U Srbiji počinje utvrđivanje štete od poplava, Vladina komisija za procenu štete održala je prvu sednicu i zatražila od lokalnih samouprava da dostave preliminarne izveštaje o šteti i one su već počele na tome da rade. Građani, međutim, s pravom zahtevaju da imaju uvid kako u prikupljena sredstva, tako i u način njihovog trošenja, kako se ne bi ponovilo odlivanje njihovog doniranog u privatne džepove.
Srbiji će u proceni štete od poplava pomagati i Tim UN za katastrofe i procenu nesreće, koji je već stigao na teren.
Za to vreme, svi unesrećeni, među njima i gružanski seljaci, gledaju u nebo i u reku, a zbog uništene letine pšenice i kukuruza, poučeni prošlim nedaćama, ne očekuju veliku pomoć države:
“Ovo je jedina zemlja koja je rodna, a ona nam svake godine poplavi. Usevi i seljaci stradaju i sad ne znaš ni u šta da ulažeš, ni šta da radiš”.
Važna je tačna procena štete i kontrola trošenja novca za obnovu i pomoć ugroženima od poplava, rekao je za lokalne medije ministar finansija Lazar Krstić.
“Već smo razgovarali sa Državnom revizorskom institucijom, a ovde ćemo biti vrlo rigorozni oko kontrole jer ne možemo da izigramo poverenje svih ljudi koji uplaćuju novac na ime donacija. Mi razgovaramo o tome da sav taj novac ide kroz Komisiju Vlade Srbije (za utavrđivanje štete od elementarnih nepogoda), kako bi se tačno znalo za šta opredeljuje i na šta se troši bukvalno svaki dinar”, rekao je Krstić.
Na račune Vlade Srbije do torka je stiglo ukupno nešto manje od šest miliona evra donacija od preduzeća i pojedinaca.
U međuvremenu je evropski komesar za regionalni razvoj Johanes Han, koji je u Briselu razgovarao sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem i Jadrankom Joksimović, ministarkom bez portfelja, zaduženom za evropske integracije, rekao da je već izvesno da će Srbija moći da dobije sredstva iz Fonda solidarnosti EU jer je procenjeno da je šteta od poplava znatno veća od praga neophodnog da zemlja podnese zahtev za dobijanje tih sredstava. Taj uslov je, kao što je poznato, da je šteta veća od 0,64% BDP.
Procena štete od poplave, kako je podsetila minisarka Joksimović, moraće da se završi u roku od 10 nedelja, kako bi zemlja povukla novac iz fondova EU.
Srbija može računati na tri vrste pomoći EU: humanitarnu, sredstva iz Fonda solidarnosti EU i novac iz fondova IPA koji prethodnih godina nije korišćen.
Uz to, u Beogradu he u četvrtak biti održana prva međunarodna konferencija donatora za prikupljanje pomoći u saniranju posledica poplava.
Iako je za definitivnu procenu šteta od poplava još rano, prema procenama Kriznog štaba Privredne komore Srbije, najveću štetu pretrpele su poljoprivreda, infrastruktura i vodoprivredni objekti, a najopterećeniji i najugroženiji je elektroenergetski sektor.
Šteta od razornih poplava, nema sumnje, biće ogromna, ali će i prikupljena novčana pomoć biti značajna, što prirodno otvara pitanje ko će kontrolisati opštinske procene šteta, kako se, recimo, ne bi ponovila situacija da nestane milion evra donacija za pomoć žrtvama kraljevačkog zemljotresa koji se dogodio pre četiri godine.
Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”, za RSE kaže da je ta organizacija već uputila pismo Vladi i Kriznom štabu u kojem je tražila da se obezbedi javnost podataka o prikupljenoj pomoći i načinu njenog trošenja.
“Predložili smo da se objave podaci sa dinarskog i deviznog računa Vlade Srbije na koje se uplaćuju sredstva građana, da se objavljuju i dnevno ažuriraju podaci iz kojih bi se mogle videti sve uplate, naravno bez imena donatora. Drugo, i sigurno još bitnije, jeste da se na tom sajtu takođe vidi kako se taj novac troši, da se, dakle, vide podaci o isplatama sa tih posebnih računa – bilo da se kupuje roba, plaćaju usluge i tome slično. To je taj prvi korak koji ništa ne košta, svi ti podaci inače postoje u elektronskim bazama, i samo bi trebalo taj pregled računa postaviti na web sajt Vlade”, kaže Nenadić.
I lokalne samouprave bi, dodaje on, morale učiniti javnim podatke o šteti. Dobro je što će ih kontrolisati centralna vlast, ali bi bilo preporučljivo da se u proces kontrole uključe i neki drugi organi.
“Narodna skupština, na primer, može to učiniti preko nekog anketnog odbora, svakako i revizor, koji to mora činiti već po prirodi svojih ovlašćenja, ali revizor dolazi dosta kasno – čak i godinu dana nakon što se stvari dese – tako da bi morale da postoje i neke druge kontrole. Pošto se stvari odvijaju na lokalnom nivou, lokalne samouprave će biti uključene i bitno je omogućiti građanima, koji su na kraju krajeva, i lično zainteresovani, da budu svojevrsni kontrolori - jer se da nije svejedno ljudima koji su pretrpeli neke štete od poplava ukoliko vide da naknadu dobijaju i oni koji možda štetu nisu imali. Zbog te lične zainteresovanosti, dakle, verujem da bi uz javnost podataka bila obezbeđena i delotvorna kontrola”, kaže Nenadić.
I Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, uputio je ministru finansija pismo u kome sugeriše da Vlada pristupi redovnom proaktivnom objavljivanju podataka o prilivu novca na namenske račune za pomoć otklanjanju posledica poplave.
Vlada Srbije će, kako je najavljeno, donacije učiniti javnim. Premijer Aleksandar Vučić je rekao da će u narednih nedelju dana ona postaviti na svojoj internet adresi spisak svih pojedinačnih donacija i imena donatora, ukoliko se slažu, koji su odvojili sredstva za pomoć ugroženima od poplava.
Srbiji će u proceni štete od poplava pomagati i Tim UN za katastrofe i procenu nesreće, koji je već stigao na teren.
Za to vreme, svi unesrećeni, među njima i gružanski seljaci, gledaju u nebo i u reku, a zbog uništene letine pšenice i kukuruza, poučeni prošlim nedaćama, ne očekuju veliku pomoć države:
“Ovo je jedina zemlja koja je rodna, a ona nam svake godine poplavi. Usevi i seljaci stradaju i sad ne znaš ni u šta da ulažeš, ni šta da radiš”.
Važna je tačna procena štete i kontrola trošenja novca za obnovu i pomoć ugroženima od poplava, rekao je za lokalne medije ministar finansija Lazar Krstić.
“Već smo razgovarali sa Državnom revizorskom institucijom, a ovde ćemo biti vrlo rigorozni oko kontrole jer ne možemo da izigramo poverenje svih ljudi koji uplaćuju novac na ime donacija. Mi razgovaramo o tome da sav taj novac ide kroz Komisiju Vlade Srbije (za utavrđivanje štete od elementarnih nepogoda), kako bi se tačno znalo za šta opredeljuje i na šta se troši bukvalno svaki dinar”, rekao je Krstić.
Na račune Vlade Srbije do torka je stiglo ukupno nešto manje od šest miliona evra donacija od preduzeća i pojedinaca.
U međuvremenu je evropski komesar za regionalni razvoj Johanes Han, koji je u Briselu razgovarao sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem i Jadrankom Joksimović, ministarkom bez portfelja, zaduženom za evropske integracije, rekao da je već izvesno da će Srbija moći da dobije sredstva iz Fonda solidarnosti EU jer je procenjeno da je šteta od poplava znatno veća od praga neophodnog da zemlja podnese zahtev za dobijanje tih sredstava. Taj uslov je, kao što je poznato, da je šteta veća od 0,64% BDP.
