Poplava afera bez epiloga u Srbiji

Afere preplavile Srbiju! Ne bi u tome zapravo bilo ničeg novog da talas sumnji, spekulacija i afera nije dramatično osnažen poslednjih sedmica. I jasno je da tu nikako nije kraj, a baš niko ne smatra da bi trebalo i da bude.

Ipak, sve se događa u državi čiji je institucionalni kapacitet odavno popustio pod teretom korupcije, izostanka kako lustracije, tako i najznačajnih društvenih, političkih i ekonosmkih reformi. U takvim uslovima logično je da će materijala za medije neprekidno žedne skandala uvek biti.

Još kada se u obzir uzme to što danas, ne samo u Srbiji, politiku skoro da nije moguće odvojiti od marketinga, kako navodi član Agencije za borbu protiv korupcije i pravnik Slobodan Beljanski, postaju i očigledni rizici zbog kojih se afere često pretvaraju u čist politički instrumentarij.

“Mi smo svedoci neprekidno toga da se ono što bude dovedeno u fazu optuženja, a posle i suđenja, prikazuje kao politički motivisan proces. Neretko i uspeva da postigne taj cilj. Da se pokaže da je nešto posledica političkih motiva, a ne pravnog osnova”, kaže Beljanski.

Nema spora da je u javnosti svreprisutan osećaj da od gonjenja po sudovima i medijima nema ništa. Jedan od takvih slučajeva koji je osnažuje u takvom utisku (s razlogom ili ne) postaje i primer čuvenog fudbalera.

“Ja sam potpuno miran i kada mi se sve ovo desilo, a sada sam još mirniji”, poručio je Dragan Džajić pre samo nekoliko dana, u finalu višegodišnjeg procesa koji se protiv njega vodi zbog sumnji da je učestvovao u nezakonitom prisvajanju osam milion evra od transfera fudbalera Crvene zvezde. Kraj suđenja se još nije desio, a za Džajića već dobre vesti.

Ili je Džajić nevin, što znači da je bio oklevetan ili je na ivici da se uspešno izvuče. I sam kaže da je sve došlo “neočekivano i dosta brzo”, ali je u svakom slučaju izabran je u radnu grupu koja će voditi Crvenu zvezdu do izbora novog predsednika. Javnost nije načisto, baš kao ni mediji za koje priča nije završena.

“U jednim novinama sam pročitala da je gospodin Vučić vratio Džajića na mesto u Crvenu zvezdu. Eto, ja žena u godinama to pričam. Mislim da to nije njegov posao. Sve što on priča mislim da ne treba da priča”, iznosi nam utiske iz štampe jedna Beograđanka, očigledno nezadovljna ulogom koju u proizvodnji, ali još uvek ne i u rešavanju afera, igra Aleksandar Vučić, vicepremijer zadužen i za borbu protiv korupcije. On je nosilac trenda koji Slobodan Beljanski ovako opisuje:

“Takvo otvaranje afera sadrži prejudiciranje krivice, predstavlja povredu pretpostavki nevinosti ili zadiranje u tuđe kompetencije”.

Vučić se na prozivke da radi šta mu nije posao uglavnom ne obazire. Umesto toga izveštava se u određivanju najavama i davanju rokova samome sebi:

“Rekao sam vam da ću do kraja nedelje, kao što sam vam rekao i da ću izaći sa informacijama oko ‘Politike’, ‘Novosti’ i ‘Dnevnika’, pa sam kasnio dva dana, ovog puta neću kasniti. Pre ponedeljka ću vam reći sve što imam o tom pitanju”.

“Razvoj demokratije”

Ovom prilikom govorio je o aferi čije bi otvaranje na koncu trebalo da potvrdi da li je (i ko) prisluškivao njega i predsednika Tomislava Nikolića. U tom slučaju nadovezao se na samog Nikolića koji je takozvani srpski Votergejt otvorio sedmicu pre nego što je u javnost iznet i incident sa autoputa u kome se jedno policijsko vozilo opasno približilo Nikolićevom. O kojoj vrsti opasnosti se radi, prepušteno je javnosti na nagađanje, ali je naprednjak, član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Momir Stojanović ipak razotkrio

“Problem, na žalost, postoji u sprezi pojedinih visokih činovnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova i nosioca organizovanog ili krupnog kapitala stečenog na nezakonit način u ovoj zemlji”, rekao je Stojanović.

Pumpanjem afera vlast možda pokušava da osnaži sopstvene pozicije, ali ovakve ocene ostavljaju joj prostora da dokaže rešenost da uđe u reforme (u ovom slučaju) i bezbednosnih službi – odnosno da učini ono što njeni prethodnici nisu. Ukoliko to učini naći će se u sred istovremenih reformi i suzbijanja korupcije, pri čemu ostaje pitanje koliko aktuelna vlast u nasleđu ranije vladajuće garniture ima materijala za stvarna krivična gonjenja, a koliko je po sredi čisto političko reklamerstvo. Muzičar, a često i komentator ovdašnjih prilika, Rambo Amadeus sve će opisati kao “razvoj demokratije”, uz napomenu da je potpuno normalno da se nakon smene vlasti otkrivaju afere – što potvrđuju i evropska iskustva.

“Izvinite, ima zemalja u okruženju gde se vlast nije menjala dvadeset godina. Tamo nema afera. Pogledajte na primer šta se događa u Hrvatskoj. Ili slučaj Berluskoni. Čime je smenjen sa vlasti, šta se dogodilo. Znači, u tome je suština demokratije. Smena vlasti, nakon četiri godine polažeš račune za ono što si radio”.

Na konstataciju da bi suština demokratije negde bila i u tome da onaj ko nešto čini odgovara dok to čini, odnosno čim se utvrdi da čini nešto nelegalno, Rambo Amadeus kaže:

“Ja mislim da je svaki početak težak, pa tako i uspostavljanje demokratije. Naravno dok se ti mehanizmi ne uspostave da funkcionišu trenutno moraćemo biti strpljivi”.

Uptan šta je tu politika, pravosuđe, a šta marketing, odgovara:

“Pa, to su danas spojeni sudovi”.

Sa svešću da bez jednog nema drugog, a u iščekivanju raspleta priča o prisluškivanju, bivšem ministru Oliveru Duliću, “Agrobanci”, povlačenju tajkuna Miroslava Miškovića iz dnevnika “Pres”, povezanosti biznismena Miroslava Bogićevića sa prodajom “Politike” i tako redom, pitali smo i vas – da li vam je muka od afera: