama”, pojedini stručnjaci izražavaju sumnju da će ovakve mere konsolidovati poreski sistem. Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, progresivno oporezivanje jeste dobra ideja, no on smatra da je mnogo važnije reformisati poreski sistem.
“Katastrofa je što se u ovakvoj našoj situaciji povremeno priznaje da se u polovini restorana ne plaća porez na dodatu vrednost od 18 odsto. To je katastrofalno, jer je onih drugih 50 odsto restorana koji to plaćaju u neravnopravnom položaju. Oni ne mogu ništa zaraditi, jer nikome nije zarada veća od tih 18 posto”, kaže Kovačević.
„Nije poslodavci problem samo kolika je dažbina na zarade“, ističe naš sagovornik, „nego i to što su sve skupa dažbine više od polovine onoga što oni ukupno stvore. To je mnogo i to bi trebalo smanjiti. A da bi se to učinilo, treba smanjiti rashode države.“
Iako iz Vlade stižu nagoveštaji da bi mere o kojima se zasad samo spekuliše mogle biti implementirane postepeno, u delu javnosti postoji strahovanje da će poreska reforma najviše pogoditi srednju klasu, ali i da bi mogla ugroziti strane investicije. Srbija, naime, spada u grupu zemalja sa umerenim oporezivanjem građana, u kojoj su na primer i Češka i Slovačka, pa je proteklih desetak godina privukla mnoge strance.
Kovačević, međutim, nagalašava da veći problem podjednako za strana i domaća ulaganja predstavljaju postojeći propisi koje, smatra on, treba menjati.
„Te priče o stranim ulaganjima pomalo zamagljuju problem što smo nekonkurentna zemlja i što ukupnim reformama nismo uspeli da budemo konkurentniji. Kada se to desi, biće više stranih ulaganja i bolja situacija za domaća ulaganja“, zaključuje Kovačević.
