Izbegli iz Priboja: Strah i muke se ne mogu nadoknaditi

U Priboju su potpisani ugovori sa korisnicima nadoknade za već obnovljene kuće Bošnjaka u opštini Priboj na osnovu Programa Vlade Srbije za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz ove opštine u periodu od 1991. do 1999. godne. Materijalna šeta se možda može i nadoknaditi, kažu sagovornici RSE, ali se pitaju i šta a pretrpljenim strahom.

Na ovaj način biće delimično ispravljena nepravda prema stanovnicima iz Sjeverina, Strmaca, Sastavaka, Zabrnjice, Krajčinovića, Voskovine, Batkovića, Slavotića, Smailovića, Munikoline, Valovlja, Milanovića, Živinica, Zabrđa i Jelovika, pograničnih sela opštine Priboj, koji su se u periodu od 1991. do 1999. godine zbog pretnji, straha i objektivnih opasnosti za život morali da isele iz svojih domova.

Redžep Berbo iz sela Lisičine svo vreme rata u BiH bio je sa porodicom u svom selu. Kaže, uništeno je sve što se moglo uništiti. Na jednoj strani kuće još uvek stoji 76 mitraljeskih rupa.

"Ko će meni objasniti ko je počinilac? Kad je širom granice BiH tada bila vojska i policija. Popalili su nam sela, kuće. Moj je punac Mušan Husović iz sela Kukurovići izgoreo živ u kući. Njegova supruga, moja punica, ubijena je ispred kuće. Uzeir Bulutović bačen je živ u vatru. Sve se može nadoknaditi. Ali ko će da naknadi, gubitak najrođenijih, strah i muke koje smo preživeli. I ove pare što ćemo dobiti, to je kao kad skinete kapu i terate vetar.

Kako sam živeo sve ove godine? Nikako. Ja sam bio vozač u „Raketi“ 30 godina i ostao bez posla. Niko mi ništa nije dav'o. Dođem u „Merhamet“ ovi naši Muslimani kažu „Ene do'šo i ti Berbo. Ja vratim se kući. Dođem u Crveni krst oni „Ene gospodine doš'o i ti. Kako te nije sramota. Tako da sam živeo ni od čega. Ruksak na leđa, pa peške preko Sastavaka, Kasidola, na Vrbovu pa u Priboj, prodaj nešto rakije, sira, i od tih para odmah kupi brašna, soli, ulja. I tako sam izdržavao petoro članova porodice."

Avdo Berbo iz istog sela samohrani je roditelj. Ima petoro dece. I njemu je kuća za vreme rata uništena.

"Vojska Srbije morala je tada mene da štiti. Da i ja idem kao i svi normalno, autobusom, kolima a ne peške, po brdima, k'o pas. I ja sam građanin Srbije. A ja sam iš'o peške, nosio ruksake, živeo od kila sira, litre mleka kile jezgre. To je mnogo, mnogo, patnje."

Zehra Omerović je zajedno sa porodicom imanje i kuću u Kukurovićima održavala do 1993. godine.

"Nakon smrti muža borim se i živim bez igde išta. Ja ću se vratiti u svoje selo, i ova pomoć meni će mnogo značiti. Polako, opraviću kuću, i verujem da ću od poljoprivrede mnogo bolje živeti nego što sada živim po tuđim kućama".

Tokom prošle i ove godine ključeve od novih kuća dobilo su 22 porodice. Za stambene i pomoćne objekte, putnu, vodovodnu, električnu i ostalu infrastrukturu za 4 godine koliko će trajati ovaj projekat biće izdvojeno 1.259.888.000,00 RSD.