Procena štete od poplave, kako je podsetila minisarka Joksimović, moraće da se završi u roku od 10 nedelja, kako bi zemlja povukla novac iz fondova EU.
Srbija može računati na tri vrste pomoći EU: humanitarnu, sredstva iz Fonda solidarnosti EU i novac iz fondova IPA koji prethodnih godina nije korišćen.
Uz to, u Beogradu he u četvrtak biti održana prva međunarodna konferencija donatora za prikupljanje pomoći u saniranju posledica poplava.
Iako je za definitivnu procenu šteta od poplava još rano, prema procenama Kriznog štaba Privredne komore Srbije, najveću štetu pretrpele su poljoprivreda, infrastruktura i vodoprivredni objekti, a najopterećeniji i najugroženiji je elektroenergetski sektor.
Šteta od razornih poplava, nema sumnje, biće ogromna, ali će i prikupljena novčana pomoć biti značajna, što prirodno otvara pitanje ko će kontrolisati opštinske procene šteta, kako se, recimo, ne bi ponovila situacija da nestane milion evra donacija za pomoć žrtvama kraljevačkog zemljotresa koji se dogodio pre četiri godine.
Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”, za RSE kaže da je ta organizacija već uputila pismo Vladi i Kriznom štabu u kojem je tražila da se obezbedi javnost podataka o prikupljenoj pomoći i načinu njenog trošenja.
“Predložili smo da se objave podaci sa dinarskog i deviznog računa Vlade Srbije na koje se uplaćuju sredstva građana, da se objavljuju i dnevno ažuriraju podaci iz kojih bi se mogle videti sve uplate, naravno bez imena donatora. Drugo, i sigurno još bitnije, jeste da se na tom sajtu takođe vidi kako se taj novac troši, da se, dakle, vide podaci o isplatama sa tih posebnih računa – bilo da se kupuje roba, plaćaju usluge i tome slično. To je taj prvi korak koji ništa ne košta, svi ti podaci inače postoje u elektronskim bazama, i samo bi trebalo taj pregled računa postaviti na web sajt Vlade”, kaže Nenadić.
I lokalne samouprave bi, dodaje on, morale učiniti javnim podatke o šteti. Dobro je što će ih kontrolisati centralna vlast, ali bi bilo preporučljivo da se u proces kontrole uključe i neki drugi organi.
“Narodna skupština, na primer, može to učiniti preko nekog anketnog odbora, svakako i revizor, koji to mora činiti već po prirodi svojih ovlašćenja, ali revizor dolazi dosta kasno – čak i godinu dana nakon što se stvari dese – tako da bi morale da postoje i neke druge kontrole. Pošto se stvari odvijaju na lokalnom nivou, lokalne samouprave će biti uključene i bitno je omogućiti građanima, koji su na kraju krajeva, i lično zainteresovani, da budu svojevrsni kontrolori - jer se da nije svejedno ljudima koji su pretrpeli neke štete od poplava ukoliko vide da naknadu dobijaju i oni koji možda štetu nisu imali. Zbog te lične zainteresovanosti, dakle, verujem da bi uz javnost podataka bila obezbeđena i delotvorna kontrola”, kaže Nenadić.
I Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, uputio je ministru finansija pismo u kome sugeriše da Vlada pristupi redovnom proaktivnom objavljivanju podataka o prilivu novca na namenske račune za pomoć otklanjanju posledica poplave.
Vlada Srbije će, kako je najavljeno, donacije učiniti javnim. Premijer Aleksandar Vučić je rekao da će u narednih nedelju dana ona postaviti na svojoj internet adresi spisak svih pojedinačnih donacija i imena donatora, ukoliko se slažu, koji su odvojili sredstva za pomoć ugroženima od poplava.
