Evropska Unija bi mogla sankcionisati Poljsku zbog spornog Zakona o holokaustu. U tesktu Nju Jork Tajmsa stoji, da ono što Poljska vlada čini je urušavanje demokratije, a Evropa mora učiniti što je moguće više kako bi odbranila svoje osnivačke principe "demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Unija je već preduzela određene korake i upozorila Varšavu da bi mogla izgubiti svoje glasačko pravo u organizaciji ukoliko nastavi da sprovodi ovakvu politiku.
Možda neće biti jednostavno za Evropsku uniju da sprovede tu pretnju, s obzirom da se Mađarska ranije izjasnila kako će staviti veto na takve sankcije. No, EU ne sme posustati. Ukoliko Mađarska nametne veto, blok bi mogao preusmeriti deo pomoći za Poljsku, a diplomate iz ostalih zemalja članica bi mogle svesti kontakt s Varšavom na minimum.
Nju Jork Tajms podseća da je od dolaska na vlast u Poljskoj 2015. godine, stranka Pravo i pravda donela niz nepopularnih mera, stavljajući na taj način nacionalne sudove pod političku kontrolu, pokušavajući to isto uraditi i s medijima, pročišćavanjem državne službe, a od nedavno, kriminalizuje bilo kakav spomen poljskog saučesništva u holokaustu. Iza ovih poteza vodi se dogovoreno i opasno prekrajanje istorije da bi se stvorio narativ herojske poljske žrtve - pod nacistima i komunistima, ali i kao potcenjeni borci tradicionalnih vrednosti protiv degenerične i kontrolisane Evropske unije.
U poljskoj nacionalnoj istoriji je oduvek postojala trunka žrtve, uglavnom iz razumnih razloga, s obzirom na istoriju Poljske o podelama. Ali, za Jaroslava Kačinjskog (Jaroslaw Kaczynski) predsednika vladajuće stranke kao i za neke druge populističke lidere u istočnoj i centralnoj Evropi, a naročito Mađarske - svrha revizije istorije na ovaj način je zapravo sticanje moći. A zakon o holokaustu je namenjen da nametne sliku Poljaka isključivo kao mučenike, nikako kao saradnike, piše Nju Jork Tajms.
Krize u odnosima zbog Zakona
Poljski zakon koji kažnjava sve koji tvrde da su poljska država ili njen narod "odgovorni ili su bili akteri u nacističkim zločinima koju je počinila nacistička Nemačka", stupio je na snagu.
ABC na svom portalu prenosi tekst Asošijejted Presa, u kome se navodi da je taj Zakon deo napora nacionalnih vlasti da iskoriste istoriju kako bi odbranili čast i ponos države.
U tekstu se podseća da se poljski zvaničnici godinama bore protiv fraza poput "poljski logori smrti", koji se ponekad koriste u inostranstvu kada se govori o logorima smrti kojeg je izgradila i kojima je upravljala nacistička Nemačka na okupiranoj poljskoj teritoriji tokom Drugog svetskog rata.
Međutim, zakon je izazvao krizu sa Izraelom.
Tamo se oni koji su preživeli Holokaust, kao i zvaničnici, plaše da je pravi cilj zakona da potisne poljsko istraživanje o tome ko je ubijao Jevreje tokom Drugog svetskog rata.
Poljski zvaničnici to poriču. Insitiraju na tome da Zakon predviđa zatvorske kazne do tri godine samo za one koji javno ili neosnovano optužuju poljsku naciju u celini za zločine koje su počinili Nemci.
ABC prenosi i da je Zakon takođe stvorio tenzije sa Ukrajinom zbog odredbe kojom se kriminalizuje osporavani ratni zločin ukrajinskih nacionalista u kojem su ubili 100.000 Poljaka.
Zakon su kritikovale i Sjedinjene Američke države , koje su upozorile Poljsku da to može da šteti političkim odnosima Poljske i sa SAD i Izraelom.
Zbog te zabrinutosti Vlada Poljske poslala je u Vašington Mareka Magijerovskog, državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. On je izjavio da je vlada iznenađena zbog neprijateljstva prema Zakonu, ali i da veruje da Varšava nije dobro "pripremila teren" za ovaj Zakon.
On je, istovremeno, ocenio da medijski izveštaji i komentari stranih političara "brutalno pogrešno tumače" zakon i njegovu nameru, ali i da Poljska nikada neće "sahraniti" svoju istoriju i činjenicu da su neki Poljaci počinili "nepopravljiva djela" tokom Drugog svetskog rata.
Jevreji nezadovoljni poljskim Zakonom o Holokaustu
Zakon o Holokaustu kritikovala su i jevrejska udruženja, čiji predstavnici tvrde da se više ne osećaju bezbedno u Poljskoj. O tome je bilo reči i na portalu RSE, a detalje možete naći na ovom linku.