„Nemamo nikoga i ništa da nas organizuje, da nam pruži korisnu informaciju, da nam ukaže kojim putem da idemo. Neorganizovani smo potpuno“, utisci su poljoprivrednice iz užičkog sela Potočanja, na zapadu Srbije, Stojane Paunović, nakon što je sa šezdeset poljoprivrednika posetila kolege u Sloveniji.
Inspirisana onim što je videla, sagovornica RSE zaključuje - „U Sloveniji država stoji iza svakog poljoprivrednog prizvođača.“
U organizaciji opštine Užice putovali su kako bi od slovenačkih poljoprivrednika eventualno, kroz poznanstva i direktne kontakte, dobili ideje koje bi mogli da primene u Srbiji.
Utisci su, kažu, odlični, pri čemu su jednodušni i u oceni da su uslovi srpskih seljaka daleko od slovenačkih. Baš u svemu.
Između ostalih, posetili su i domaćinstvo Danila Pavloviča u Črnomilju, pedeset kilometara od glavnog grada Ljubljane. Njegovi proizvodi od voća imaju uspešan plasman na svetskom tržištu.
„Bavimo se uzgojem drobnog (jagodičastog) voća, malina, ribizla, aronija i jagode. Pravimo vino od maline i marmelade od svih tih vrsta voća. Vrlo malo prodajemo voće u svežem stanju, gotovo sve prerađujemo jer se tako ostvaruje veći prihod, a to nije slučaj kod vas, posebno kada je malina u pitanju“, kaže Pavlovič.
Bili su i kod mladog farmera Ranka Selakovića, koji je i sam poreklom iz užičkog kraja. Ovaj stočar poseduje oko stotinu ovaca.
„Ja sam preuzeo gospodarstvo pre petnaest godina. Imam još i mesaru, bavim se preradom mesa. Imam ukupno 33 hektara zemlje“, kaže Selaković.
Sve je u Sloveniji „pod konac“ - i voćarstvo i stočarstvo i životna okolina, mnogo smo daleko od ovoga, ponavljaju užički poljoprivrednici Ilija i Dragan.
„Na svakom koraku se vidi velika briga države, do svake kuće u selu su asfaltirani putevi, dobra komunalna infrastruktura, svuda su postavljeni kontejneri. Nigde nema otpada i smeća kao kod nas“, navodi Ilija.
„Vidi se da je u pitanju uređena država i uređen sistem koji poljoprivrednim proizvođačima i gazdinstvima omogućuje u mnogo većoj meri da pokažu svoje znanje i da dođu do dobrih rezulata“, nadovezuje se Dragan.
Imali su priliku užički poljoprivrednici i da čuju kako je važno znati koristiti sredstva iz IPA fondova (EU program namenjen za pomaganje državama kandidatima za članstvo).
Robert Peklaj iz Poljoprivredno-šumarske komore Slovenije naglasio je i značaj očuvanja životne sredine.
„Vrlo je korisno dobro pripremiti dobre projekte. Da se zna šta se želi sa tim novcem da se postigne i dobije. Pri izradi i realizaciji projekata mora da se očuva okolina i taj ekološki momenat je važan u vašoj pripremi za članstvo Evropskoj uniji. U tom procesu treba znati da nije više važno koliko već kako.“
A Mitja Vodnjov direktor Zadruge u Škofija Loki, trideset kilometara severno od Ljubljane, objasnio je prednosti formiranja zadruga.
„Zadruga garantuje da će kupiti sve što poljoprivrednik proizvodi. I otkupljujemo po cenama koje su na tržištu ali ako dođemo u situaciju da se mleko ne može prodati, mi ga i dalje otkupljujemo i pokušavamo na različite načine da ga prodamo. Ako imaš neke količine sigurne, onda se možeš i dogovarati da ćeš biti dobavljač svaki dan, svaki mesec, u tom slučaju možeš postići i neke cene. To je bitno.“
Užičane je iznenadilo i to koliko malih poljoprivrednih proizvođača ima u Sloveniji. Jedan od njih je i Ivan Zupanič iz mesta Kitičevo koji je od države dobio robota za mužu krava.
„Konkurisao sam za mladoga preduzetnika i stavio za cilj da posedujem robota za mužu krava i dobio sam ga. Ako ga ne bih imao, ne bih mogao više ni krave imati. Mleko bi propadalo jer ja dnevno imam na muži 33 krave“, kaže Zupanič.
Saradnja slovenačke države i poljoprivrednika je odlična, za razliku od srpskog selajka koji je zapostavljen, konstatuje Dragomir Đokić, poljoprivrednik iz užičkog sela Ribaševine.
„Naše Ministarstvo poljoprivrede nema sluha, niti para da daje toliku subvenciju proizvođačima mlađim od 40 godina. Ovaj robot za mužu krava košta 140 000 evra i slovenačka država mladom poljoprivredniku dala je 50 posto bespovratnih sredstava. Kod nas ovako ne može, niti će još dugo biti“, rekao je Đokić.
Takođe, ono što srpski seljaci još nemaju jeste sindikalna organizacija. U Sloveniji postoji od 1993. godine i ima preko tri hiljade članova.
Predsednik, Anton Medved, kaže da sindikat ima puno posla, a posebno nakon što je naročito posle ulaska Slovenije u Evropsku uniju 2004. godine.
„Kao predsednik sindikata sam član Saveta u državnom ministarstvu, sastajemo se kod ministra mesečno i na tim sastanicima dogovaraju se sva zakonska rešenja u oblasti poljoprivrede slovnačke države. Uvek se prihvate naši saveta. Od ulaska u Evropsku uniju imamo mnogo više posla pošto smo izašli na tržište sa od 500 miliona ljudi i tu se mnogo više traži. Iznad svega traži se poštovanje ekoloških pravila i samim tim usklađivanje naših zakona sa tim pravilima“, rekao je Medvedev.
Facebook Forum