Pomak s mrtve tačke: Napredak u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine

Napravljen je pomak u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine o telekomunikacijama i energetici, ali nije postignut konkretan dogovor. U beogradskoj delegaciji kažu da se već nakon razgovora u petak vide mogući obrisi nekog potencijalnog rešenja.

Došlo je do pomeranja sa mrtve tačke i zahtevi postaju realističniji, zaključak je šefa beogradskog pregovaračkog tima Dejana Pavićevića nakon briselskog razgovora o telekominukacijama i energetici delegacija Beograda i Prištine pojačanih i resornim mnistrima. Postoji prostor za dalje razgovore, kaže Pavćević ocenjujući da je već danas napravljen pomak i da se vide mogući obrisi nekog potencijalnog rešenja.

„Mi očekujemo da je moguće postići dogovor ali ostalo je još mnogo stvari o kojima treba da se razgovara“, rekao je Pavićević nakon četvoročasovnih razgovora sa prištinskim timom u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu.

Ne želeći da otkriva detalje razgovora Pavićević kaže da su dosta kompleksna pitanja iz obe oblasti o kojima se razgovaralo, „od samog funkcionisanja operatera mobilne i fiksne telefonije do elektroenergetske stabilnosti“.

„Mislim da smo na dobrom putu da obezbedimo, prvenstveno u svetlu političkog dogovora koji je možda spiritus movens svega ovoga, energetsku sigurnost što je najbitnije za sam sever Kosova, za srpske zajednice gde je bilo problema u snabdevanju elektroenergijom, u signalu moblne telefonije, u funkcionisanju fiksne telefonije“, rekao je Pavićević.

O pitanjima telekomunikacija i energetike govorilo se otkad je počeo dijalog Beograda i Prištine.

Bivši pregovarač Beograda Borko Stefanović kaže da dosadašnji razgovori na tehničkom nivou nisu dali rezultate zbog čvrstog protivljenja kosovske strane da se pitanja telekomunikacija i energetike reše legalizacijom prisustva javnih preduzeća iz Srbije na Kosovu i pokušajem da se sačuva imovina tih preduzeća i zaposleni. Stefanović misli da će i ove teme biti nešto o čemu će dva premijera morati da razgovaraju.

“A naročito je bolna i teško rešiva stvar elektroenergetska postrojenja i hidroenergetska postrojenja na severu Kosova i Metohije, to su pre svega Valač i Gazivode. Kosovska strana pokušava da zaokruži svoj energetski sistem, da ga u energetskom smislu odvoji od Srbije u potpunosti, za to im je neophodno da dođu u posed, do ključeva Valača i Gazivoda i da imaju apsolutni, neometani pristup na severu Kosova i da mogu da koriste čvorište Valač i hidrosistem Gazivode za svoje potrebe”, kaže Stefanović.

Rešenje pitanja telekomunikacija i energetike sastavni je deo dijaloga o normalizaciji odnosa Beograd-Priština. I Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose iako ne sumnja da će tehnički timovi postići osnov za dogovor, ipak veruje da će njegova finalizacija biti prepuštena premijerima Srbije i Kosova.

„Što se tiče telekomunikacija ostalo je, koliko sam ja obavešten, jedino pitanje međunarodnog pozivnog broja. Zna se da je rešenje 383, to je onaj međunarodni broj koji je još bivša SFRJ krajem 1980-ih godina obezbedila za republike i pokrajine. Međutim, mislim da je to pitanje Srbija htela da koristi, kako je govorio premijer Dačić, da se vidi celovitost ili paket rešenja“, ocenjuje Janjić.

„Kod energetike ima više problema, ali ključni problem je status drugog provajdera, znači status Elektroprivrede Srbije na Kosovu“, smatra Janjić.

Novi termin razgovora o energetici i telekomunikacijama nije određen a šef beogradskog tima Dejan Pavićević kaže da će se razgovori verovatno voditi po ekspertskim radnim grupama.

U timu Beograda, pored Pavićevića bili su potpredsednik Vlade i ministar telekomunikacija Rasim Ljajić i ministarka za energetiku Zorana Mihajlović. Na čelu prištinskog tima je Edita Tahiri, a Evropsku komisiju predstavlja Pjer Mirel, direktor za Zapadni Balkan u kabinetu komesara za proširenje Štefana Filea.